Povreda prava zbog neizvršenja presude protiv dužnika u restrukturiranju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog neizvršenja pravnosnažne presude za isplatu otpremnine protiv dužnika u restrukturiranju. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog pasivnosti izvršnog suda nakon isteka zakonskog roka za restrukturiranje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3537/2010
28.11.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Medžida Turkovića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Medžida Turkovića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 1272/07 povređena prav a podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčen a član om 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Medžid Turković iz Novog Pazara je 26. jula 20 10. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu , zajemčenih član om 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 1272/07.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je Opštinski sud u Novom Pazaru doneo presudu P1. 1104/07 od 28. marta 2007. godine, kojom je obavezan tuženi da podnosi ocu ustavne žalbe isplati navedeni novčani iznos na ime otpremnine; da je Opštinski sud u Novom Pazaru 19. juna 2007. godine doneo rešenje o izvršenju I. 1272/07; da je opšte poznata činjenica da Opštinski sud u Novom Pazaru već dugi niz godina ne sprovodi postupke izvršenja protiv izvršnog dužnika „Raška“ Holding kompanije i nje nih zavisnih preduzeća, iako je na državi da preduzme sve neophodne mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši; da do podnošenja ustavne žalbe izvršni sud nije preduzimao odgovarajuće radnje kako bi se izvršila označena presuda. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, obaveže Republiku Srbiju da izvrši pravnosnažnu presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 1104/07 od 28. marta 2007. godine, naknadi podnosiocu materijalnu štetu u visini novčanih iznosa navedenih u toj presudi i troškov e izvršnog postupka u opredeljenom iznosu, kao da naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede ljudskih prava u iznosu od 50.000 dinara. Takođe , podnosilac je tražio naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom u navedenom novčanom iznosu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje govo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1272/07, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u podatke Agencije za privredne registre, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Agencija za privatizaciju je 5. januara 2004. godine donela rešenje R-41/04-01 kojim se pokre će postup ak restrukturiranja nad preduzećem „Raška“ Holding kompanija a.d Novi Pazar i njemu zavisnog društva „Raška – Viskozna predionica“ d.o.o. Novi Pazar.

Pravnosnažnom i izvršnom presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 1104/07 od 28. marta 200 7. godine obavezan je tuženi - preduzeće „Raška – Viskozna predionica“ d.o.o Novi Pazar, da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe isplati na ime otpremnine navedeni novčani iznos.

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, je 12. juna 2007. godine podne o Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za izvršenje navedene presude protiv izvršnog dužnika „Raška – Viskozna predionica“ d.o.o Novi Pazar, i to: 1. zabranom raspolaganja novčanim sredstvima i 2. popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Novom Pazaru je 15. juna 2007. godine doneo rešenje I. 1272/07, kojim je odredio predloženo izvršenje i troškove poverioca u tom postupku . Ovo rešenje je dostavljeno Narodnoj banci Srbije 7. novembra 200 7. godine. Nakon toga izvršni sud nije preduzeo nijednu radnju usmerenu na sprovođenje izvršenja.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne kao i da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (član 58. st. 1. do 3.).

Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.).

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan .

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.) .

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona, dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja Opštinskog suda u Novom Pazaru, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer se izvršni dužnik, na osnovu rešenja Agencije R. 41/04-01 od 5. januara 2004. godine, nalazi u postupku restrukturiranja.

Ustavni sud ukazuje da je ranije već izrazio stav da je, prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za odlučivanje o pravima i obavezama stranke, odnosno za sprovođenje izvršenja na osnovu izvršnih isprava propisanih zakonom razuman, potrebno preispitati postupanje ne samo sudova pred kojima se vodi postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja (videti Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine).

U konkretnom slučaju, Agencija za privatizaciju je 5. januara 2004. godine donela rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnih dužnika R-41/04-01 . Međutim, Ustavni sud je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu biti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Pored navedenog, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

U odnosu na Opštinski sud u Novom Pazaru, Ustavni sud konstatuje da taj sud nije doneo rešenje o prekidu postupka, iako mu je bilo poznato da je izvršni dužnik u restrukturiranju već duži vremenski period, ali da nije sprovodio izvršenje.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud ističe da, iako se odugovlačenje u izvršenju presude ili, pak, njeno ne izvršenje može opravdati u posebnim okolnostima, to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zajemčenih Ustavom. Takav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava (videti presude u predmet ima ''Immobiliare Saffi protiv Italije '', aplikacija broj 22774/93, stav 74. i presudu u predmetu ''Kačapor i drugi protiv Srbije'' od 15. januara 2008. godine - „Službeni glasnik RS“, broj 14/08).

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da navedeno postupanje Opštinskog suda u Novom Pazaru, u postupku izvršenja, kao i Agencije za privatizaciju nije bilo delotvorno, te je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se u predmetu I. 1914/07 vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru.

7. Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, zajemčenog članom 58. Ustava , Ustavni sud je, imajući u vidu sve navedeno, kao i činjenicu da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 303/07 od 9. jula 2007. godine nije izvršena ni nakon četiri godine i devet meseci od podnošenja „preciziranog“ predloga za izvršenje, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno i pravo na mirno uživanje imovine stečenu tom presudom . Ovo stoga jer svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te ne sprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu ovog Ustavom zajemčenog prava.

Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav već izrazio i u ranijim odlukama (videti Odluku Ustavnog suda Už-1499/08 od 16. jula 2009. godine). Takođe, Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke u predmetima Kačapor i dr. protiv Srbije od 15. januara 2008. godine i Vlahović protiv Srbije od 16. decembra 2008. godine, „Službeni glasnik RS“, broj 1/09).

7. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnisioca, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno trajanje predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu ne postupanjem izvršnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud je kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede u tački 3. izreke, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak, koji je ranije vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 1863/07, okončao u najkraćem roku.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje na stav koji je Sud zauzeo na sednici održanoj 19. aprila 2012. godine, prema kome nema osnova da se odredi naknada materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji se odnosi na naplatu novčanog potraživanja utvrđenog pravnosnažnom presudom prema izvršnom dužniku – subjektu privatizacije u restrukturiranju, budući da je protekao rok u kome se postupak restrukturiranja morao okončati, pa se izvršni postupak može voditi ili nastaviti radi naplate potraživanja. Polazeći od navedenog, odnosno da se iznos naknade materijalne štete istaknut u ustavnoj žalbi odnosi na isplatu novčanog potraživanja – neisplaćene zarade, utvrđenog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 1104/07 od 28. marta 2007. godine, a da se postupak izvršenja takvog potraživanja može nastaviti protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost da svoje potraživanje naplati u predmetnom izvršnom postupku, te da stoga nema uslova da se odredi naknada materijalne štete u konkretnom slučaju .

U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava zbog neizvršenja presude protiv dužnika u restrukturiranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti