Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene procesnog prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Izvršni sud je pogrešno protumačio odluku Ustavnog suda o neustavnosti opšteg akta, odbijajući predlog za obustavu izvršenja iako je za to postojao zakonski osnov.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3538/2017
24.10.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić , dr Tijana Šurlan , Tatjana Đurkić , dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vladan Petrov , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „S. b .“ Bujanovačka banja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2019. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba „S. b . “ i utvrđuje da je rešenjima Osnovnog suda u Bujanovcu I. 237/15 od 9. januara 2017. godine i IPV(I). 9/17 od 10. aprila 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zaje mčeno članom 32. stav 1. Ustava.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Bujanovcu IPV(I). 9/17 od 10. aprila 2017. godine i određuje da taj sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Bujanovcu I. 237/15 od 9. januara 2017. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. „S. b .“, Bujanovačka banja, čiji je zakonski zastupnik dr S. S, podnela je Ustavnom sudu, 26. aprila 2017. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Bujanovcu I. 237/15 od 9. januara 2017. godine i IPV(I). 9/17 od 10. aprila 2017. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, povrede prava na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava, kao i zbog povrede člana 171. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja doneta u izvršnom postupku u kojim je podnosilac imao svojstvo izvršnog dužnika, a kojima je pravnosnažno odbijen njegov predlog za obustavu izvršnog postupka.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je predmetni izvršni postupak pokrenut na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Bujanovcu P1. 913/13 od 17. marta 2014. godine, koja je doneta po osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 121 -14320/2001-2 od 18. decembra 2001. godine kojim je predviđen dodatak na zaradu; da je Ustavni sud, na sednici održ anoj 29. septembra 2016. godine, doneo Odluku IUo-7/2014 kojom je, u tački 1. izreke, utvrdio da navedeni Zaključak nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom , dok je u tački 2. izreke odbacio zahtev za o bustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu Zaključka iz tačke 1; da je, po mišljenju podnosioca, izvršni sud morao da obustavi izvršni postupak u smislu odredbe člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Podnosilac ustavne žalbe je tražio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno drugostepeno rešenje .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uz nju priložene dokumentacije, utvrdio sledeće:

Izvršni poverilac I. Đ . podnela je predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Bujanovcu protiv izvršnog dužnika „S. b . “, ovde podnosioca ustavne žalbe, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Bujanovcu P1. 913/13 od 17. marta 2014. godine, radi namirenja novčanog potraživanja. Osnovni sud u Bujanovcu je rešenjem I. 237/154 od 20. februara 2015. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 26. decembra 2016. godine tražio obustavu izvršnog postupka, u smisllu člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, s obzirom na to da je Ustavni sud , na sednici održ anoj 29. septembra 2016. godine, doneo Odluku IUo-7/2014 kojom je utvrdio da Zaključak Vlade Republike Srbije 05 broj: 121 -14320/2001-2 od 18. decembra 2001. godine nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, a izvršna isprava doneta je na osnovu navedenog Zaključka.

Osnovni sud u Bujanovcu je osporenim rešenjem I. 237/15 od 9. januara 2017. godine odbio predlog podnosioca ustavne žalbe za obustavu izvršnog postupka. U osporenom rešenju je, između ostalog, navedeno: da je izvršna isprava – pravnosnažna i izvršna presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1. 913/13 od 17. marta 2014. godine doneta po osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 121 -14320/2001-2 od 18. decembra 2001. godine; da je Odlukom Ustavnog suda IUo-7/2014 od 29. septembra 2016. godine utvrđeno, u tački 1. izreke, da navedeni Zaključak nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom , dok je, u tački 2. izreke, odbačen zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu Zaključka; da se izvršenje u konkretnom slučaju ne može obustaviti jer je Odlukom Ustavnog suda u tački 2. izreke odbačen zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji predu zetih na osnovu Zaključka, što znači da pomenuti Zaključak Vlade Republike Srbije prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda, 8. decembra 2016. godine.

Veće Osnovnog suda u Bujanovcu je osporenim rešenjem IPV(I). 9/17 od 10. aprila 2017. godine odbilo kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv osporenog rešenja sudije pojedinca.

4. Ustavni sud najpre ukazuje da se podnosilac ustavne žalbe pozvao na povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Međutim, imajući u vidu navode i sadržinu ustavne žalbe, kao i to da podnosilac suštinski ukazuje na proizvoljnu primenu merodavnog prava (odredbe člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu), to je Ustavni sud ustavnu žalbu podnosioca razmatrao sa aspekta povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) propisano je: da Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice (član 56. stav 1.); da će Ustavni sud odbaciti zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje kad donosi konačnu odluku (član 56. stav 3.); da kada Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, taj zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 58. stav 1.); da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do to g dana nisu pravnosnažno rešeni (član 60. stav 1.); da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započe to – o bustaviće se (član 60. stav 3.); da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet (član 61. stav 1) .

6. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje na praksu Evropskog komisije za ljudska prava, koja je, odlučujući o primenljivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slobo da na izvršni postupak, zaključila da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa parničnim postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (takvo pravno stanovište je zauzeto u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84, stav 46.). Ovakvo stanovište je zauzeo i Ustavni sud. Međutim, ovakvo stanovište nije primenljivo u konkretnom slučaju, jer podnosilac ustavne žalbe kao izvršni dužnik ne osporava pravo izvršnog poverioca na n amirenje novčanog potraživanja, već ukazuje na zakonski razlog za obustavu izvršnog postupka, u smislu imperativne odredbe člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

U konkretnom slučaju, ustavnom žalbom osporavaju se rešenja izvršnog suda kojima je odbijen podnosiočev predlog za obustavu izvršnog postupka. Navedeni predlog je podnet sa pozivom na odredbu člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, s obzirom na to da je izvršni postupak pokrenut na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Bujanovcu P1. 913/13 od 17. marta 2014. godine, koja je doneta na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 121 -14320/2001-2 od 18. decembra 2001. godine, a Odlukom Ustavnog sud a IUo-7/2014 od 29. septembra 2016. godine je utvrđeno da navedeni Zaključak nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom . Objavljivanjem navedene Odluke Ustavnog suda, u skladu sa članom 58. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, prestao je da važi navedeni Zaključak Vlade Republike Srbije. Odluka Ustavnog suda objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 98, od 8. decembra 2016. godine , a predmetni izvršni postupak je pokrenut 20. februara 2015. godine i još uvek traje. Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto – obustaviće se. S obzirom na to da je predmetni izvršni postupak i dalje u toku , Ustavni sud ocenjuje da je izvršni sud trebalo da ceni odredbu člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, s obzirom na to da se izvršava pojedinačni akt koji je donet na osnovu Zaključka koji se više ne može primenjivati , jer je u toku trajanj a izvršnog postupka utvrđeno da taj opšti akt nije u skladu sa Ustavom i zakonom.

Ustavni sud dalje ukazuje da je Odlukom IUo-7/2014 od 29. septembra 2016. godine istovremeno, u tački 2. izreke, odbačen zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu Zaključ ka Vlade Republike Srbije 05 broj: 121 -14320/2001-2 od 18. decembra 2001. godine, jer je Ustavni sud doneo konačnu odluku u tom ustavnosudskom sporu. Odredbama člana 56. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice (stav 1.) i da će Ustavni sud odbaciti zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje kad donosi konačnu odluku (stav 3.). Iz navedenih zakonskih odred aba pro izlazi da Ustavni sud u toku postupka ocene ustavnosti ili zakonitost i opšteg akta može, do donošenja konačne odluke , obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje . Dakle, radi se o jednoj odluci Ustavnog suda privremenog karaktera i donošenje takve odluke predstavlja samo zakonsku mogućnost. Ako Ustavni sud donese konačnu odluku , odbaciće zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta . S obzirom na to da je Ustavni sud Odlukom IUo-7/2014 od 29. septembra 2016. godine doneo konačnu odluku kojom je utvrđena neustavnost i nezakonitost Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj: 121 -14320/2001-2 od 18. decembra 2001. godine, to je odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata preduzetih na osnovu Zaključka, u smislu odredbe člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, ali je tada nastala apsolutna zakonska obaveza izvršnog suda da trajno obustavi izvršenje pojedinačnog akta (izvršne isprave) donetog na osnovu neustavnog i nezakonitog Zaključka, u smislu člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnog suda. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je ustavnopravno neprihvatljiv pravni stav redovnog suda da nisu ispunjeni uslovi za obustavu izvršnog postupka , sa obrazloženjem da je sam Ustavni sud odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta donetog na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije.

7. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjima Osnovnog suda u Bujanovcu I. 237/15 od 9. januara 2017. godine i IPV(I). 9/17 od 10. aprila 2017. godine povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenjem Osnovnog suda u Bujanovcu IPV(I). 9/17 od 10. aprila 2017. godine i određivanjem da veće Osnovnog suda u Bujanovcu ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja tog a suda I. 237/15 od 9. januara 2017. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. S obzirom na to da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, to nije posebno razmatrao navode o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava, kao i člana 171. Ustava.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i član a 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene procesnog prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti