Odbacivanje ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog neosnovanosti navoda

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda. Sud je utvrdio da navodi o povredi procesnih prava, poput nedostavljanja presude i neobaveštavanja o sednici veća, kao i o zastarelosti, nisu osnovani.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3541/2010
15.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branislava Starčevića i Danice Starčević, oboje iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Branislava Starčevića i Danice Starčević izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Aranđelovcu K. 82/08 od 28. avgusta 2009. godine, presude Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 1011/09 od 19. novembra 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 3/10 od 31. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Branislav Starčević i Danica Starčević, oboje iz Aranđelovca, preko punomoćnika Zorana Petkovića, advokata iz Čačka, podneli su Ustavnom sudu 23. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Aranđelovcu K. 82/08 od 28. avgusta 2009. godine, presude Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 1011/09 od 19. novembra 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 3/10 od 31. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, posebnih prava okrivljenog i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 32, 33. i 36. Ustava Republike Srbije. U ustavnoj žalbi je označeno da je osporenu prvostepenu presudu doneo Osnovni sud u Aranđelovcu 28. avgusta 2010. godine. Ustavni sud je utvrdio da se radi o očiglednoj omaški, jer ne postoji Osnovni sud u Aranđelovcu, niti datum donošenja prvostepene presude može biti nakon datuma donošenja drugostepene presude u istom predmetu, kao ni nakon datuma podnošenja ustavne žalbe, tako da nesumnjivo proizlazi da je ustavnom žalbom osporena presuda Opštinskog suda u Aranđelovcu K. 82/08 od 28. avgusta 2009. godine, koja je i priložena.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je Okružni sud u Kragujevcu antidatirao dan održavanja sednice veća, jer je bila nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja; da okrivljeni, ovde podnosioci ustavne žalbe, nisu lično primili osporenu presudu Opštinskog suda u Aranđelovcu K. 82/08 od 28. avgusta 2009. godine, iako je lična dostava obavezna, pa im je tako onemogućeno pravo na žalbu; da je sednica veća Okružnog suda u Kragujevcu održana bez prisustva okrivljenih i branilaca, iako je uloženim žalbama branilaca i ćerke okrivljenih to traženo i morali su da budu obavešteni o vremenu održavanja sednice, ali to nije učinjeno, jer je održavanje sednice antidatirano da bi se izbegla zastarelost vođenja krivičnog postupka. Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud usvoji njihovu ustavnu žalbu, utvrdi da su im u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Aranđelovcu i Okružnim sudom Kragujevcu u predmetima pod brojem K. 82/08 i Kž. 1011/09 i pred Republičkim javnim tužilaštvom pod brojem KTZ. 3/10 povređena označena ustavna prava, poništi osporene presude i odredi da se pred Okružnim sudom u Kragujevcu sprovede ponovni postupak, okrivljenima uruči prvostepena presuda i omogući pravo na žalbu i donese nova odluka po toj žalbi.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da su osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Aranđelovcu K. 82/08 od 28. avgusta 2009. godine okrivljeni, ovde podnosioci ustavne žalbe, oglašeni krivim za izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03), a u vezi člana 22. Osnovnog krivičnog zakona („Službeni list SFRJ“, br. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 i 54/90, „Službeni list SRJ“, br. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 24/94 i 61/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 39/03) i izrečene su im uslovne osude; da su osporenom drugostepenom presudom Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 1011/09 od 19. novembra 2009. godine odbijene kao neosnovane žalbe Opštinskog javnog tužioca u Aranđelovcu, branioca okrivljene Danice Starčević, okrivljene i ćerke okrivljenih izjavljene protiv osporene prvostepene presude, koja je i potvrđena; da je u obrazloženju osporene drugostepene presude navedeno da je Okružni sud održao sednicu veća po odredbama o skraćenom postupku, shodno izmenjenom članu 433. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), koji se primenjuje od 11. septembra 2009. godine i članu 448. stav 1, imajući u vidu i da veće nije našlo da bi prisustvo stranaka bilo korisno za razjašnjenje stvari; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 3/10 od 4. januara 2010. godine obavešten branilac okrivljene, u vezi njene molbe od 23. novembra 2009. godine, da tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Aranđelovcu K. 82/08 od 28. avgusta 2009. godine i presude Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 1011/09 od 19. novembra 2009. godine.

4. Odredbama člana 233. Krivičnog zakona Republike Srbije bilo je propisano: da će se, ko napravi lažnu ispravu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava, ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, kazniti zatvorom do tri godine (stav 1.), a ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina (stav 3.).

Zakonik o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP) propisuje: da u korist optuženog žalbu mogu izjaviti i njegov bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici i da u tom slučaju rok za žalbu teče od dana kad je optuženom, odnosno njegovom braniocu dostavljen prepis presude (član 364. stav 2.); da će se o sednici veća obavestiti onaj optuženi ili njegov branilac, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik koji je u roku predviđenom za žalbu ili za odgovor na žalbu zahtevao da bude obavešten o sednici ili je predložio održavanje pretresa pred drugostepenim sudom (čl. 377. do 379.); da predsednik veća ili veće može odlučiti da se o sednici veća obaveste stranke i kad nisu to zahtevale ili da se o sednici obavesti i stranka koja to nije zahtevala, ako bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari (član 375. stav 1.); da će se u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili zatvor do pet godina, primenjivati odredbe čl. 434. do 448. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, primenjivaće se shodno ostale odredbe ovog zakonika (član 433. stav 1.); da će se, kad drugostepeni sud rešava o žalbi protiv presude donesene po skraćenom postupku kojom je izrečena kazna zatvora, o sednici veća obavestiti stranke i branilac okrivljenog u smislu člana 374. stav 2. i člana 375. stav 1. ovog zakonika, a u ostalim slučajevima, samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi prisustvo stranaka bilo korisno za razjašnjenje stvari (član 448. stav 1.).

5. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporavaju presude Opštinskog suda u Aranđelovcu K. 82/08 od 28. avgusta 2009. godine i Okružnog suda u Kragujevcu Kž. 1011/09 od 19. novembra 2009. godine, kao i postupak njihovog donošenja, Ustavni sud je utvrdio da tvrdnje podnosilaca da je Okružni sud u Kragujevcu „antidatirao dan održavanja sednice veća, jer je bila nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja“, u ustavnoj žalbi nisu potkrepljene nijednim dokazom i izneti navodi predstavljaju njihovu subjektivnu ocenu, koja je posledica nepravilnog tumačenja krivično-procesnih propisa. Ustavni sud ukazuje da tvrdnje nepotkrepljene jasnim dokazima koji ukazuju da li je i na koji način došlo do eventualne povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava, a tim pre tvrdnje koje nisu potkrepljene nijednim dokazom, ovaj sud ne može smatrati ustavnopravnim razlozima koji podnetu ustavnu žalbu čine dopuštenom.

U odnosu na tvrdnje sadržane u ustavnoj žalbi da okrivljeni, ovde podnosioci ustavne žalbe, nisu lično primili osporenu presudu Opštinskog suda u Aranđelovcu K. 82/08 od 28. avgusta 2009. godine, „iako je lična dostava obavezna“ i da im je tako onemogućeno pravo na žalbu, Ustavni sud ukazuje da su protiv navedene presude žalbe izjavili i branioci podnosilaca ustavne žalbe u krivičnom postupku, kao i njihova ćerka, koja na to ima pravo saglasno odredbi člana 364. stav 2. ZKP, što nesumnjivo ukazuje da je ova presuda bila dostupna i samim podnosiocima. Tvrdnju podnosilaca ustavne žalbe da im je „onemogućeno“ pravo na žalbu Ustavni sud ocenjuje kao očigledno protivrečnu utvrđenom stanju u predmetnom krivičnom postupku, jer ne samo da su podnosioci, preko svog branioca i člana porodice, iskoristili pravo na žalbu višem sudu, već su nakon odluke tog suda o izjavljenoj žalbi, koristili i druga pravna sredstva, odnosno inicijativu Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Ustavni sud nalazi da su ovi navodi u protivrečnosti sa svim ostalim navodima ustavne žalbe i sa sadržinom osporenih akata priloženih uz žalbu i kao takvi su očigledno neosnovani i netačni. Ustavni sud, stoga ne nalazi da su u ustavnoj žalbi navedeni razlozi koji bi ukazivali da su podnosiocima ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeni ili uskraćeni pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao ni ostala označena ustavna prava.

U odnosu na tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe da je „sednica veća Okružnog suda u Kragujevcu održana bez prisustva okrivljenih i branilaca, iako je uloženim žalbama branilaca i ćerke okrivljenih to traženo i morali su da budu obavešteni o vremenu održavanja sednice, ali to nije učinjeno“, Ustavni sud ukazuje da je protiv podnosilaca vođen tzv. skraćeni krivični postupak regulisan odredbama čl. 433. do 448. ZKP, jer je za krivično delo falsifikovanje isprave, za koje su oni krivično gonjeni, Krivičnim zakonom Republike Srbije bila propisana kazna zatvora u trajanju od tri meseca do pet godina. Saglasno odredbi člana 448. stav 1. ZKP, stranke se obaveštavaju o sednici veća u postupku po žalbi protiv prvostepene presude, u smislu člana 374. stav 2. i člana 375. stav 1. ZKP, samo ako je tom presudom izrečena kazna zatvora, a u ostalim slučajevima, samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi prisustvo stranaka bilo korisno za razjašnjenje stvari. Kako okrivljenim, ovde podnosiocima ustavne žalbe, prvostepenom presudom nije izrečena kazna zatvora, već uslovna osuda, a Okružni sud u Kragujevcu je obrazložio razloge zašto lica koja su izjavila žalbu nije obavestio o sednici veća, iako su ona to zahtevala, to je Ustavni sud utvrdio da su navodi podnosilaca da je sud bio obavezan da obavesti njihovog branioca i ćerku o sednici veća, očigledno neosnovani i posledica su njihovog nepravilnog tumačenja odredaba ZKP. Ustavni sud ni ove tvrdnje same po sebi, kao očigledno neosnovane i suprotne odredbama ZKP, ne može da prihvati kao ustavnopravne razloge koji bi ukazivali da su podnosiocu osporenim aktom povređena označena ustavna prava.

Ustavni sud je imao u vidu i da je u zahtevu podnosilaca ustavne žalbe, ali ne i prilikom navođenja povređenih ustavnih prava, kao povređeno pravo označeno i pravo na suđenje u razumnom roku, ali se u ustavnoj žalbi nijednim navodom ne obrazlaže povreda ovog prava. S obzirom da podnosioci ustavne žalbe nisu naveli nijedan razlog koji bi se odnosio na povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da nisu ispunjeni uslovi da ovu povredu posebno razmatra.

Polazeći od odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a imajući u vidu sve navedeno, kao i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovoj pravnoj stvari ukazuje da formalno označavanje i pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dozvoljenim pravnim sredstvom, već je u žalbi neophodno navesti i ustavnopravne razloge i priložiti odgovarajuće dokaze koji potkrepljuju tvrdnje o povredi ili uskraćivanju ustavnih prava. Prema oceni Ustavnog suda, podnosioci ustavne žalbe nisu naveli ove razloge, kao što nisu priložili ni dokaze za svoje tvrdnje, niti su doveli u sumnju pravičnost osporenih presuda i osporenog postupka u celini, te je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. U odnosu na deo ustavne žalbe u kome je osporen akt Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 3/10 od 31. maja 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da, s jedne strane, u ustavnoj žalbi nije naveden nijedan razlog kojim se osporava navedeni akt, a s druge strane, Sud je ocenio da osporeni akt, po svojoj pravnoj prirodi, predstavlja obaveštenje kojim Republičko javno tužilaštvo obaveštava podnosioca ustavne žalbe o postupanju po njegovoj inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Osporeni akt nije pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama ili optužbi protiv podnosilaca ustavne žalbe i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1417/2009 od 24. septembra 2009. godine).

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta protiv akta protiv koga se ne može izjaviti, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

7. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog neosnovanosti navoda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti