Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja parničnog postupka od skoro dvanaest godina. Sud je kritikovao višestruko ukidanje prvostepenih odluka, što je značajno doprinelo odugovlačenju postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milijane Bogdanović iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milijane Bogdanović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu P1. 12/09 (kasnije Privrednim sudom u Požarevcu) povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milijana Bogdanović iz Smedereva je 28. jula 2010. godine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju je dopunila podneskom od 26. februara 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije protiv rešenja Opštinskog suda u Smederevu P1. 39/01 od 9. decembra 2002. godine, presude Opštinskog suda u Smederevu P1. 110/04 od 6. septembra 2005. godine, rešenja Osnovnog suda u Smederevu P1. 12/09 od 26. decembra 2011. godine, zaključka Privrednog suda u Požarevcu St. 37/10 -108 od 1. februara 2011. godine, presude Privrednog suda u Požarevcu P. 481/02 od 31. oktobra 2012. godine i presude Privrednog apelacionog suda Pž. 11210/12 od 24. januara 2013. godine i povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu P1. 12/09, kao i načela i prava iz člana 3. st av 1, čl ana 18. st . 1 i 2, čl ana 19, čl ana 20. st av 2, čl ana 21. st . 1. i 2, čl ana 22. st av 1, čl ana 23. st av 1, čl ana 25. st av 1, čl ana 35. st av 2, čl ana 36. st av 2, čl ana 58. st av 1, čl ana 60. st av 4, čl ana 70. st av 1, čl ana 97. st av 1. tač . 2) i 8), čl ana 142. stav 2 i čl ana 145. st av 3. Ustava i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, između ostalog, navela: da pravnosnažna i izvršn a presud a Privrednog suda u Požarevcu P. 481/12 od 31. oktobra 2012. godine , koja je potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 11210/12 od 24. januara 2013. godine, u većem delu podnositeljki pruža namirenje iz stečajne mase tuženog, ali da podnositeljka ne može naplatiti svoje potraživanje s obzirom na to da je nad stečajnim dužnikom zaključen stečajni postupak što je objavljeno u „Službenom glasniku R epublike Srbije“ broj 53 od 24. maja 2012. godine, koje rešenje je pravnosnažno 2. juna 2012. godine, a da je ''tim zaključenjem'' stečajnog postupka ostala stečajna masa u iznosu od 717.116,68 dinara i da je stečajni dužnik brisan kod Agencije za privredne registre; da je završno ročište u postupku stečaja održano 24. januara 2013. godine i da podnositeljka nije imala prilike da ispravi nacrt za glavnu deobu, te da joj je time povređeno pravo na nepristrasno i pravično suđenje i suđenje u razumnom roku; da je osporenim presudama Privrednog suda u Požarevcu P. 481/12 od 31. oktobra 2012. godine i Privrednog apelacionog suda Pž. 11210/12 od 24. januara 2013. godine podnositeljka uskraćena za doprinose za PIO, s obzirom na tumačenje prvostepenog suda da je nadležnost Poreske uprave da prijavljuje doprinose na minimalne zarade-zagarantovane zarade, a kako Poreska uprava nije prijavila doprinose za podnositeljku, to joj je naneta nenadoknadiva šteta za uplatu doprinosa za PIO za period od 1. januara 1995. godine do 24. oktobra 1997. godine; da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevu P1. 12/09. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakla je i zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Privrednog suda u Požarevcu P. 481/12 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe je 14. februara 2001. godine, podnela tužbu Opštinskom sudu u Smederevu protiv tuženog “Ukras” DD iz Smedereva, kojom je tražila da sud obaveže tuženog da joj isplati iznos od 1.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. juna 1998. godine do isplate, na ime neisplaćene zarade po rešenju Privrednog suda u Požarevcu St. 399/97-5 i iznos od 4.770,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. oktobra 1997. godine do isplate na ime razlike između garantovane neto zarade i zarade koju radnik ostvaruje po kolektivnom ugovoru, kao i da obaveže tuženog da joj naknadi troškove parničnog postupka.

Pred Opštinskim sudom u Smederevu održana su ročišta 21. maja, 3. jula i 11. septembra 2001. godine.

Pred Opštinskim sudom u Smederevu nije održan o ročišt e 22. oktobra 2001. godine zbog nedostavljanja spisa predmeta Privrednog suda u Požarevcu St. 399/97-5.

Opštinski sud u Smederevu je na ročištu održanom 24. decembra 2001. godine doneo rešenje kojim je utvrdio da postupak miruje od 24. decembra 2001. godine.

Nakon rešenja o mirovanju postupka, a na predlog punomoćnika tužilje nastavljen je postupak i održano je ročište 1. jula 2002. godine, a zatim su održana ročišta 1. oktobra 2002. godine, a na ročištu od 9. decembra 2002. godine je zaključena glavna rasprava.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Smederevu P1. 39/01 od 9. decembra 2002. godine, u stavu prvom izreke , odbačena je tužba tužilje kao pravnosnažno presuđena stvar, a u stavu drugom izreke je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za dosudu parničnih troškova.

Odlučujući o žalbi tužilje, Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 710/03 od 23. jula 2003. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Smederevu P. 39/01 od 9. decembra 2002. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Podneskom od 14. aprila 2004. godine tužilja je kao pravnog sledbenika tuženog označila “Uno Martin Home” AD iz Smedereva

U ponovnom postupku su održana ročišta 7. juna, 12. jula, 21. septembra i 15. decembra 2004. godine, kao i 20. jula 2005. godine i poslednje 6. septembra 2005. godine, na kome je zaključena glavna rasprava.

U ponovnom postupku nije održano ročišt e zakazano za 22. mart 2005. godine, zbog odsutnosti predsednika veća.

Osporenom presudom Opštinskog suda u Smederevu P1. 110/04 od 6. septembra 2005. godine, u stavu prvom izreke je odbačena tužba tužilje u delu kojim je tražila da pravni sledbenik tuženog “Uno Martin Home” AD iz Smedereva bude obavezan na isplatu iznosa od 1.640,00 dinara na ime garantovane zarade za period januar-oktobar 1997. godine, utvrđene rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 399/97-5 od 9. juna 1998. godine , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. juna 1998. godine do isplate, kao pravnosnažno presuđena stvar ; stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da tuženi bude obavezan da u njeno ime, a u korist nadležnog PIO Fonda, obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1. januara 1995. godine do 24. oktobra 1997. godine po stopi važećoj na dan uplate doprinosa.

Odlučujući o žalbi tužilje Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 206/06 od 2. jula 2008. godine, ukinuo presudu Opštinskog suda u Smederevu P. 110/04 od 6. septembra 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku ročište zakazano za 23. jun 2009. godine je odloženo na predlog tuženog, a sledeće ročište zakazano za 27. jul 2009. godine, takođe nije održano zbog nepostojanja procesnih pretpostavki. Na ročištu održanom 5. novembra 2009. godine je zaključena glavna rasprava.

Presudom Opštinskog suda u Smederevu P1. 12/09 od 5. novembra 2009. godine, u stavu prvom izreke je obavezan pravni sledbenik tuženog da tužilji isplati iznos od 1.640,00 dinara na ime garantovane zarade za period od januara do oktobra 1997. godine; stavom drugim izreke je obavezan pravni sledbenik tuženog da tužilji obračuna i uplati nadležnom PIO Fondu poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje prema važećoj osnovici na dan uplate doprinosa za treći stepen stručne spreme, koju čine iznosi utvrđeni na mesečnom nivou u procentu od prosečne zarade po zaposlenom u Republici u prethodno m kvartalu i to u iznosu od 54%; stavom trećim izreke je obavezan pravni sledbenik tuženog da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 159.000,00 dinara.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Smederevu P1. 12/09 od 9. februara 2010. godine obavezan je pravni sledbenik tuženog da tužilji pored iznosa od 1.640,00 dinara na ime zagarantovane zarade za period od januara do oktobra 1997. godine, kako je odlučeno presudom istog suda P. 12/09 od 5. novembra 2009. godine isplati i zakonsku zateznu kamatu na ovaj iznos od 9. juna 1998. godine do isplate.

U postupku po žalbi tuženog, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 5894/10 od 9. marta 2011. godine, vratio Osnovnom sudu u Smederevu spise predmeta P. 12/09, radi dopune postupka. Iz obrazloženja rešenja proizlazi da se prema opredeljenom tužbenom zahtevu tužilje od 5. juna 2009. godine uplata poreza i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zahtevala za period od 1. januara 1995. godine do 24. oktobra 1997. godine, što nije označeno u izreci.

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu P1. 12/09 od 6. juna 2011. godine ispravljena je presuda Opštinskog suda u Smederevu P. 12/09 od 5. novembra 2009. godine u stavu drugom izreke, tako što se iza reči “tužilji Milijani Bogdanović iz Smedereva”, a pre reči “uplati” dodaju izostavljene reči “za period od 1. januara 1995. godine do 24. oktobra 1997. godine”. U preostalom delu presuda ostaje neizmenjena.

U postupku po žalbi, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž1. 3026/11 od 24. avgusta 2011. godine, ponovo vratio spise predmeta P. 12/09, Osnovnom sudu u Smederevu, radi dopune postupka. Iz obrazloženja rešenja proizlazi da je spisima predmeta združen podnesak punomoćnika tuženog kojim je obavestio sud da je nad tuženim “Uno Martin Home” AD iz Smedreva, otvoren stečajni postupak, rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 37/10 od 5. jula 2010. godine .

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Smederevu P1. 12/09 od 26. decembra 2011. godine je prekinut postupak u ovoj parnici, a s tim da se nastavi kada se ispune uslovi iz člana 217. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu P1. 12/09 od 17. aprila 2012. godine je nastavljen postupak u ovoj parnici, a Osnovni sud u Smederevu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja spise predmeta je dostavio Privrednom sudu u Požarevcu.

Spisi predmeta su dostavljeni Privrednom sudu u Požarevcu 13. juna 2012. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Požarevcu P. 344/12 od 15. juna 2012. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i otkazano je ročište zakazano za 13. septembar 2012. godine.

Podneskom od 18. juna 2012. godine tužilja je predložila da se spoje parnice P. 12/09 i P. 344/12, s obzirom na to da se vode pred istim sudom, između istih lica, kako bi se ubrzalo raspravljanje i smanjili troškovi postupka, pa je istim podneskom i precizirala tužbeni zahtev.

Rešenjem Privrednog suda u Požarevcu P. 344/12 od 6. jula 2012. godine u stavu prvom izreke je nastavljen postupak u ovoj pravnoj stvari koji je prekinut rešenjem istog suda P. 344/12 od 15. juna 2012. godine. Stavom drugim izreke rešenja je utvrđena pasivna legitimacija u tom smislu što se kao tuženi u ovom predmetu spora označava Stečajna masa „Uno Martin Home“ AD iz Smedreva.

Pred Privrednim sudom u Požarevcu je održano jedno ročište 31. oktobra 2012. godine na kome je i zaključena glavna rasprava.

Osporenom presudom Privrednog suda u Požarevcu P. 481/12 od 31. oktobra 2012. godine, u stavu prvom izreke , odbačena je tužba tužilje u delu u kome je tražila da se naloži stečajnom upravniku tuženog da obračuna i uplati nadležnom PIO Fondu poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1. januara 1995. godine do 24. oktobra 1997. godine prema važećoj osnovici na dan uplate, doprinose za treći stepen stručne spreme koju čine iznosi utvrđeni na mesečnom nivou u procentu od prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji u prethodnom kvartalu, i to u iznosu od 54% i lično dostavi overenu kopiju M4 obrasca kao dokaz da su doprinosi izmireni radi ostavarivanja prava tužilje kao osiguranika Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koja proističu iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kada neće postojati pravno lice tuženog. Stavom drugim izreke presude je utvrđeno potraživanje tužilje prema stečajnom dužniku stečajnoj masi tuženog u iznosu od 1.640,00 dinara na ime glavnog duga na ime garantovane zarade za period od januara do oktobra 1997. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 1.640,00 dinara počev od 9. juna 1998. godine do 5. jula 2010. goadine kao dana otvaranja stečaja. Stavom trećim izreke presude je odbačen a tužb a tužilje u delu u kome je tražila da se na iznos glavnog duga od 1.640,00 dinara isplati zakonska zatezna kamata počev od 1. novembra 1997. godine do 9. juna 1998. godine. Stavom četvrtim izreke presude je obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos do 202.000,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tuženog, Privredni apelacioni sud je osporenom presudom Pž. 11210/12 od 24. januara 2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Privrednog suda u Požarevcu P. 481/12 od 31. oktobra 2012. godine u stavu drugom i četvrtom izreke.

Podnositeljka je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu St. 37/10 nad stečajnim dužnikom “Uno Martin Home” AD iz Smedereva, podneskom od 15. oktobra 2010. godine , prijavila potraživanje na osnovu presude Opštinskog suda u Smedrevu P1. 12/09 od 5. novembra 2009. godine i dopunske presude Osnovnog suda u Smederevu P1. 12/09 od 9. februara 2010. godine.

Zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Požarevcu St. 37/10 od 1. feburara 2011. godine , koji se takođe osporava u ustavnoj žalbi, osporeno je celokupno prijavljeno potraživanje, a stečajni poverilac je upućen na parnicu radi utvrđenja osnovanosti osporenog potraživanja.

Podnositeljka ustavne žalbe je podnela tužbu Privrednom sudu u Požarevcu 16. februara 2011. godine protiv tuženog “Uno Martin Home” AD iz Smedereva u stečaju, radi utvrđenja osporenog potraživanja.

Pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu P. 105/11 zakazano je ročište za 31. mart 2011. godine na kome je i zaključena glavna rasprava.

Rešenjem Privrednog suda u Požarevcu P. 105/11 od 31. marta 2011. godine odbačena je tužba u ovoj pravnoj stvari iz razloga litispendencije. Dopunskim rešenjem Privrednog suda u Požarevcu P. 105/11 od 18. aprila 2011. godine obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tužilje, Privredni apelacioni sud je rešenjem Pž. 3904/11 od 8. februara 2012. godine ukinuo rešenja Privrednog suda u Požarevcu P. 105/11 od 31. marta 2011. godine i P. 105/11 od 18. aprila 2011. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku pred Privrednim sudom u Požarevcu održano je jedno ročište 22. maja 2012. godine, a rešenjem istog suda P. 190/12 od 15. juna 2012. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari, jer je tuženi brisan iz registra Agencije za privredne registre 15. juna 2012. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Požarevcu P. 190/12 od 6. jula 2012. godine, u stavu prvom izreke nastavljen je postupak u ovoj pravnoj stvari, koji je prekinut rešenjem istog suda P. 190/12 od 15. juna 2012. godine, a stavom drugim izreke utvrđena je pasivna legitimacija u tom smislu što se kao tuženi u ovom predmetu spora označava stečajna masa “Uno Martin Home” AD iz Smedereva.

Nakon donošenja napred navedenog rešenja, predmet je zaveden pod novim brojem P. 524/12, a na ročištu održanom 31. oktobra 2012. godine, Privredni sud u Požarevcu je rešenjem spojio spise predmeta istog suda P. 524/12, spisima predmeta P. 481/12, radi zajedničkog raspravljanja i donošenja zajedničke odluke.

4. Odredbama Ustava, čiju povredu podnosi teljka ustavne žalbe ističe , predviđeno je: da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima (član 3. stav 1.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. stav 1. i 2. ); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati (član 20. stav 2.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku sudsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. stav 1. i 2.); da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite (član 23. stav 1.); da je fizički i psihički integritet nepovrediv (član 25. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da je jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i niko se tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.); da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom (član 70. stav 1.); da Repulbika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, postupak pred sudovima i drugim državnim organima, odgovornost i sankcije za povredu slobode i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata, amnestije i pomilovanja za krivična dela, kao i sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijanog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa (član 97. tačke 2. i 8.); da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i da sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora (član 142. stav 2.); da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole (član 145. stav 3.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.) ; da kad veće drugostepenog suda nađe da je radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi, zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom (član 362. stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 72/11) je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da se postupak prekida kad nastupe nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije (član 214. stav 5.); da će se p ostupak koji je prekinut iz razloga navedenih u članu 214. tač. 1) - 5) ovog zakona nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavštine, novi zakonski zastupnik, stečajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine (član 217. stav 1.); da ako pred istim sudom teče više parnica između istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tužilaca ili raznih tuženih, sve ove parnice mogu se rešenjem suda spojiti radi zajedničkog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili troškovi. Za sve spojene parnice sud može doneti zajedničku presudu (član 314.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanje ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom je postupak trajno okončan, Ustavni sud je stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka trajanja postupka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pred nadležnim sudovima trajao jedanaest godina i jedanaest meseci računajući od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Smederevu 14. februara 2001. godine.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako se, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka polazi od činjenice da dužina postupka zavisi od niza činilaca kao šti su složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja, značaja raspravljanog prava za podnosioc a ustavne žalbe, ponašanje podnosi oca u postupku, kao i postupanje sudova koji su vodili postupak, ovo se mora ceniti u svakom konkretnom slučaju ponaosob.

Ispitujući postupanje sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Smederevu zakazivao ročišta u vremenskim intervalima od dva meseca, ali da je Okružni sud u Smederevu prvo ukinuo rešenje prvostepenog suda kojim je odbačena tužba tužilje kao pravnosnažno presuđena stvar , a drugi put je ukinuo presudu prvostepenog suda. Nakon toga je Apelacioni sud u Beogradu dva puta vraćao spise predmeta prvostepenom sudu radi dopune postupka u smislu ispravljanja prvostepene presude i radi izjašnjenja suda povodom podneska tuženog o otvaranju stečajnog postupka nad tuženim. Drugostepeni sud, odnosno Okružni sud u Smederevu je dva puta ukidao prvostepenu presudu, a kao drugostepeni sud, radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja je imao mogućnost da, saglasno navedenoj odredbi člana 362. stav 2. Zakona o parničnom postupku, sam zakaže raspravu i donese odluku kojom bi pravnosnažno okončao predmetni postupak, bez potrebe da predmet dva puta vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da svako ukidanje sudske odluke i vra ćanje predmeta na ponovno suđenje doprinosi odugovlačenju postupka (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-135/2009 od 10. februara 2011. godine). Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu "Pavlyulynets protiv Ukrajine'', broj predstavke 70767/01, stav 51, u kome je konstatovano da činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

U daljem toku parničnog postupka koji se vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u odnosu na tuženog stečajnu masu, pred ovim sudom je održano jedno ročište za glavnu raspravu i ista je nakon toga zaključena.

Ustavni sud je ocenio da su se podnositeljka ustavne žalbe i njen punomoćnik uredno odazivali na sve pozive suda i aktivno učestvovali u postupku, pri čemu nisu zloupotrebljavali svoja procesna ovlašćenja. Međutim, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju postojalo pogrešno postupanje podnositeljke, jer je prethodno između istih stranaka vođen parnični postupak u kome je podnositeljka precizirala tužbeni zahtev tako što je tražila da se utvrdi njeno potraživanje prema stečajnoj masi stečajnog dužnika kao pravnog sledbenika inicijalno označenog tuženog, te da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za podnošenje nove tužbe prema istom tuženom sa identičnim tužbenim zahtevom.

Imajući u vidu da je tužilja neuka stranka, kao i da je postupajući po zaključku Privrednog suda u Požarevcu kojim joj je osporeno potraživanje, pokrenula novu parnicu radi utvrđenja osporenog potraživanja, to Ustavni sud ukazuje da je ipak postojala obaveza Privrednog suda u Požarevcu na delotvorno postupanje koje proizlazila iz člana 10. Zakona o parničnom postupku, koji propisuje da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

Predmet parničnog postupka, po oceni Ustavnog suda, jeste od velikog interesa za podnositeljku ustavne žalbe bdući da je predmet tužbenog zahteva isplata garantovane zarade za period od januara do oktobra 1997. godine, sa zakonskom zateznom kamatom , kao i doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1. januara 1995. godine do 24. oktobra 1997. godine. Ustavni sud je ocenio da određena složenost postupka ne može biti opravdanje za propuste prvostepenog suda u pogledu preduzimanja svih radnji radi utvrđivanja činjeničnog stanja među parničnim strankama i trajanje osporenog parničnog postupka od jedanaest godina i jedanaest meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. S obzirom na to da je podnositeljka ustavne žalbe zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede ustavnog prava istakla tek u dopuni ustavne žalbe koju je podnela Ustavnom sudu 26. februara 2013. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen.

U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je navedeni zahtev takođe istaknut u dopuni ustavne žalbe od 26. februara 2013. godine, te da je ustanva žalba i u ovom delu neblagovremena, pa je primenom odredbe člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, doneo odluku kao u tački 2. izreke.

7. Odlučujući o povredi prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da su osporeno rešenje Oštinskog suda u Smederevu P1. 39/01 od 9. decembra 2002. godine i presud a Opštinskog suda u Smederevu P1. 110/04 od 6. septembra 2005. godine , doneti pre stupanja na snagu Ustava, pa je stoga ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom za vođenje postupka.

Odlučujući o delu ustavne žalbe podnositeljke koja je izjavljena protiv zaključka Privrednog suda u Požarevcu St. 37/10-108 od 1. februara 2011. godine i rešenja Osnovnog suda u Smederevu P. 12/09 od 26. decembra 2011. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu.

Osporenim zaključkom Privrednog suda u Požarevcu St. 37/10-108 od 1. februara 2011. godine podnositeljki je u celosti osporeno potraživanje na ime glavnog duga u iznosu od 1.640,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom u iznosu od 55.194,40 dinara na iznos glavnog duga od 5. jula 2010. godine do isplate sa doprinosima za PIO od 1. januara 1995. godine do 24. oktobra 1997. godine, kao i za troškove u iznosu 179.938,60 dinara te je istim upućena da pokrene parnični postupak radi utvrđivanja osporenog potraživanja.

Imajući u vidu da je podnositeljki ustavne žalbe u stečajnom postupku nad pravnim sledbenikom tuženog osporeno potraživanje, to je u skladu sa odredbom člana 94. stav 1. Zakona o stečajnom postupku u odnosu na osporeni zaključak o listi osporenih potraživanja Privrednog suda u Požarevcu upućen na pokretanje parničnog postupka, radi utvrđivanja osnovanosti osporenog potraživanja. Ukoliko stečajni poveri lac dokaže svoj e potraživanj e u parnici na koju je upućen a ili u arbitražnom postupku, u skladu sa odredbom člana 96. Zakona o steča jnom postupku ima pravo da traži ispravljanje tabele u listi utvrđenih potraživanja, po osnovu člana 94. stav 9. Zakona o stečajnom postupku.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Smederevu P1. 12/09 od 26. decembra 2011. godine je prekinut parnični postupak i konstatovano da će isti biti nastavljen kada se ispune uslovi iz člana 217. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer je nad nad pravnim sledbenikom tuženog rešenjem Privrednog suda u Požarevcu St. 37/2010 pokrenut stečajni postupak. Navedeno rešenje doneto je iz procesnih razloga predviđenih Zakonom o parničnom postupku.

Imajući u vidu pravnu prirodu i sadržinu osporenih akata, Ustavni sud je utvrdio da osporenim aktima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosi teljke ustavne žalbe, te da se ne radi o pojedinačnim akt ima u iz člana 170. Ustava, pa je stoga ustavnu žalbu u odnosu na osporene akte odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1 izreke.

U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje ,zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava,u odnosu na osporenu presud u Privrednog suda u Požarevcu P. 481/12 od 31. oktobra 2012. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije iscrpla sva pravna sredstva koja se moraju koristiti pre izjavljivanja ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje,zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava,u odnosu na osporenu presudu Privrednog apelacionog suda Pž. 11210/12 od 24. januara 2013. godine, koja je doneta u postupku po žalbi tuženog za deo kojim je podnositeljki utvrđeno potraživanje i obavezan tuženi da joj naknadi troškove parničnog postupka, Ustavni sud nalazi da podnositeljka nema pravni interes za utvrđivanje povrede označenog prava, te je utavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavanom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, takođe kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Kako je Ustavni sud prethodno utvrdio da osporenim presudama podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, to je ocenjeno da nema osnova za tvrdnju podnositeljke ustavne žalbe o povredi Ustavom garantovanog prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

8. Imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi zbog kojih podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenim aktima došlo do povrede člana 3. st av 1, čl ana 18. st. 1 i 2, čl ana 19, čl ana 20. st av 2, čl ana 21. st. 1. i 2, čl ana 22. st av 1, čl ana 23. st av 1, čl ana 25. st av 1, čl ana 35. st av 2, čl ana 36. st av 2, čl ana 58. st av 1, čl ana 60. st av 4, čl ana 70. st av 1, čl ana 97. st av 1. tač . 2) i 8), čl ana 142. st av 2 i čl ana 145. st av 3. Ustava , to nisu postojale procesne pretpostavke da Ustavni sud odlučuje o zahtevu da se utvrdi povreda navedenih prava, pa je odlučeno kao u drugom delu tačke 1. izreke ..

9. Polazeći od iznetog, a na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti