Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i odbacivanju zahteva za naknadu materijalne štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Do dugog trajanja postupka došlo je zbog neefikasnog postupanja sudova. Zahtev za naknadu materijalne štete je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. N . iz Novog Sada, n a osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B . N . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5372/06, kasnije pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 10100/11, povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. N . iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu, 17. aprila 2014. godine, preko punomoćnika A. J, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parnič nom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5372/06, kasnije pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 10100/11.

Podnosilac ustavne žalbe, iznoseći ceo tok parničnog postupka, ukazuje da je postupak započet podnošenjem njegove tužbe 12. jula 2006. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu, radi isplate osigurane sume od tuženog "D. N . S . " ADO iz Novog Sada, a po polisi kasko osiguranja za štetu koju je pretrpeo na svom vozilu marke Porsshe. Podnosilac ističe da je osporeni postupak okončan tek 18. marta 2014. godine, prijemom presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4104/13 od 13. februara 2014. godine. On smatra da je ovaj, u suštini jednostavan spor, nepotrebno dugo trajao, a da tome podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo. Po mišljenju podnosioca, rok za pravosnažno okončanje ove vrste sporova je tri godine, te navodi da je za narednih pet godina, koliko je preko mere trajao ovaj postupak, bio lišen mogućnosti da koristi sredstva u vrednosti uništenog vozila, od oko 30.000,00 evra. Naime, ta sredstava je mogao da iskoristi na više načina: kupi novo vozilo jer troškovi iznajmljivanja ove vrste vozila na godišnjem nivou iznose koliko i sama vrednost vozila ili da predmetna sredstva iskoristi za određena investiciona ulaganja i investiranje u posao kojim se bavi (vlasnik je menjačnice), pa bi njegov prihod za pet godina bio 50.000 evra. Ova sredstva je mogao i da oroči kod poslovne banke, pa bi na ime kamate od 20% za pet godina ostvario prihod od 30.000 evra. Smatra da štetu koju je pretrpeo ne može nadoknaditi od tuženog, iz razloga što njegova polisa osiguranja ne pokriva izgubljenu dobit, te da je u konkretnom slučaju ova vrsta štete posledica neopravdano dugog trajanja parničnog postupka. Predlaže da Ustavni sud usvoji njegovu ustavnu žalbu i utvrdi da mu je u navedenom postupku povređeno "pravo na pravično suđenje u razumnom roku" iz člana 32. stav 1. Ustava, te da se obaveže Republika Srbija da mu isplati iznos od 5.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja ustavne žalbe, pa do konačne isplate, zbog povrede Ustavom zajemčenih prava i sloboda, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja, te da se obaveže Republika Srbija da mu naknadi troškove sastava ustavne žalbe".

Ustavni sud konstatuje da iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac istakao samo povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, koje se jemči istom odredbom Ustava kao i pravično suđenje, te da je zahtevao isključivo naknadu materijalne štete u vidu izgubljene dobiti zbog povrede označenog ustavnog prava, a ne i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta P. 10100/11 Osnovnog sud a u Novom Sadu , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 12. jula 2006. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu radi naknade štete, protiv "D . N . S . " ADO iz Novog Sada, radi isplate. U tužbi je navedeno da je sa tuženim 22. februara 2006. godine zaključio ugovor o kasko osiguranju vozila marke Porsshe, da je utvrđenu premiju plaćao u mesečnim ratama, da je 20. maja 2006. godine na putu između K. i B . nastupio osigurani slučaj, kada je njegovo vozilo izgorelo, te da je tuženi odbio da mu isplati osiguranu sumu. Predmet je pred Opštinskim sudom zaveden pod brojem P. 5372/06. Posle određenog mirovanja postupka, rešenjem Opštinskog suda P. 5372/06 od 14. marta 2007. godine, te 17. aprila 2007. godine dozvoljenog vraćanja u pređašnje stanje po predlogu tužioca, predmet je dobio novi broj P. 2750/07.

Nakon zakazanih 11 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je devet održano, zaključena je glavna rasprava 4. novembra 2008. godine. Na održanim ročištima su sprovedena dva hemijsko - tehnološka veštačenja, i to drugo kao kontrolno veštačenje preko T. fakulteta u Novom Sadu, kao i veštačenje putem sudskog veštaka mašinske i saobraćajne struke, saslušan je tužilac u svojstvu parnične stranke, te dva svedoka i dva veštaka. Preostala dva ročišta nisu održana zbog izostanka veštaka i jednog saglasnog predloga stranaka da se ročište ne održi.

Presudom Opštinskog suda P. 2750/07 od 4. novembra 2008. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, tako što je utvrđeno da je potraživanje tužioca prema tuženom 2.394.417,82 dinara, a potraživanje tuženog prema tužiocu 110.349,00 dinara, pa je po izvršenoj kompenzaciji, obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 2.284.098,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 4. novembra 2008. godine, pa do isplate. Preostali tužbeni zahtev tužioca, a preko dosuđenog od 2.284.098,82 dinara do traženog od 2.816.140,65 dinara i u pogledu zakonske zatezne kamate od 20. maja 2006. godine do dosuđene od 4. novembra 2008. godine, je odbijen, a tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupaka u iznosu od 451.840,92 dinara. Protiv prvostepene presude su obe stranke izjavile žalbe, tuženi 9. marta 2009. godine, a tužilac 24. marta 2009. godine. Postupajući sudija je naredbu za dostavljanje spisa, tada nadležnom Okružnom sudu u Novom Sadu, dao 16. aprila 2009. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, rešenjem Gž. 4056/10 od 30. marta 2011. godine, vratio nerazmotrene spise predmeta sada nadležnom Osnovnom sudu u Novom Sadu, kao prvostepenom sudu, radi otklanjanja procesnih nedostataka - kompletiranja spisa (nedostajao je u spisima nalaz jednog od veštaka).

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1663/11 od 3. novembra 2011. godine usvojene su žalbe parničnih stranaka i ožalbena prvostepena presuda je ukinuta, a predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je pred Osnovnim sudom u Novom Sadu dobio novi broj P. 10100/11. Do zaključenja glavne rasprave 14. juna 2013. godine, bilo je zakazano 11 ročišta, od kojih je održano osam. Na održanim ročištima obavljeno je mašinsko veštačenje, uz četiri dopune nalaza, zatim usaglašavanja nalaza veštaka mašinske struke, te po predlogu tuženog određeno i veštačenje vrednosti spornog vozila preko Fakulteta t. - Univerziteta u Novom Sadu - Departman za saobraćaj, ali je njihov nalaz izostao jer se, prema izjašnjenju od 7. marta 2013. godine, Fakultet ne bavi procenom tržišne vrednosti vozila. U toku dokaznog postupka saslušavani su veštaci nekoliko puta. Tri ročišta nisu održana, jer je dva puta tuženi predavao podneske neposredno na ročištu, a jedom je izostala uredna dostava nalaza veštaka tužiocu pre zakazanog ročišta.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 10100/11 od 14. juna 2013. godine tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen, a protiv ove presude žalbu je izjavio samo tuženi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4104/13 od 13. februara 2014. godine je delimično usvojena žalba tuženog, te prvostepena presuda preinačena tako što je utvrđeno da je potraživanje tužioca prema tuženom 2.997.545,00 dinara, a potraživanje tuženog prema tužiocu 110.349,00 dinara, pa je po izvršenoj kompenzaciji, obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 2.887.196,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14. juna 2013. godine, pa do isplate, s tim da je odbijen tužbeni zahtev tužioca za iznos od 497.849,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na taj iznos. Preinačena je i odluka o troškovima, pa je obaveza tuženog snižena sa iznosa od 1.050.434,00 dinara na 643.421,96 dinara. Ova presuda je punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, uručena 18. marta 2014. godine.

4. Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 12. jula 2006. godine, podnošenjem tužbe podnosioca ustavne žalbe Opštinskom sudu u Novom Sadu, te da je okončan 18. marta 2014. godine, nakon sedam godina i osam meseci, uručivanjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4104/13 od 13. februara 2014. godine.

Prilikom oce ne da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeć e kriterijum e: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje samog podnosioca ustavne žalbe, postupanj e nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da je parnični postupak u izvesnoj meri bio činjenično složen, s obzirom na obimniji dokazni postupak i sprovedena tri veštačenja. Međutim, ipak, složenošću postupka ne može se opravdati trajanje postupka, u dve sudske instance, preko sedam godina.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije svojim ponašanjem značajnije doprineo dužini trajanja postupka, time što je postupak produžio za mesec dana radi odlučivanja o njegovom predlogu za vraćanje u pređašnje stanje i što se saglasio sa tuženim da se jedno ročište ne održi.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u dva stepena dali su nadležni sudovi obe instance. U prilog ovoj oceni upravo govori da je prvostepena presuda, iako doneta nakon tri godine i sedam meseci, prema odluci drugostepenog suda, ukinuta, i to tek nakon jednog vraćanja nerazmotrenih spisa radi dopune postupka, a zatim, nakon ponovnog odlučivanja prvostepenog suda, preinačena odlukom drugostepenog suda. Pritom, trajanju postupka van granica razumnog roka doprinelo je i postupanje drugostepenog suda u prvom po redu žalbenom postupku, jer je, tada nadležni Apelacioni sud u Novom Sadu, rešenjem vratio spise prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka nakon skoro pune dve godine, da bi po kompletiranju spisa odlučio rešenjem za još nešto više od pola godine, što govori da je u prvom žalbenom postupku odlučivano više od dve godine i sedam meseci. Ni to što je u ovom periodu došlo do uspostavljanja nove mreže sudova i promene nadležnosti sudova, a ni to što su jednom nerazmotreni spisi vraćani prvostepenom sudu, ne može opravdati navedeno trajanje žalbenog postupka. U drugom po redu žalbenom postupku, Apelacioni sud u Novom Sadu je postupao efikasno, pa je o žalbi tuženog rešeno za sedam meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5372/06, kasnije pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 10100/11. Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda označenog prava, dovoljno da se u konkretnom slučaju postigne adekvatno i pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe.

U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije pružio bilo kakav dokaz da je pretrpeo pravno relevantnu materijalnu štetu u osporenom parničnom postupku, da bi se ovaj zahtev uopšte mogao razmatrati, zbog čega je ustavna žalba u tom delu odbačena kao nedopuštena u tački 2. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

6. U vezi sa zahtevom podnosioca za naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka predUstavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, te člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i odbacivanju zahteva za naknadu materijalne štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti