Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažnih presuda o isplati zarada

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu. Zbog propusta suda da sprovede izvršenje pravnosnažnih presuda za isplatu zarada protiv društvenog preduzeća, podnosiocu je dosuđena naknada materijalne štete na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3542/2015
24.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Ristića iz Balajnca, opština Niš, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Ristića i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25789/10 i I. 3433/11 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I. 25789/10 od 27. decembra 2010. godine i I. 3433/11 od 28. aprila 2011. godine, umanjenih za iznose koji su po tim osnovima već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Ristić iz Balajnca, opština Niša podneo je Ustavnom sudu, 30. novembra 2013. godine, preko punomoćnika Srđana Aleksića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25789/10 i I. 3433/11. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-9158/2012.

Dopunom ustavne žalbe od 5. aprila 2013. godine podnosilac je istakao zahtev za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I. 25789/10 od 27. decembra 2010. godine i I. 3433/11 od 28. aprila 2011. godine.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Viši sud u Nišu je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, dopisom od 26. maja 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-3542/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i uvidom u rešenje Višeg suda u Nišu R4i. 103/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je dva predloga za izvršenje Osnovnom sudu u Nišu protiv izvršnog dužnika DP „Srbijatrans“ iz Niša. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presude Opštinskog suda u Nišu P1. 3258/07 od 31. januara 2008. godine i presude Osnovnog suda u Nišu P1. 7832/10 od 17. februara 2011. godine, a kojima je obavezan tuženi DP „Srbijatrans“ iz Niša da tužiocu Miroslavu Ristiću na ime minimalne zarade isplati određene novčane iznose.

Rešenjima Osnovnog suda u Nišu I. 25789/10 od 27. decembra 2010. godine i I. 3433/11 od 28. aprila 2011. godine usvojena su predložena izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Nišu R4i. 103/14 od 7. maja 2015. godine, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Miroslavu Ristiću, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25789/10 i I. 3433/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je delimično usvojen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ocenjujući osnovanost zahteva iz ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetima I. 25789/10 i I. 3433/11, Ustavni sud ocenjuje da propust izvršnog suda da izvrši presude izrečene u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tim presudama (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), te je odlučio kao u tački 1. izreke.

Ispitujući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Nišu I. 25789/10 od 27. decembra 2010. godine i I. 3433/11 od 28. aprila 2011. godine, Ustavni sud konstatuje da je taj zahtev podnosilac istakao tek u dopuni ustavne žalbe od 5. aprila 2013. godine, odnosno nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu , koji m je izričito predvi đeno da zahtev za naknadu štete može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe (član 85. stav 3.). Iz navedenog proističe da je zahtev za naknadu materijalne štete bio neblagovremen. Međutim, Ustavni sud najpre ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u presudi Premović protiv Srbije, od 14. januara 2014. godine (st. 20-23) zauzeo stav da podnosiocu pripada pravo na pravično zadovoljenje u vidu izvršenja pravnosnažnih presuda donetih u njegovu korist. Sličan stav Evropski sud za ljudska prava zauzeo je i u presudi Marčić i drugi protiv Srbije, od 30. oktobra 2007. godine (st. 62-65.). Takođe, Ustavni sud ukazuje i da u svojoj Odluci Už-1358/2016 (Už-1821/2013) od 17. marta 2016. godine utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju u osporenom izvršnom postupku, iako takav zahtev nije izričito postavljen u ustavnoj žalbi, a polazeći od toga da je izvršni dužnik preduzeće sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, te da je u izvršnom postupku traženo namirenje potraživanja po osnovu radnog odnosa. Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav zauzeo u odlukama Už-7912/2014 od 9. juna 2016. godine i Už-2426/2016 (Už-9700/2012) od 15. septembra 2016. godine. Pored toga, Ustavni sud nalazi i da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju bilo u direktnoj suprotnosti sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvar i u osporenim izvršn im postu pcima, kao i novijom praksom Ustavnog suda.

Polazeći od svega izloženog , Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjima Osnovnog suda u Nišu I. 25789/10 od 27. decembra 2010. godine i I. 3433/11 od 28. aprila 2011. godine, umanjenih za iznose koji su po tim osnovima eventualno već isplaćeni, kao meru otklanjanja štetnih posledica, pa i svojevrstan vid pravičnog zadovoljenja, zbog utvrđene povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15)

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažnih presuda o isplati zarada

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti