Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog formalističkog tumačenja propisa

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Privredni sudovi su odbili predlog za izmenu pravnosnažne presude, nakon odluke Ustavnog suda o neustavnosti konformne metode obračuna kamate, zbog preterano formalističkog tumačenja zahteva stranke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3543/2015
07.12.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Privrednog društva "D ." a.d.o, Novi Sad , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. decembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Privrednog društva "D." a.d.o. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu P. 108/10 od 22. aprila 2014. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž. 6245/14 od 3. aprila 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Pž. 6245/14 od 3. aprila 2015. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu P. 108/10 od 22. aprila 2014. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "D." a.d.o, Novi Sad , izjavilo je Ustavnom sudu, 28. maja 2015. godine, preko punomoćnika Đ . J , advokata iz Novog Sada , ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu P. 108/10 od 22. aprila 2014. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. 6245/14 od 3. aprila 2015. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58 . Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe povredu označenih prava obrazlaže navodima da su privredni sudovi odbili njegov zahtev za izmenu pojedinačnog akta – presude Privrednog suda u Novom Sadu P. 108/10 od 28. decembra 2010. godine, uz obrazloženje da nisu ispunjeni uslovi za ispravku presude u smislu odredbe člana 362. Zakona o parničnom postupku, iako je iz predloga podnosioca nedvosmisleno proizlazilo da je izmena akta tražena u skladu sa odredbom člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, a sa pozivom na Odluku Ustavnog suda IUz-82/2009 od 12. jula 2012. godine kojom je utvrđeno da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate, u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu (u daljem tekstu: Privredni sud) P. 108/10 od 28. decembra 2010. godine, u stavu prvom izreke obavezan je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe , da tužiocu isplati iznos od 7.929.357,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20. decembra 2006. godine pa do isplate , zatim iznos od 21.340.288,91 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20. decembra 2006. godine do isplate i iznos od 10.048.599,81 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29. f ebruara 2008. godine do isplate; u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev za iznos od 354.000,00 dinara , sa pripadajućom kamatom, dok je u stavu trećem izreke tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka.

Postupajući po žalbi tuženog Privredni apelacioni sud je presudom Pž. 2968/11 od 21. juna 2012. godine potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Novom Sadu P. 108/10 od 28. decembra 2010. godine.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Prev. 218/12 od 13. decembra 2012. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv navedene drugostepene presude.

Podnosilac ustavne žalbe je 28. januara 2013. godine Privrednom sudu podneo "predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta - zahtev za ispravljanje presude P. 108/10 od 28. decembra 2010. godine", u skladu sa odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, ističući da ga izreka navedene presude obavezuje na plaćanje zatezne kamate primenom konformne metode iz člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate, a za koji je Ustavni sud Odlukom IUz-82/2009 od 12. jula 2012. godine utvrdio da nije u saglasnosti sa Ustavom, te da je po navedenoj metodi platio veći iznos na ime duga nego što tužiocu pripada, odnosno još 12.590.417,12 dinara više nego da je kamata obračunata metodom prostog interesnog računa.

Privredni sud je 22. aprila 2014. godine doneo osporeno rešenje P. 108/10 kojim je predlog podnosioca koji glasi "ispravlja se presuda Privrednog suda u Novom Sadu P. 108/10 od 28. decembra 2010. godine, tako što se u prvom stavu izreke iza reči "sa zakonskom zateznom kamatom" dodaju reči "obračunatom primenom prostog kamatnog obračuna", odbijen.

Postupajući po žalbi podnosioca, Privredni apelacioni sud je doneo osporeno rešenje Pž. 6245/14 od 3. aprila 2015. godine kojim je potvrđeno prvostepeno rešenje Privrednog suda P. 108/10 od 22. aprila 2014. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je tuženi 28. januara 2013. godine podneo "predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta - zahtev za ispravljanje presude P. 108/10 od 28. decembra 2010. godine", kojim je tražio da se pravnosnažna presuda ispravi u smislu člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, sa pozivom i na odredbu člana 362. Zakona o parničnom postupku; da je tuženi na zahtev suda u podnesku od 19. septembra 2013. godine istakao da je u cel osti izmirio obaveze prema tužiocu po osnovu navedene presude, uključujući i iznos od 12.590.417,12 dinara na ime više plaćene kamate primenom metoda obračuna koji je ukinut; da je na ročištu održanom 3. marta 2014. godine tuženi ostao pri predlogu da se presuda ne menja u pogledu iznosa glavnice na koji glasi, već samo u pogledu metoda obračuna kamate, odnosno da traži ispravku presude; da je predlog za izmenu akta iz člana 61. Zakona o Ustavnom sudu sredstvo pravne zaštite kojim se presuda menja, a ne ispravlja; da tuženi takav predlog nije podneo, već da je podneo predlog za ispravku presude; da je o tom predlogu, jedinom u ovoj pravnoj stvari, nezavisno od razloga za taj predlog, prvostepeni sud pravilno odlučio tako što je isti odbio, nalazeći da nema mesta ispravci presude, u smislu člana 362. Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu, pored ostalih, ukazuje ustavnom žalbom, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 362. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br . 72/11, 49/13-Odluka US i 74/13-Odluka US) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da će greške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne greške u pisanju i računanju, nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom presude ispraviti predsednik veća, da će ispravljanje da se izvrši posebnim rešenjem i uneće se na kraju izvornika presude, a strankama se dostavlja overeni prepis rešenja, da ako između izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadržane u izreci presude, strankama će da se dostavi ispravljeni prepis presude sa naznačenjem da se ovim prepisom presude zamenjuje raniji prepis, da rok za izjavljivanje pravnog leka u pogledu ispravljenog dela presude teče od dana dostavljanja ispravljenog prepisa presude, da o ispravljanju presude sud može da odluči bez izjašnjavanja stranaka.

Odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet, te da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije“, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine.

Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate kamate („Službeni list SRJ“, broj 9/01) bilo je propisano je da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. ovog zakona, primenom konformne metode.

Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja je i Odluka IUz- 82/2009 od 12. jula 2012. godine u kojoj je Ustavni sud, pored ostalog, ocenjivao ustavnost odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01). U navedenoj Odluci, Sud je, pored ostalog, u tački 1. izreke utvrdio da navedena odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate, u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Navedena Odluka objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73/12, od 27. jula 2012. godine.

5. Ustavni sud najpre ukazuje da se pravom na pravično suđenje, utvrđenim odredbom člana 32. stav 1. Ustava, jemče pre svega procesne garancije da će postupak u kome je odlučivano o bilo čijim pravima i obavezama biti sproveden na način da kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, svakom bude omogućeno pravično suđenje.

Iz navedenog, kao i iz navoda ustavne žalbe, proizlazi da se kao suštinsko nameće pitanje da li je, u konkretnom slučaju, predlog - zahtev podnosioca za izmenu pravnosnažne presude, donete na osnovu odredbe zakona za koju je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, mogao da bude odbijen zbog toga što je podnosilac istim tražio "ispravljanje" predmetne presude.

Analizirajući osporena rešenja, Ustavni sud konstatuje da su privredni sudovi imali u vidu sadržinu predmetnog zahteva podnosioca, odnosno da se istim, u suštini, traži izmena pravnosnažne presude Privrednog suda u Novom Sadu P. 108/10 od 28. decembra 2010. godine, saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, a iz razloga što je Odlukom Ustavnog suda IUz-82/2009 od 12. jula 2012. godine utvrđeno da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate, u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Prvostepeni sud je, polazeći upravo od navedene sadržine zahteva podnosioca, kao i navoda podnosioca da je, postupajući po navedenoj presudi , dobrovoljno isplatio iznos koji je dugovao , i to sa zateznom kamatom koja je obračunata konformnom metodom, od podnosioca tražio da dostavi dokaze o izvršenim uplatama, a zatim je zakazao i ročište na kome je podnosilac ponovio da se njegov zahtev odnosi na izmenu pravnosnažne presude u pogledu metode prema kojoj se obračunava zatezna kamata. Dakle, imajući u vidu navedeno, Ustavni sud konstatuje da, iako je zahtev podnosioca bio naslovljen kao "predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta - zahtev za ispravljanje presude P. 108/10 od 28. decembra 2010. godine", i istim je traženo "ispravljanje" presude, privrednim sudovima je svakako bila poznata namera podnosioca i rezultat koji je on predmetnim zahtevom želeo da ishoduje. Ustavni sud napominje da zbog specifičnosti postupka u kome se vrši izmena pravnosnažnog pojedinačnog akta koji je donet na osnovu zakona za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, podnosiocu u trenutku podnošenja zahteva nije bilo poznato po kojim tačno pravilima će se takav postupak sprovesti. Zbog toga se podnosilac u predlogu, pored pozivanja na odredbe člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, pozvao i na odredbe člana 362. ZPP, koje se odnose na ispravku presude u situaciji kada postoje greške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne greške u pisanju i računanju, što ovde nije bio slučaj.

Ustavni sud smatra da odbijanje zahteva podnosioca za izmenu pravnosnažne presude samo iz razloga što se istim, pored izmene, traži i "ispravljanje" presude, nema utemeljenja u sadržini navedenih odredaba Zakona o Ustavnom sudu , kao i ZPP i predstavlja preterano formalističko tumačenje tih odredaba, koje je, po oceni Ustavnog suda, dovelo do nepravičnog rezultata.

U praksi Evropskog suda za ljudska prava izražen je stav da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i preteranu fleksibilnost koja bi učinila bezvrednim (ništavim, beznačajnim) proceduralne zahteve predviđene zakonima (videti presudu Eşim protiv Turske, broj 59601/09 od 17. septembra 2013. godine).

Ovakav preterani formalizam privrednih sudova ima za posledicu povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, a u tački 2. izreke poništio rešenje Privrednog apelacionog suda Pž. 6245/14 od 3. aprila 2015. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu P. 108/10 od 22. aprila 2014. godine .

7. Budući da je u ovoj ustavnopravnoj stvari poništeno osporeno drugostepeno rešenje i da će žalba podnosioca biti predmet ponovnog preispitivanja i odlučivanja pred Privrednim apelacionim sudom, Ustavni sud nije posebno ispitivao tvrdnje podnosioca o povredi njegovog prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u predmetnom postupku.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog formalističkog tumačenja propisa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti