Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu Nebojše Šutarovskog, utvrdivši povredu njegovog prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji traje preko šest godina. Dosuđena mu je naknada nematerijalne štete od 600 evra i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Šutarovskog iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nebojše Šutarovskog i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P . 4505/06, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 1166/12, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nebojša Šutarovski iz Beograda podneo je 29. jula 2010. godine, preko punomoćnika Ljiljane Savić , advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 12. septembra 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, prava na naknadu štete, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 , člana 35. stav 2, člana 36, člana 58. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4505/06.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je zbog sporo g, nedelotvornog i pogrešno g postupanja suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer predmetni parnični postupak traje preko šest godina. Dalje je naveo da mu je, usled dužine trajanja postupka, pričinjena materijalna i nematerijalna šteta zbog osujećenja naplate potraživanja, s obzirom na to da je u međuvremenu, nad tuženim otvoren stečajni postupak. Prema mišljenju podnosioca, zbog nepostupanja suda po odredbama zakona i Sudskog poslovnika došlo je do povrede prava na pravično suđenje, jer je tuženi u odnosu na njega favorizovan, a na taj način povređeno mu je i pravo na jednaku zaštitu prava i onemogućeno da ostvari pravo na pravičnu naknadu za rad i da mirno uživa u stečenim imovinskim pravima. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava i da naloži nadležnim sudovima da preduzmu mere u cilju okončanja postupka u što kraćem roku, te da mu s e utvrdi pravo na naknadu štete zbog materijane i nematerijalne štete koju trpi. U dopuni ustavne žalbe, podnosilac je istakao opredeljene zahteve za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Beogradu P. 1166/12 (ranije predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4505/06), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Nebojša Šutarovski, ovde podnosilac ustavne žalbe, je sa još šest lica, 4. jula 2006. godine , podneo Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tuženog HK "Komgrap" , radi isplate zarade, po kojoj je formiran predmet P. 4505/06.

Tuženi je dostavio odgovor na tužbu u septembru 2006. godine, a na pripremnom ročištu održanom 20. aprila 2007. godine doneto je rešenje kojim je odbijen predlog tužilaca za donošenje presude zbog propuštanja i određeno je sprovođenje finansijskog veštačenja.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4505/06 od 7. maja 2007. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilaca izjavljena protiv rešenja tog suda P. 4505/06 od 20. aprila 2007. godine kojim je odbijen predlog za donošenje presude zbog propuštanja.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 29. maja 2007. godine obavestio sud da povlači tužbu, a zatim je, nakon što je tuženi 28. juna 2007. godine izjavio da ne prihvata povlačenje, podneskom od 25. decembra 2007. godine obavestio sud da "odustaje od predloga za povlačenje".

Veštak je nalaz i mišljenje za podnosioca i još jednog tužioca dostavio sudu u julu 2008. godine.

U daljem toku postupka, pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu od ukupno zakazana tri ročišta, dva nisu održana zbog nedostatka procesnih pretpostavki (nedostatka dokaza o urednom pozivanju jednog od tužilaca) , dok je na ročištu održanom 13. marta 2009. godine doneto je rešenje P. 4505/06 kojim je konstatovano da je tužba podnosioca ustavne žalbe povučena.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1. 348/10 od 10. juna 2011. godine ukinuto je rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4505/06 od 13. marta 2009. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak.

Podnescima od 5. i 15. jula 2011. godine podnosilac ustavne žalbe obavestio je prvostepeni sud o tome da je nad tuženim otvoren stečajni postupak, u kome je njegovo potraživanje, koje je predmet tužbenog zahteva, osporeno u celosti. Predložio je, između ostalog, da se Prvi osnovni sud u Beogradu oglasi stvarno nenadležnim.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 57383/10 od 20. jula 2011. godine postupak je prekinut. Istim rešenjem odlučeno je da će se postupak nastaviti kada ga preuzme stečajni upravnik, odnosno pravni sledbenici tuženog, nakon čega su u oktobru 2011. godine spisi predmeta arhivirani.

Podnosilac ustavne žalbe se podneskom od 4. novembra 2011. godine obratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu tražeći da mu se dostavi rešenje Višeg suda u Beogradu Gž1. 348/10 od 10. juna 2011. godine i da se sud oglasi nenadležnim.

Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je 29. novembra 2011. godine rešenje P. 26129/11 kojim je nastavio postupak i oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Po pravnosnažnosti rešenja, spisi predmeta dostavljeni su na nadležnost Privrednom sudu u Beogradu u februaru 2012. godine, i pred tim sudom zavedeni su pod brojem P. 1166/12.

Prvo ročište pred Privrednim sudom u Beogradu održano je 25. aprila 2012. godine, a zatim su spisi predmeta vraćeni Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi ispravke rešenja P. 26129/11 od 29. novembra 2011. godine.

Nakon što je Prvi osnovni sud u Beogradu 20. juna 2012. godine doneo rešenje o ispravci, predmet je vraćen Privrednom sudu u Beogradu pred kojim je ročište održano 6. decembra 2012. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i to da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1. ); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa (član 60. stav 4.).

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da postupak čije se trajanje osporava do sada traje preko šest i po godina i da je još uvek u fazi prvostepenog odlučivanja . Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih činilaca, pre svega postupanja suda pred kojim se postupak vodi, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje u postupku treba raspraviti, kao i od značaja pitanja o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom parničnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja u vezi prava podnosioca ustavne žalbe na isplatu zarade.

Prema oceni Ustavnog suda, predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnosioca jer se rešavalo o isplati primanja po osnovu rada.

Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije doprineo dužini trajanja postupka jer se uredno odazivao pozivima suda.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud je ocenio da je Drugi opštinski sud u Beogradu ispoljio izrazitu neefikasnost i nedelotvornost. Naime, taj sud je pripremno ročište zakazao devet meseci posle podnošenja tužbe, a prvo sledeće ročište je zakazao nakon godinu dana i devet meseci. Pri tome, pred tim sudom, za vreme od tri godine, ukupno su zakazana četiri ročišta, od kojih su samo dva održana. Nad alje, Višem sudu u Beogradu trebalo je skoro dve godine da odluči o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja o povlačeenju tužbe, što takođe ukazuje na neažurno postupanje drugostepenog suda, budući da se radilo o procesnoj stvari.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je zaključio da je postupanje Drugog opštinskog i Višeg suda u Beogradu prevashodno dovelo do toga da predmetni parnični postupak traje preko šest i po godina i da je još uvek u fazi prvostepenog odllučivanja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 4505/06, a koji se sada vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu P. 1166/12, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da su mu u predmetnom parničnom postupku povređena pravo na pravično suđenje, na naknadu štete, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, na imovinu i na rad, zajemčena odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 2, člana 36, člana 58. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da osporeni parnični postupak još uvek nije okončan, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno značaj koji predmet spora ima za podnosioca ustavne žalbe, kao i dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog postupanja suda.

Ustavni sud smatra da je zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete za sada preuranjen, jer postupak u kom se utvrđuje osnovanost potraživanja zarade nije okončan.

8. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3 . izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9), kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti