Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana prijema pravnosnažne odluke, a korišćenje nedozvoljenog vanrednog pravnog sredstva ne produžava taj rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodanke Ostojić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodanke Ostojić izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu 348/10 (2007) od 10. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodanka Ostojić iz Beograda je 29. jula 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu 348/10 (2007) od 10. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 39/10 od 17. juna 2010. godine odbačen zahtev za preispitivanje sudske odluke – osporene presude Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu 348/10 (2007) od 10. maja 2010. godine, kojom je odbijena kao neosnovana tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Beograd broj 7311-160/06-20 od 15. marta 2007. godine, zbog toga što nisu bili ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima za podnošenje ovog vanrednog pravnog sredstva, s obzirom na to da podnošenje zahteva nije predviđeno posebnim zakonom, da Upravni sud nije odlučivao u punoj jurisdikciji i da u upravnom postupku nije bila isključena žalba.

4. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu 348/10 (2007) od 10. maja 2010. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke po tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta smatrati da su u upravnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe. Pri tome će se smatrati da su donošenjem odluke o zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetom protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, samo ukoliko je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena podnošenjem tužbe protiv konačnog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po tužbi u upravnom sporu.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavila podnositeljka ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke podnositeljki ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnositeljka primila rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnositeljka ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu 348/10 (2007) od 10. maja 2010. godine primila 24. maja 2010. godine, što se vidi iz kopije povratnice, a ustavnu žalbu izjavila 29. jula 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv osporene presude kao neblagovremenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

Povodom navoda podnositeljke da je ustavna žalba blagovremena, jer je rok za njeno izjavljivanje počeo da teče nakon drugog izvršenog dostavljanja osporene presude, Ustavni sud ukazuje na to da je za utvrđivanje blagovremenosti ustavne žalbe bitan datum prijema osporene presude koji je označen na povratnici u spisima predmeta, 24. maj 2010. godine, te stoga nema pravnog značaja za ocenu blagovremenosti izjavljene ustavne žalbe činjenica da u spisima predmeta postoji i povratnica o uručenju osporene presude podnositeljki od 21. jula 2010. godine, u situaciji kada je dostavljanje već izvršeno. S obzirom na to da je podnositeljka bila upoznata sa sadržinom osporene presude nakon prvog izvršenog dostavljanja, te da je blagovremeno podnela zahtev za preispitivanje sudske odluke protiv osporene presude, prekluzivni rok za izjavljivanje ustavne žalbe počeo je da teče od dana prvog dostavljanja osporene presude.

Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravno-sudskom postupku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja osporene pravnosnažne presude u upravnom sporu, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti