Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je u parničnom postupku radi podele bračne tekovine, koji traje preko 16 godina, povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku. Nedelotvorno postupanje suda je ključni razlog odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Miloradović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. januara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mirjane Miloradović i utvrđuje da je u praničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2807/96, zatim pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 20293/10, a sada se vodi pod brojem P. 122 /12, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1 Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Višem sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirjana Miloradović iz Beograda je, preko punomoćnika Vladana Bogićevića, advokata iz Beograda, 29 . jula 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav1. Ustava Republike Srbije i povrede prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudkih prava i osnovnih sloboda , u postupku koji se vodi o pred Višim sudom u Beogradu u predmetu P. 20293/10 (ranije u predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2807/96).

Podnositeljka ustavne žalbe je navela; da je još 30. aprila 1996. godine podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv M.M. i B.M, radi utvrđenja prava svojine po osnovu sticanja u braku , podele bračne tekovine i raskida sporazuma o vansudskoj podeli bračne imovine; da se postupak sada vodi pred Višim sudom u Beogradu i da je neizvesno koliko će trajati , jer još uvek nije doneta prvostepena presuda. Naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11 ) je po svojoj sadržini istovetna odredbi član a 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku , uvidom u spise predmeta Višeg suda u Beogradu P. 122/12 (raniji broj P.20293/10) , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučiva nje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 30. aprila 1996. godine podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženih M.M. i B.M, radi utv rđenja prava svojine po osnovu sticanja u braku, po dele bračne tekovine i raskida sporazuma o vansudskoj podeli bračne imovine. Predmet je tada dobio broj P. 2807/96.

Pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu održano je 15 ročišta za glavnu raspravu, dok 16 ročišta nije održano, i to: tri zbog nedostatka procesnih pretpostavki, sedam zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog proglašenja ratnog stanja, jedno zbog nepristupanja svedoka, jedno na zahtev tužilje i tri radi eventualnog mirnog rešenja spora.

Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem praničnih stranaka , saslušanjem većeg broja svedoka i veštačenjem od strane veštaka finansijske struke.

Delimičnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2807/96 od 26. decembra 2003. godine , u stavu prvom izreke , raskinut je sporazum o vansudskoj podeli bračne i movine zaključen 1. oktobra 1995. godine između tuženog M.M i tužilje.

Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 11447/04 od 15. decembra 2004. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena delimična presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2807/96 od 26. decembra 2003. godine .

Pred prvostepenim sudom je nastavljen postupak odlučivanja o podeli bračne tekovine parničnih stranaka. Na predlog parničnih strankaka, sud je na ročištu održanom 2. juna 2005. godine doneo rešenje da se predmet uputi na medijaciju, međutim medijacija nije sprovedena. Zatim je održano devet ročišta za glavnu raspravu, dok deset ročišta nije održano, i to: tri iz procesnih razloga, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, dva radi eventualnog mirnog rešenja spora, dva zbog dojave o bombi u sudskoj zgradi , dva zbog nedolaska pozvanih svedoka .

Na održanim ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka i većeg broja svedoka, kao i veštačenjem od strane veštaka finansijske struke.

Na ročištu od 6. novembra 2009. godine sud je doneo rešenje da se ročište odlaže na neodređeno vreme, bez navođenja razloga. Predmet je 2010 . godine dobio broj P. 20293/10 i u nadležnosti je Višeg suda u Beogradu. Na zahtev tog suda od 24. juna 2010. godine, podnositeljka je 7. jula 2010. godine označila vrednost predmeta spora na iznos od 150.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Posle podnošenja ustavne žalbe, pred Višim sudom u Beogradu su održana tri ročišta, na kojima su izvedeni dokazi ponovnim saslušanjem parničnih stranaka i svedoka.

Na ročište od 15. novembra 2011. godine parnične stranke nisu pristupile, pa je sud doneo rešenje P. 20293/10 da se tužba smatra povučenom. Rešenjem Višeg suda u Beogradu P. 20293/10 od 21. decembra 2011. godine dozvoljen predlog punomoćnika tuži lje za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog ročišta za glavnu raspravu i stavljeno je van snage rešenje tog suda P. 20293/10 od 15. novembra 2011. godine. Predmet je nakon toga dobio broj P. 122/12. Zatim su održana ročišta 12. aprila i 4. oktobra 2012 . godine , ali rasprava još uvek nije zaključena.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe, i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko deset godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli perio d, od dana podnošenja tužbe sudu 30 . aprila 1996. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni postupak traje već preko 16 godina i da i dalje nije okončan , što samo po sebi ukazuje da postupak nije završen u okviru razumnog roka. Po oceni Suda, nezavisno od toga da je u pitanju činjenično složen spor koji je zahtevao izvođenje većeg broja dokaza, šesnaestogodišnje trajanje ovog postupka ukazuje na to da nadležni sudovi nisu delotvorno postupali.

Prvi opštinski sud u Beogradu je zakazivao ročišta za glavnu raspravu u relativno kratkim vremenskim razmacima. Međutim, od 52 zakazana ročišta, čak 26 ročišta nije održano, od čega veliki broj zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Nedelotvorno postupanje nadležnih sudova ogleda se i u tome što sprovođenje obim nog dokaznog postupka nije rezultiralo i konačnim presuđenjem spora. U predmetu je još 2004. godine, donošenjem delimične presude, pravnos nažno odlučeno o tužbenom zahtevu za raskid sporazuma o vansudskoj podeli bračne tekovine parničnih stranaka. Međutim, o tužbenim zahtevima za utvrđenje prava svojine podnositeljke na imovini stečenoj u braku i o podeli bračne tekovine ni posle 16 godina nije doneta prvostepena presuda.

Ustavni sud nalazi da je i podnositeljka ustavne žalbe donekle doprinela dužini trajanja postupka, tako što je njen punom oćnik tražio odlaganje jednog ročišta, a na jedno nije pristupila , pa je sud doneo rešenje da je tužba povučena . Na saglasan predlog stranaka nekoliko ročišta je odloženo radi pokušaja mirnog rešenja spora. Međutim, ni te okolnosti ne mogu biti opravdanje za ovako dugo trajanje parničnog postupka, koji i dalje nije okončan.

Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe , utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbo m člana 32. stav 1. Ustava , u p arničnom postupku koji se pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu vodio u predmetu P. 2807/96, zatim pred Višim sudom u Beogradu pod brojem P. 20293/10, a sada se vodi pod brojem 122/12, te je na osnovu člana 89. st. 1 i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede navedenog ustavnog prava , a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utv rđene povrede ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

U vezi navođenja podnositeljke da joj je povređeno i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se pravo iz navedenog člana ne razlikuje od prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu navedenog prava cenio kroz ustavne odredbe.

6. U pogledu navođenja podnositeljke da joj je u osporenom parničnom postupku povređeno i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da je uslovna žalba u ovom delu preuranjena jer osporeni postupak još uvek nije pravnosnažno okončan. Stoga je u tom delu ustavna žalba odbačena na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje , kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45 tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 , 27/08 i 76/11 ), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević