Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak protiv podnosioca trajao je 15 godina, što je posledica isključivo neefikasnog postupanja prvostepenog suda. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 1.500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. S . iz V , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. S . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu K. 2/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde .

O b r a z l o ž e nj e

1. I. S . iz V . je 26. aprila 201 2. godine, preko punomoćnika S. Lj. I , advokata iz V, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe protiv njega vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu K. 2/10.

Podnosilac ustavne žalbe , pored otalog, navod i da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer krivični postupak „po označenom poslovnom broju teče skoro punih 15 godina“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji , utvrdi povredu označenog Ustavnog prava, kao i prava na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odgovor Osnovnog suda u Vranju VIII Su. 4/12-230 od 4. februara 2013. godine i spise predmeta ovog suda Už-4433/2011 u kome je Ustavni sud odlučivao o osnovanosti ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koju su u odnosu na isti krivični postupak istakli saokrivljeni iz istog postupka , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupa k pred Opštinskim sudom u Vranju, kasnije Osnovnim sudom u Vranju u predmetu K. 2/10, koji u vreme podnošenja ustavne žalbe nije bio pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut u oktobru mesecu 1997. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga pred ranijim Opštinskim sudom u Vranju, i to u predmetima Ki. 361/97, Ki. 373/97, Ki. 382/97 i Ki. 405/97. Navedeni istražni predmeti protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih saokrivljenih lica su spojeni.

Nakon sprovedene istrage, Opštinsko javno tužilaštvo u Vranju je svojim aktom Kt. 669/97 od 21. decembra 1999. godine protiv podnosioca ustavne žalbe i još devet lica podiglo optužnicu zbog više krivičnih dela teške krađe iz člana 166. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 22. Osnovnog krivičnog zakona i više krivičnih dela sitne krađe iz člana 173. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u vezi sa članom 22. Osnovnog krivičnog zakona.

Navedena optužnica je izmenjena 2. jula 2002. godine i precizirana 16. marta 2005. godine, da bi 23. januara 2006. godine ponovo bila izmenjena u skladu sa novim Krivičnim zakonikom.

Iz odgovora Osnovnog suda u Vranju proizlazi: da je tokom trajanja krivičnog postupka predmetom je bilo zaduženo ukupno šest sudija; da je sudija M.S. glavni pretres održao tri puta (11. maja 2007 , 29. decembra 2008. i 26. marta 2009. godine); da je nakon toga dvoje sudija održalo još po jedanput glavni pretres (17. maja 2010. i 23. septembra 2010. godine) ; da je sudija A.Đ. dva puta održala glavni pretres (16. februara 2011. i 8. septembra 2011. godine); da su tokom postupka optuženi izneli svoje odbrane, da je saslušano osam oštećenih lica i pet svedoka, kao i da je obavljeno ekononsko-finansijsko veštačenje.

Presudom Osnovnog suda u Vranju K. 2/10 od 8. septembra 2011. godine je, između ostalog, prema podnosiocu ustavne žalbe odbijena optužba zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, zbog jednog krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika .

Apelacioni sud u Nišu je 6. novembra 2012. godine doneo presudu Kž1. 1005/12 kojom je delimično usvojio izjavljene žalbe i u jednom delu (što se ne odnosi na podnosioca) preinačio, a u preostalom delu potvrdio prvostepenu presudu, čime je krivični postupak pravnosnažno okončan.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od oktobra 1997. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe krivični postupak pokrenut, pa do 6. novembra 2012. godine, kada je donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu krivični postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak od donošenja rešenja o sprovođenju istrage (oktobar 1997. godine) do podnošenja ustavne žalbe (26. april 201 2. godine) trajao 14 godina i šest meseci , a da je pravnosnažno okončan tek nakon punih 15 godina po pokretanju, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne mogu opravdati ovoliko trajanje predmetnog krivičnog postupka. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da isključivu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snosi prvostepeni sud koji je vodio postupak, u kome je prva presuda doneta tek 8. septembra 2011. godine, dakle posle skoro 14 godina od pokretanja postupka, i to nakon što je predmetom bilo zaduženo čak šest sudija u svojstvu predsednika veća. Ovakvo postupanje se ni pod kojim uslovima i razlozima ne može smatrati delotvornim, budući da sud ima obavezu da propisno i blagovremeno postupa u predmetima koji su u njegovoj nadležnosti i ima posebnu odgovornost da osigura da do bilo kakvog nepotrebnog kašnjenja ne dođe. Takođe, Ustavni sud ukazuje da, iako se osporeni krivični postupak vodio protiv ukupno deset lica, zbog više krivičnih dela teške krađe, navedena činjenica u okolnostima konkretnog slučaja nikako ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za ovako dugo trajanje krivičnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog krivičnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. Sledom navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti