Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine trajanja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora. Sud je ocenio da su redovni sudovi pružili relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora, uprkos njegovom dugom trajanju, zbog postojanja okolnosti koje ukazuju na opasnost od ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. Š . iz Sombora , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. Š . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Kv. 60/14 od 4. marta 2014. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 504/14 od 18. marta 201 4. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Š . iz Sombora je, 17 . aprila 201 4. godine, preko punomoćnika M. S , advokata iz Sombora, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Somboru Kv. 60/14 od 4. marta 2014. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 504/14 od 18. marta 2014. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravično suđenje, zajemčeni h odredbama člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalb i navodi da je osporenim rešenjima prema njemu produžen pritvor u kome se nalazi „šestu godinu“. Smatra da se „napadnutim odlukama daje jasna poruka da je on nepopravljiv zloči nac i da se nikada ne sme pustiti na slobodu“ i da je „sasvim jasno da se postupajući sudija nižeg suda ne sme usuditi ni da pomisli da donese bilo kakvu presudu izuzev žestoko osuđujuću“. Konačno, ističe i da se „ovde radi o specifičnom slučaju , gde su akteri i očevici mladi ljudi, u znatnoj meri iz kriminogene sredine, koji imaju saznanja u vezi sa spornim ubistvom“ ali „da im ne pada na pamet da to javno kažu ali bi D. Š . to rekli u če tiri oka“, iz čega zaključuje da bi „informacije koje bi dobio na taj način“, na slobodi, u znatnoj meri „uticale na dalji tok postupka i na ostvarivanje prava na pravično suđenje“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i „otkloni označena kršenja ljudskih prava“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Somboru, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Somboru u predmetu K. 115/12 se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio krivični postupak protiv podnosioca, po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Somboru Kt. 2/09 od 24. juna 2009. godine, koja je tokom postupka precizirana.

Optužnica je podignuta nakon sprovedene istrage koja je trajala od 9. januara 2009. godine.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Viši sud u Somboru je 16. maja 201 2. godine doneo presudu kojom je podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim za krivično delo ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246 a. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. sta v 4. u vezi sa stavom 1. istog zakonika i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina (u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru), dok ga je za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. oslobodio od optužbe.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 16. novembra 2012. godine doneo rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), Viši sud u Somboru je u ponovnom postupku, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 6. avgusta 2014. godine doneo presudu K. 115/12 kojom je podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora (u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru).

Postupak u predmetu Višeg suda u Somboru K. 115/12 je pravnosnažno okončan 3. decembra 2014. godine.

B) Činjenice koje se odnose na pritvor

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (17. april 201 4. godine) nalazio u pritvoru pet godin a i nešto više od tri meseca.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Somboru K ri. 4/09 od 6. januara 2009. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tač ka 1) t ada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a koji mu se računao od 4. januara 2009. godine , kada je lišen slobode. Pritvor je prema podnosiocu tokom istrage i nakon podizanja optužnice produžavan na osnovu iste zakonske odredbe.

Nakon donošenja prve prvostepene presude 16. maja 2012. godine (K. 2/10) pritvor je prema podnosiocu produžen na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, te mu je, nakon ukidanja prvostepene presude (rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 2812/12 od 6. novermbra 2012. godine) pritvor produžavan na osnovu istih zakonskih odredbi, a od 16. januara 2014. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe pritvor je prema podnosiocu produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Somboru Kv. 60/14 od 4. marta 201 4. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 504/14 od 18. marta 201 4. godine odbijena je kao neosnovan a žalb a branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Somboru Kv. 60/14 od 4. marta 201 4. U obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud „ pravilno našao da na strani okrivljenog D. Š. i dalje stoje razlozi za produženje pritvora na osnovu člana 211. stav 1 . tačka 3 ) Zakonika o krivičnom postupku, o čemu je prvostepeni sud u obrazloženju pobijanog rešenja dao jasne, detaljne i adekvatne razloge, koje i ovaj sud prihvata i na iste upućuje“; da je „okrivljeni D. Š. i ranije pravosnažno osuđivan, pa i zbog istovrsnih krivičnih dela za koje je i sada opravdano sumnjiv, i to presudom .... zbog krivičnog dela iz čl ana 33. stav 1. Zakona o oružju i municiji, presudom ... zbog krivičnog dela ubistva ... na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i dva meseca, te zbog istog krivičnog dela presudom ... na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina , a da je u predmetnom krivičnom postupku opravdano sumnjiv da je izvršio više krivičnih dela, i to krivično delo ubistva ..., krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga ..., krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga ... i krivično delo neovlašćeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija ... koje sve nabrojane okolnosti, i po stanovištu ovog suda, evidentno imaju traženi kvalitet i značaj osobitih okolnosti koje sa visokim stepenom izvesnosti ukazuju da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, ceneći pri tom i vanredno iskazanu upornost i doslednost okrivljenog prilikom preduzimanja radnji izvršenja krivičnog dela ubistva ... za koje krivično delo je sada opravdano sumnjiv, kao i prisutan višegodišnji kontinuitet u vršenju teških krivičnih dela, posebno krivičnih dela iz oblasti zaštite života i tela, te činjenicu da je isti višestruki penalni prestupnik, na kojeg svi prethodno vođeni krivični postupci i izrečene i izdržane kazne zatvora, evidentno ni u najmanjoj meri nisu uticali da se isti uzdrži od daljeg vršenja teških krivičnih dela, čak sa primetnom tendencijom ka kontinuiranom vršenju krivičnih dela, te povećanju brojnosti istih, iz kojih svih razloga su navodi žalbe branioca okrivljenog, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani, jer isti ne diraju u zakonitost i pravilnost postupanja prvostepenog suda“; da „imajući u vidu sve napred navedeno, a ceneći posebno činjenicu da se radi o višegodišnjem pritvoru, na koju okolnost se i branilac okrivljenog poziva u svojim žalbenim navodima, stanovište ovog suda je da je produženje pritvora prema ovom okrivljenom i dalje nužno i neophodno radi daljeg nesmetanog vođenja predmetnog krivičnog postupka jer se ista svrha ne može postići drugom - blažom merom, koja u konkretnom slučaju, ovom sudu ne bi pružila ni minimum garancija da okrivljeni ne bi nastavio sa vršenjem krivičnih dela u kratkom vremenskom periodu, ukoliko bi se ponovo našao na slobodi, a imajući u vidu sve napred navedene i cenjene okolnosti na strani istog “.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), podnosilac ustavne žalbe je 15. septembra 201 4. godine, pre pravnosnažnosti presude, upućen na izdržavanje izrečene zatvorske kazne.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.) , da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe kojima u odnosu na osporena rešenj a podnosilac ističe povredu prava na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju primerenu hitnost u vođenju postupka. Polazeći od navedenog, kao i od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da se protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Somboru vodio krivični postupak zbog krivičnog dela ubistvo, krivičnog del a neovlašćeno držanje opojnih droga , krivičnog dela nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija i krivično g del a neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.

Ustavni sud dalje konstatuje da se podnosilac u trenutku podnošenja ustavne žalbe (17. april 201 4. godine) nalazio u pritvoru pet godin a i tri meseca (računajući od 4. januara 2009. godine kada je lišen slobode), odnosno da se u pritvoru nalazio ukupno pet godin a i osam meseci (računajući do 15. septembra 201 4. godine kada je upućen na izdržavanje kazne pre pravnosnažnosti prvostepene presude).

Ustavni sud ukazuje da je prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor bio određen na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tač ka 1) ZKP , odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva, po kom osnovu je bio u pritvoru od 4. januara 2009. godine do 16. maja 2012. godine.

Ustavni sud dalje ukazuje da je nakon 16. maja 2012. godine (kada je doneta prva prvostepena presuda) pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) tada važećeg ZKP, potom na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 3. i 4) važećeg ZKP , kao i da je 16. januara 2014. godine „ otpao“ osnov iz tačke 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog proizlazi da su nadležni sudovi, čim bi utvrdili da više ne stoje razlozi za produženje pritvora po nekom od zakonom propisanih osnova, taj osnov otklanjali, što po oceni ovoga suda ukazuje da su razlozi za produženje pritvora brižljivo razmatrani.

Podnosiocu je poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe pritvor produžen osporenim rešenjem Višeg suda u Somboru Kv. 60/14 od 4. marta 201 4. godine, koje rešenje je potvrđeno u žalbenom postupku osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 504/14 od 18. marta 2014. godine. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivična dela ubistvo, neovlašćeno držanje opojnih droga, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija i neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, a na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Po nalaženju Višeg suda u Somboru i Apelacionog suda u Novom Sadu, osobite okolnosti koje su ukazivale da će podnosilac ustavne žalbe u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ogledale su se u sledećem: da je podnosilac opravdano sumnjiv da je, pored ostalih, izvršio krivično delo ubistva; da je ranije pravosnažno osuđivan, između ostalog, zbog dva krivična dela ubistvo, za koja su mu izrečene višegodišnje zatvorske kazne; da je „prisutan višegodišnji kontinuitet u vršenju teških krivičnih dela, posebno krivičnih dela iz oblasti zaštite života i tela“; da je „višestruki penalni prestupnik, na kojeg svi prethodno vođeni krivični postupci i izrečene i izdržane kazne zatvora, evidentno ni u najmanjoj meri nisu uticali da se isti uzdrži od daljeg vršenja teških krivičnih dela, čak sa primetnom tendencijom ka kontinuiranom vršenju krivičnih dela, te povećanju brojnosti istih“.

Ustavni sud smatra da su nadležni su dovi osporen a rešenj a zasnova li na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su postupa li u skladu sa odredbama ZKP kada su utvrdi li da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. Viši sud u Somboru i Apelacioni sud u Novom Sadu su svoj e odluk e argumentovano obrazloži li, navodeći, pored opravdane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivičn a del a koj a su mu optužnicom stavljena na teret, sve okolnosti koje su , u konkretnom slučaju, opravdavale dalje zadržavanje podnosioca u pritvoru iz razloga predviđenog članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Konačno, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe vođen sa primerenom hitnošću. Do trenutka podnošenja ustavne žalbe krivični postupak je trajao pet godin a i tri meseca, dok je pravnosnažno okončan za pet godina i osam meseci, za koje vreme je sprovedena istraga, pogignuta optužnica i odlučeno o prigovoru protiv optužnice, zakazan glavni pretres i sproveden obiman dokazni postupak, pri čemu je predmet optužbe razmatran dva puta pred dve sudske instance. Imajući u vidu izneto, kao i činjenicu da je predmet po kome se u konkretnom slučaju vodio krivični postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe pred Višim sudom u Somboru veoma složen, kako zbog brojnosti krivičnih dela, tako i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koje je nadležni prvostepeni sud raspravljao i ocenjivao i na osnovu kojih je potom doneo odluku, Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi sa dovoljnom pažnjom pristupali vođenju postupka, kao i da je, u okolnostima konkretnog slučaja, osnovanost daljeg zadržavanja podnosioca ustavne žalbe u pritvoru pažljivo i svestrano razmatrana.

Polazeći od svega do sada iznetog, a imajući u vidu da su se zakonski osnovi po kojima se podnosilac ustavne žalbe nalazio u pritvoru tokom postupka menjali, upravo uvažavanjem izmenjenih okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je ocenio da su nadležni sudovi pažljivo razmatrali sve razloge za primenu mere pritvora u svetlu svih činjenica koje su im bile na raspolaganju. Ustavni sud posebno ukazuje i da su se redovni sudovi u osporenim rešenjima posebno osvrnuli na dužinu trajanja navedene mere.

Imajući u vidu navedeno, a posebno temeljno ispitivanje osnova za produženje pritvora od strane redovnih sudova, Ustavni sud je zaključio da se trajanje pritvora podnosioca ustavne žalbe, iako značajno, i dalje moglo smatrati razumno.

Stoga je Ustavni sud našao da osporenim rešenj ima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koja se pozvao, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine trajanja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti