Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora zbog opasnosti od bekstva

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora. Sudovi su pružili dovoljne i relevantne razloge za pritvor, zasnovane na činjenici da je podnosilac prethodno prekršio blažu meru zabrane napuštanja boravišta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Radića iz Donjeg Vidova, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Jovana Radića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini K ž. 72 /14 od 25. marta 201 4. godine i rešenja Osnovnog suda u Paraćinu Kv. 56 /14 od 28. februara 2014. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Radić iz Donjeg Vidova podneo je Ustavnom sudu, 16. aprila 2014. godine, preko punomoćnika Dragana Bojanića, advokata iz Paraćina, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu Ki. 438/13 od 17. januara 2014. godine, rešenja Osnovnog suda u Paraćinu Kv. 56/14 od 30. januara 2014. godine, rešenja Višeg suda u Jagodini Kž. 34/14 od 21. februara 2014. godine, rešenja Osnovnog suda u Paraćinu Kv. 56/14 od 28. februara 2014. godine, rešenja Višeg suda u Jagodini Kž. 72/14 od 25. marta 2014. godine i rešenja Osnovnog suda u Paraćinu Kv. 56/14 od 28. marta 2014. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost i povrede prava na pravično suđenje iz člana 27. i člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da mu je osporenim rešenjima produžen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, pa kako smatra da ne postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi se, ukoliko se nađe na slobodi, mogao kriti ili biti u bekstvu, tvrdi da su osporena rešenja neosnovana i da su mu njima povređeni pravo na slobodu i bezbednost i pravo na pravično suđenje iz člana 27. i člana 32. stav 1. Ustava.

Kako glavni pretres u ovom krivičnom postupku još uvek nije zakazan, niti je predmet dobio poslovodni broj, podnosilac smatra da mu je nepostupanjem Osnovnog suda u Paraćinu povređeno i pravo da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme . Iako podnosilac navedenim obrazloženjem argumentuje povrede prava iz člana 27. i člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe, zaključio da podnosilac ističe i povredu prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označen ih ustavnih prava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu Kt. 690/13 od 29. januara 2014. godine, stavljeno je na teret okrivljenom A.D. i podnosiocu ustavne žalbe izvršenje krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1. KZ u vezi člana 33. KZ.

Rešenjem istražnog sudije Osnovnog suda u Paraćinu Ki. 438/13 od 29. septembra 2013. godine podnosiocu je određen pritvor u trajanju do 30 dana, koji se računa od dana i časa lišenja slobode, odnosno od 28. septembra 2013. godine od 10,00 časova, u smislu člana 142. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP, dok je rešenjem istog suda Kv. 569/13 od 4. oktobra 2013. godine ovo rešenje preinačeno u pogledu pravnog osnova za određivanje pritvora, tako što se prema osumnjičenom pritvor određuje samo na osnovu člana 142. stav 1.tačka 2) ZKP.

Rešenjem istražnog sudije ovoga suda Ki. 438/13 od 25. oktobra 2013. godine podnosiocu je ukinut pritvor, te je odlučeno da se odmah pusti na slobodu, i istovremeno mu je određena mera zabrane napuštanja boravišta i oduzimanja putne isprave. Takođe je određeno da će meru bezbednosti zabrane napuštanja boravišta sprovesti Policijska stanica u Paraćinu tako što će se osumnjičeni svakog ponedeljak javljati Policijskoj stanici u Paraćinu u 10 časova. U zadnjem stavu izreke rešenja osumnjičeni Jovan Radić je upozoren da, ukoliko prekrši izrečenu zabranu i ne postupi na način kako mu je to naloženo ovim rešenjem, protiv njega se može odrediti teža mera.

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Ki. 438/13 od 27. decembra 2013. godine prema okrivljenom je ukinuta mera bezbednosti zabrane napuštanja boravišta i oduzimanja putne isprave, koja mera je određena rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Ki. 438/13 od 25. oktobra 2013. godine i određen mu je pritvor u trajanju do 30 dana, na osnovu člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi sa članom 136. stav 4. ZKP, koji će se računati od dana i časa lišenja slobode. Istim rešenjem prema okrivljenom je doneta naredba za izdavanje poternice.

Po napred navedenom rešenju okrivljeni je lišen slobode 31. decembra 2013. godine u 22,30 časova i od strane policijskih službenika Policijske stanice Paraćin sproveden u KPZ Ćuprija.

Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Kv. 11/14 od 14. januara 2014. godine ukinuto je navedeno rešenje o ukidanju mere bezbednosti i određivanju pritvora od 27. decembra 2013. godine i spisi predmeta vraćeni istražnom sudiji na dalje postupanje.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Ki. 438/13 od 17. januara 2014. godine podnosiocu je ponovo ukinuta mera bezbednosti zabrane napuštanja boravišta i oduzimanja putne isprave, i određen mu je pritvor u trajanju do 30 dana, na osnovu člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi sa članom 136. stav 4. ZKP, koji će se računati od dana i časa lišenja slobode. Istim rešenjem prema njemu je doneta naredba za izdavanje poternice.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Kv. 56/14 od 30. januara 2014. godine, nakon podnošenja optužnice sudu, podnosiocu je produžen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 216. ZKP, a u vezi člana 334. ZKP. Ovo rešenje potvrđeno je osporenim rešenjem Višeg suda u Jagodini Kž. 34/14 od 21. februara 2014. godine.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Kv. 56/14 od 28. februara 2014. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Jagodini Kž. 72/14 od 25. marta 2014. godine, podnosiocu je pritvor produžen najviše za 30 dana, tako da može trajati najduže do 29. marta 2014. godine, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP. U obrazloženju ovih rešenja, sudovi su naveli: da iz spisa predmeta proizlazi da u konkretnom slučaju postoji opravdana sumnja da je okrivljeni Jovan Radić učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret; da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi. mogao kriti i biti u bekstvu; da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Ki. 438/13 od 25. oktobra 2013. godine bila određena mera zabrane napuštanja boravišta uz obavezu javljanja svakog ponedeljka Policijskoj stanici Paraćin i upozorenje da mu se može odrediti teža mera, ukoliko prekrši izrečenu zabranu; da se iz izveštaja Policijske stanice Paraćin utvrđuje da je okrivljeni prekršio izrečenu meru zabrane napuštanja boravišta, jer se nije javio Policijskoj stanici Paraćin 16. i 23. decembra 2013. godine; da se okrivljenom određuje pritvor, kao mera obezbeđenja za nesmetano vođenje krivičnog postupka pred Osnovnim sudom u Paraćinu, tim pre što je okrivljeni bio upozoren na određivanje teže mere, ukoliko prekrši izrečenu meru zabrane; da sve napred navedene okolnosti, u međusobnoj vezi, ukazuju na opasnost od bekstva, pa je potrebno dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, u cilju obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Kv. 56/14 od 28. marta 2014. godine podnosiocu je pritvor produžen, takođe za najviše 30 dana, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP. Podnosilac nije naveo da li je protiv ovog osporenog r ešenja izjavio žalbu, niti da li je ovo rešenje postalo pravnosnažno.

Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), Ustavni sud je utvrdio da je ovaj krivični predmet 17. aprila 2014. godine dodeljen u rad sudiji Osnovnog suda u Paraćinu J.A, da nosi oznaku K. 123/14, kao i da je glavni pretres u ovom predmetu bio zakazan za 26. maj 2014. godine.

4. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredba člana 31. stav 2. Ustava utvrđuje da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 27. i člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporena rešenja zasniva na tvrdnji da nije bilo osnova da mu se pritvor produži primenom odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru.

Ustavni sud dalje konstatuje da iz sadržine ustavne žalbe i faze u kojoj se postupak nalazi (nakon podizanja optužnice) proizlazi da podnosilac, suštinski, ukazuje i na postojanje povrede prava iz člana 31. stav 2. Ustava, odnosno da sud trajanje pritvora nije sveo na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, bez obzira na to što u ustavnoj žalbi navodi povredu prava iz člana 27. i člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajući u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 27. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. stav 2. Ustava.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) KZ u vezi člana 33. KZ. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač ka 1) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi , mogao kriti i biti u bekstvu , i time mogao omesti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, nadležni sudovi su u osporen im odlu kama argumentovano obrazloži li konkretne osobite okolnosti koje u ovom slučaju ukazuju da bi okrivljeni, puštanjem na slobodu, mogao kriti i biti u bekstvu, i ocenili da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, jer to predstavlja nužnu i neophodnu meru za obezbeđenje njegovog prisustva tokom krivičnog postupka.

Naime, sudovi su u osporenim rešenjima Višeg suda u Jagodini Kž. 72/14 od 25. marta 2014. godine i Osnovnog suda u Paraćinu Kv. 56/14 od 28. februara 2014. godine naveli: da iz spisa predmeta proizlazi da u konkretnom slučaju postoji opravdana sumnja da je okrivljeni Jovan Radić učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret; da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi. mogao kriti i biti u bekstvu; da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Ki. 438/13 od 25. oktobra 2013.godine bila određena mera zabrane napuštanja boravišta uz obavezu javljanja svakog ponedeljka Policijskoj stanici Paraćin i upozorenje da mu se može odrediti teža mera, ukoliko prekrši izrečenu zabranu; da se iz izveštaja Policijske stanice Paraćin utvrđuje da je okrivljeni prekršio izrečenu meru zabrane napuštanja boravišta, jer se nije javio Policijskoj stanici Paraćin 16. i 23. decembra 2013. godine; da se okrivljenom određuje pritvor, kao mera obezbeđenja za nesmetano vođenje krivičnog postupka pred Osnovnim sudom u Paraćinu, tim pre što je okrivljeni bio upozoren na određivanje teže mere, ukoliko prekrši izrečenu meru zabrane; da sve napred navedene okolnosti, u međusobnoj vezi, ukazuju na opasnost od bekstva, pa je potrebno dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, u cilju obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nije bilo osnova da mu se pritvor produži na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, jer ne postoje razlozi koji bi opravdali ovu meru.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe pred Osnovnim sud om u Paraćinu u dotadašnjem toku vođen sa primerenom hitnošću. Naime, imajući u vidu da se krivični postupak vodi zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu i da se postupak vodi protiv dvojice okrivljenih, te da je do podnošenja ustavne žalbe osporeni krivični postupak trajao nepunih sedam meseci, za koje vreme je sprovedena istraga i podignuta optužnica, Ustavni sud je zaključio da je dužina trajanja osporenog krivičnog postupka, u konkretnom slučaju, opravdana.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa potrebnom hitnošću.

Imajući u vidu razloge zbog kojih je utvrdio da je osporeni krivični postupak vođen sa potrebnom hitnošću, te da je predmet 17. aprila 2014. godine doodeljen u rad postupajućem sudiji, koji je glavni pretres u ovom predmetu zakazao za 26. maj 2014. godine, Ustavni sud je ocenio neosnovanim i navode podnosioca o povredi prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je našao da podnosiocu ustavne žalbe ovim osporenim rešenjima nisu povređen a Ustavom zajemčen a prav a iz člana 27, člana 31. stav 2. i člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, i odučio kao u prvom delu izreke.

6. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je druga osporena rešenja Osnovnog suda u Paraćinu Ki. 438/13 od 17. januara 2014. godine, Osnovnog suda u Paraćinu Kv. 56/14 od 30. januara 2014. godine i Višeg suda u Jagodini Kž. 34/14 od 21. februara 2014. godine podnosilac ustavne žalbe primio pre 28. februara 2014. godine, kada je Osnovni sud u Paraćinu doneo osporeno rešenje o produženju pritvora Kv. 56/14.

Kako je ustavna žalba izjavljena 16. aprila 2014. godine, Ustavni sud je utvrdio da je, u odnosu na navedena rešenja, ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

U odnosu na osporeno rešenja Osnovnog suda u Paraćinu Kv. 56/14 od 28. marta 2014. godine, Ustavni sud ukazuje na svoj stav iskazan u više ranije donetih rešenja, da ustavna žalba predstavlja supsidijerno pravno sredstvo, pa se u njoj ne može tražiti zaštita koja prethodno nije zatražena u toku krivičnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Kako podnosilac nije naveo, niti pružio dokaze da je protiv ovog rešenja, pre obraćanja Ustavnom sudu, izjavio žalbu, Ustavni sud je našao da, u odnosu na navedeno rešenje, ne postoje pretpostavke za vođenje postupka.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić