Odbacivanje ustavne žalbe u izvršnom postupku zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja redovnih sudova u izvršnom postupku. Sud je utvrdio da podnosilac ponavlja žalbene razloge i traži ocenu zakonitosti, što nije nadležnost Ustavnog suda, a osporene odluke nisu proizvoljne niti neobrazložene.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borislava Grujića iz Jazka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Borislava Grujića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu I. 4632/09 od 1. decembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 2503/10 od 9. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Borislav Grujić iz Jazka je 28. jula 2010. godine, preko punomoćnika Sonje Hadži Borjanović, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da Viši sud u Novom Sadu nije uzeo u razmatranje navode iz žalbe kojim je ukazano da ''se nije mogla dostaviti bilo kakva dokumentacija o nekretnini koja nije upisana u zemljišne knjige, s obzirom da takva dokumentacija ne postoji''. Podnosilac smatra da je takvim postupanjem suda stavljen u neravnopravan položaj u odnosu na dužnika, čime je povređen princip procesnopravne ravnopravnosti stranaka u postupku i da mu je drugostepeni sud ''ne odgovarajući na navode iz žalbe, uskratio pravo na obrazloženu sudsku odluku''.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu I. 4632/09 od 1. decembra 2009. godine, u stavu prvom izreke, odbijen predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, a stavom drugim izreke, odbijen je njegov predlog za izdavanje privremene mere.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 2503/10 od 9. juna 2010. godine odbijena je žalba izvršnog poverioca i potvrđeno je navedeno prvostepeno rešenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno: da je prvostepeni sud pravilnom primenom odredbe člana 153. Zakona o izvršnom postupku zaključio da u konkretnom slučaju nije moguće sprovesti predloženo izvršenje, jer nepokretnost čija je prodaja predložena nije upisana u javnu knjigu niti postoje isprave na osnovu kojih se takav upis može izvršiti; da je prvostepeni sud pravilno zaključio da nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 153. stav 3. Zakona da bi se predloženo izvršenje moglo sprovesti na nepokretnosti kao vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika, budući da ne postoji građevinska dozvola koja glasi na ime izvršnog dužnika, odnosno isprave o pravnim poslovima koje vode sticanju svojine izvršnog dužnika; da je izvršni poverilac uz predloga za izvršenje dostavio samo izvod iz zemljišnoknjižne evidencije, koji se ne može smatrati dokazom u smislu odredbe člana 153. Zakona; da je pravilno prvostepeni sud zaključio da se upisano pravo korišćenja koje proizlazi iz priloženog dokaza – izvoda iz zemljišnoknjižne evidencije ne može prenositi sa jednog korisnika na drugog, te da iz tog razloga ne može biti predmet prodaje, odnosno obezbeđenja u sudskom postupku, pa su i u tom delu navodi žalbe poverioca bez osnova.

4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenim rešenjima povređeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, punomoćnik podnosioca ponavlja razloge iznete u žalbi i od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost osporenog drugostepenog rešenja, smatrajući da je uz predlog za izvršenje dostavio sve dokaze propisane odredbom člana 153. Zakona o izvršnom postupku.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja odgovoreno na bitne navode iz žalbe podnosioca i da stav suda iznet u obrazloženju prvostepenog i drugostepenog rešenja nije posledica proizvoljnog tumačenja ili neprihvatljive primene merodavnog prava. Takođe, Ustavni sud ocenjuje da su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da je do povrede prava na pravično suđenje došlo iz razloga što Viši sud u Novom Sadu nije odgovorio na sve žalbene razloge, stoga što osporeno drugostepeno rešenje sadrži dovoljno jasne razloge zašto se odbija žalba podnosioca i šta čini suštinske razloge za donošenje odluke o odbijanju žalbe.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe, te imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode nikakvi drugi dokazi i argumenti, različiti od onih koje je podnosilac već isticao u žalbi protiv prvostepenog rešenja, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe u izvršnom postupku zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti