Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv osuđujuće krivične presude
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu podnetu protiv krivičnih presuda, jer podnosilac osporava utvrđeno činjenično stanje i pravnu kvalifikaciju dela. Ustavni sud nije nadležan da preispituje pravilnost zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju očigledne proizvoljnosti, koja nije dokazana.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mlađana Vasiljevića iz Knjaževca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Mlađana Vasiljevića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zaječaru K. 158/07 od 13. marta 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž. 49/10 od 1. juna 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Mlađan Vasiljević iz Knjaževca podneo je Ustavnom sudu 27. jula 2010. godine, preko punomoćnika - advokata Dragane Videnović iz Bora, ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zaječaru K. 158/07 od 13. marta 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Kž. 49/10 od 1. juna 2010. godine, zbog povrede prava iz čl. 22, 32. i 36. Ustava Republike Srbije i prava iz čl. 6. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da su postupajući sudovi pogrešno primenili materijalno pravo pri donošenju osporenih presuda i iste zasnovali na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene presude.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.
3. U sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i osporene akte, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Zaječaru K. 158/07 od 13. marta 2008. godine optuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stava 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'' br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), za koje delo mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci.
Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž. 49/10 od 1. juna 2010. godine odbijene su kao neosnovane žalbe optuženog i javnog tužioca, i potvrđena je ožalbena, također osporena presuda Okružnog suda u Zaječaru K. 158/07 od 13. marta 2008. godine. U obrazloženju drugostepene presude se navodi da je prvostepeni sud izvodeći pismene dokaze i saslušavajući svedoke potpuno utvrdio činjenično stanje i za svoje zaključke dao jasne i ubedljive razloge, te da je na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.
4. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da su u njoj isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da su navodi podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na kvalifikaciju krivičnog dela koje je učinio, valjanost iznetih dokaza u krivičnom postupku koji se protiv njega vodio i pravilnost primene zakona na utvrđeno činjenično stanje, već detaljno cenjeni i obrazloženi u osporenoj drugostepenoj presudi. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je njihovo zaključivanje u osporenim odlukama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način utvrđen u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da izneti navodi ne predstavljaju ustavnopravne razloge na kojima se mogu zasnivati tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić