Odbijena ustavna žalba u izvršnom postupku po osnovu založne izjave

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o izvršenju na nepokretnostima. Utvrđeno je da hipoteka prati nepokretnost, obuhvata i naknadno izgrađene objekte, te da poverilac ima pravo izbora između sudskog i vansudskog namirenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća „Autocobestproduct“ DOO iz Mladenovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba preduzeća „Autocobestproduct“ DOO izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu Ii. 13/15 od 23. februara 2015. godine i IpvI. 42/15 (Ii. 13/15) od 20. aprila 2015. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i na imovinu, iz čl. 32. i 58. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „Autocobestproduct“ DOO iz Mladenovca podnelo je Ustavnom sudu, 29. maja 2015. godine, preko punomoćnika Vuka Vasiljevića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu Ii. 13/15 od 23. februara 2015. godine i rešenja istog suda Ipv I. 42/15 (Ii. 13/15) od 20. aprila 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je , pored ostalog, navedeno: da je izvršni poverilac „OTP banka Srbija“ AD iz Novog Sada podneo predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Mladenovcu protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, a na osnovu založne izjave Ov. 3915/07 , radi obezbeđenja ugovora o kreditu; da je predloženo da se izvršenje sprovede na nepokretnostima na katastarskoj parceli 3302/1 u KO Vlaška, a koje su u vlasništvu podnosioca; da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu Ii. 13/15 od 23. februara 2015. godine određeno predloženo izvršenje , te da je rešenjem tog suda Ipv.I. 42/15 od 20. aprila 2015. godine odbijen prigovor podnosioca i potvrđeno prvostepeno rešenje; da je „prošireni zahtev iz predloga za izvršenje“ sud obrazložio ekstenzivnim dejstvom hipoteke; da podnosilac nije dužnik iz ugovora o kreditu, niti je založni dužnik iz izvršne isprave, te da ne postoji identitet lica navedenog u izvršnoj ispravi i izvršnog dužnika; da ne postoji identitet predmeta izvršenja i predmeta navedenog u izvršnoj ispravi, jer založnom izjavom nisu obuhvaćene nepokretnosti dok su bile u svojini lica koje je tu izjavu dalo; da je podnosilac ove nepokretnosti stekao na zakonit način bez ikakvog tereta, te on e ne mogu biti predmet izvršenja; da je podnosiocu povređeno pravo na jednaku zaštitu prava, jer „u konkretnom slučaju postoji u najmanju ruku neizbalansiran odnos i nejednak tretman suda prema Banci, kao izvršnom poveriocu, naspram odnosa prema podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom dužniku“ , da je podnosiocu povređeno pravo na pravnu sigurnost, kao element prava na pravično suđenje, te da povreda tog prava postoji kada sud u istim činjeničnim i pravnim situacijama zauzme različite stavove. Podnosilac je predlož io da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje Osnovnog suda u Mladenovcu Ipv.I. 42/15 od 20. aprila 2015. godine i naloži tom sudu da ponovo odluči o prigovoru podnosioca izjavljenom protiv rešenja tog suda Ii. 13/15 od 23. februara 2015. godine. Takođe, podnosilac je istakao i zahtev da Ustavni sud odloži izvršenje osporenog rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu Ii. 13/15 od 23. februara 2015. godine do donošenja odluke po ustavnoj žalbi .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemče no pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbu, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

„OTP banka Srbija“ AD iz Novog Sada, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je Osnovnom sudu u Mladenovcu (u daljem tekstu: Osnovni sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, i to utvrđivanjem vrednosti i prodajom nepokretnosti upisanih u list nepokretnosti broj 2397 u KO Vlaška . Predlog je podnet na osnovu izvršne isprave – založne izjave Ov. 3915/07, overene kod Opštinskog suda u Mladenovcu 27. novembra 2007. godine , kojom je nad predmetnom nepokretnosti uspostavljena hipoteka prvog reda.

Osnovni sud je osporenim rešenjem Ii. 13/15 od 23. februara 2015. godine usvojio predloženo izvršenje. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je 31. maja 2013. godine izjavio prigovor.

Osporenim rešenjem Osnovnog sud IpvI. 42/15 (Ii. 13/15) od 20. aprila 2015. godine potvrđeno je rešenje tog suda Ii. 13/15 od 23. februara 2015. godine. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je pobijano prvostepeno rešenje doneto na osnovu založne izjave Ov. 3915/07, overene kod Opštinskog suda u Mladenovcu 27. novembra 2007. godine, radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca; da je izvršnom ispravom konstituisano založno pravo u korist izvršnog poverioca, na osnovu ugovora o kreditu od 21. novembra 2007. godine, zaključenog između „Cobest“ AD iz Mladenovca i ovde izvršnog poverioca, a na nepokretnostima upisanim u tadašnji zemljišnoknjižni uložak broj 2633 u KO Vlaška, i to na katastarskim parcelama 3302/01 i 3307; da su neosnovani navodi iz prigovora izvršnog dužnika da hipoteka ne obuhvata ugostiteljski objekat – motel i pomoćnu zgradu, imajući u vidu da su izgrađeni nakon konstituisanja hipoteke, zbog toga što, saglasno članu 5. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/2005), hipoteka obuhvata sve sastavne delove nepokretnosti, kao i sva poboljšanja i povećanja vrednosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke; da hipotekarni poverilac ima pravo izbora između sudskog i vansudskog načina namirenja.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05) propisano je: da je hipoteka založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi (član 2.) ; da hipoteka obuhvata nepokretnost, i to: sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukčije određeno; pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica; sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke (član 5.); da hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu – ugovora ili sudskog poravnanja ( ugovorna hipoteka), založne izjave ( jednostrana hipoteka), zakona ( zakonska hipoteka), sudske odluke ( sudska hipoteka), kao i da se pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drukčije propisano (član 8.); da je ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava o jednostranoj hipoteci, sačinjena u skladu sa ovim zakonom, u smislu ovog zakona i zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, izvršna isprava, ako je zaključena ili data u formi javnobeležničkog zapisa, pod uslovom da sadrži i odredbe iz stava 3. ovog člana (član 15. stav 1.). Odredbama čl. 29. do 38. Zakona propisan je postupak vansudskog namirenja.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/ 14), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano da je izvršna isprava i ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka (član 13. stav 1. tačka 4.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre ocenio da podnosilac ustavne žalbe povredu tog u stavnog prava zasniva na arbitrernoj primeni materijalnog prava od strane izvršnog suda. U vezi s tim, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da pravo na pravično suđenje podrazumeva da je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u zakonito sprovedenom postupku primenom odredaba merodavnog materijalnog i procesnog prava. Stoga je zadatak Ustavnog suda da u postupku po ustavnoj žalbi ispita da li je eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja ustavnih prava usled proizvoljne ili arbitr erne primene prava od strane redovnih sudova.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da je u korist poverioca „OTP banke Srbija“ AD iz Novog Sada upisana hipoteka, na osnovu založne izjave Ov. 3915/07, overene kod Opštinskog suda u Mladenovcu 27. novembra 2007. godine, radi namirenja novčanog potraživanja , po osnovu ugovora o kreditu od 21. novembra 2007. godine, zaključenog između „ Cobest“ AD iz Mladenovca i banke, a na nepokretnostima upisanim u tadašnji zk. ul. broj 2633 u KO Vlaška, i to na katastarskim parcelama 3302/01 i 3307 . „OTP banka Srbija“ je na osnovu navedene izvršne isprave – založne izjave podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, i to utvrđivanje m vrednosti i prodajom nepokretnosti upisanih u list nepokretnosti broj 2397 u KO Vlaška. Protiv rešenja Osnovnog suda Ii. 13/15 od 23. februara 2015. godine, kojim je predloženo izvršenje usvojeno, podnosilac je izjavio prigovor. Osporenim drugostepenim rešenjem istog suda IpvI. 42/15 (Ii. 13 /15) od 20. aprila 2015. godine prigovor je odbijen i potvrđeno je pobijano prvostepeno rešenje, sa obrazloženjem da hipoteka obuhvata sve sastavne delove nepokretnosti, kao i sva poboljšanja i povećanja vrednosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke, kao i da hipotekarni poverilac ima pravo izbora između sudskog i vansudskog načina namirenja.

Citiranim odredbama člana 5. Zakona o hipoteci propisano je da hipoteka obuhvata nepokretnost, sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukčije određeno, kao i pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica, te sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke. Ustavni sud ističe da to tzv. prošireno (ekstenizivno) dejstvo hipoteke podrazumeva da se ona odnosi, odnosno proširuje i na svako poboljšanje, povećanje i građenje, kao u ovom slučaju. Primenom ovog pravila izvršni sud je, u konkretnom slučaju, odredio izvršenje , na svim objektima koji su nastali nakon konstit uisanja hipoteke. Takođe, izvršni sud je u drugostepenom osporenom rešenju naveo da hipotekarni poverilac ima pravo izbora između sudskog i vansudskog načina namirenja. Ustavni sud ukazuje da poverilac ima pravo izbora pravnog puta namirenja svog potraživanja, odnosno da li će svoje potraživanje ostvariti u sudskom ili vansudskom postupku. Naime, odredbama Zakona o hipoteci nije isključena mogućnost, odnosno pravo, poverioca da od suda zahteva da odredi i sprovede izvršenje na osnovu izvršne isprave, u skladu sa zakonom koji uređuje izvršni postupak. Ovakav zaključak sledi pre svega iz citirane odredbe člana 13. stav 1. tačka 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji kao izvršnu ispravu propisuje založnu izjavu, sačinjenu saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka. Stoga je određivanje i sprovođenje izvršenja na osnovu izvršne vansudske hipoteke, kao izvršne isprave, u sudskoj nadležnosti, bez obzira što je čl. 29. do 38. Zakona o hipoteci regulisana i mogućnost vansudskog postupka namirenja. U vezi sa navodima da ne postoji identitet lica navedenog u izvršnoj ispravi i izvršnog dužnika, Ustavni sud ističe da je, saglasno članu 2. Zakona o hipoteci, hipoteka založno pravo koje je vezana za nepokretnost, a ne za ličnost, te da u slučaju promene vlasnika založene nepokretnosti, na novog vlasnika prelazi i hipoteka. To tzv. pravo sledovanja podrazumeva da založni poverilac ima pravo namirenja na nepokretnostima nezavisno od činjenice promene prava svojine na njima.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima Osnovnog suda u Mladenovcu Ii. 13/15 od 23. februara 2015. godine i IpvI. 42/15 (Ii. 13/15) od 20. aprila 2015. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, stoga, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke .

Ustavni sud je, takođe, ocenio da podnosilac povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u suštini vezuje za povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu da je Sud utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno pravo na pravično suđenje, sledi da podnosiocu nije povređeno ni pravo na imovinu. Takođe, s obzirom na to da je Sud doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi, to nije razmatrao ni predlog podnosioca za odlaganje izvršenja osporenog rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu Ii. 13/15 od 23. februara 2015. godine.

6. Ispitujući ustavnu žalbu sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije dostavio dokaze za različito postupanje sudova najviše instance u određenom postupku u istim činjeničnim i pravnim situacijama. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijena ustavna žalba u izvršnom postupku po osnovu založne izjave

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti