Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao delimično neobrazloženu i delimično neblagovremenu. Rok za ustavnu žalbu se, u slučaju nedozvoljenog vanrednog pravnog leka, računa od dostavljanja drugostepene odluke, a taj rok je u ovom slučaju istekao.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Aleksandrova iz Musulja, opština Bosilegrad, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodana Aleksandrova izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 146/10 od 26. maja 2010. godine, presude Okružnog suda u Vranju Gž1. 398/09 od 6. jula 2009. godine i rešenja Opštinskog suda u Vranju P1. 807/06 od 28. februara 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Aleksandrov iz Musulja, opština Bosilegrad, podneo je 26. jula 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Gzz1. 146/10 od 26. maja 2010. godine, presude Okružnog suda u Vranju Gž1. 398/09 od 6. jula 2009. godine i rešenja Opštinskog suda u Vranju P1. 807/06 od 28. februara 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na delotvorno pravno sredstvo zajemčenog odredbom člana 36. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175, stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 146/10 od 26. maja 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je tim rešenjem odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv presude Okružnog suda u Vranju Gž1. 398/09 od 6. jula 2009. godine i rešenja Opštinskog suda u Vranju P1. 807/06 od 28. februara 2007. godine. U ustavnoj žalbi se ne navode razlozi koji bi se mogli odnositi na rešenje o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti, već se izneti razlozi odnose isključivo na prvostepenu i drugostepenu odluku. Saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je stoga ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. U pogledu osporene presude Okružnog suda u Vranju Gž1. 398/09 od 6. jula 2009. godine i osporenog rešenja Opštinskog suda u Vranju P1. 807/06 od 28. februara 2007. godine, Ustavni sud je imao u vidu utvrđeni pravni stav da ako je podnosilac ustavne žalbe u parničnom postupku izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za podnošenje ustavne žalbe se računa u odnosu na dan dostavljanja odluke suda o tom pravnom sredstvu, ali samo kada je izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepe odluke.

U konkretnom slučaju, kako je zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene sudske odluke iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na presudu Okružnog suda u Vranju Gž1. 398/09 od 6. jula 2009. godine i rešenje Opštinskog suda u Vranju P1. 807/06 od 28. februara 2007. godine ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primio pre 26. maja 2010. godine kada je Vrhovni kasacioni sud doneo rešenje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti