Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu o kapari

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko osam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete. Deo žalbe kojim se osporavaju presude odbačen je.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3565/2020
18.01.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i Gordana Ajnšpiler Popović , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i M. U . iz Priboja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. U . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Priboju u predmetu P. 58/18 (ranije predmet Osnovnog suda u Prijepolju – Sudska jedinica u Priboju P. 2408/11) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. U . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. U . iz Priboja je podneo Ustavnom sudu, 12. marta 20 20. godine, preko punomoćnika S. S , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presuda Osnovnog suda u Priboju P. 58/18 od 8. juna 2018. godine i Višeg suda u Užicu Gž. 2 99/19 od 22. januara 20 20. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sud om u Priboju u predmetu P. 58/18 (ranije predmet Osnovnog suda u Prijepolju – Sudska jedinica u Priboju P. 2408/11).

U ustavnoj žalbi se navodi da je parnični postupak, započet 22. avgusta 2011. godine, tužbom protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi vraćanja udvojenog iznosa kapare i neosnovanog obogaćenja, a zatim vođen i po protivtužbi tuženog – protivtužioca radi neosnovanog obogaćenja, pravnosnažno okončan tek posle skoro devet godina, isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Pored povrede prava na suđenje u razumnom roku, podnosilac je osporio i navedene sudske odluke zbog povrede prava na pravično suđenje, tražeći da „Ustavni sud preispita navedene presude uz primenu svih zagarantovanih prava p odnosioca i pravilnu primenu zakona“. Istovremeno je naveo da „poništavanje prvostepene i drugostepene presude ne bi bilo opravdano“ jer je on uspeo u sporu na taj način što je delimično usvojen njegov protivtužbeni zahtev, a delimično odbijen tužbeni zahtev tužilje. Traži da mu se utvrdi povreda označenih ustavnih prava, te utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra, kao i da mu se nadoknade troškovi postupka pred Ustavnim sudom u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta P. 5 8/18 O snovnog sud a u Priboju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, tužilja S.M. iz Priboja je 22. avgusta 2011. godine podnela tužbu Osnovnom sudu Prijepolju – Sudska jedinica u Priboju , radi povraćaja udvojenog iznosa kapare zbog raskida ugovora o kupoprodaji i neosnovanog obogaćenja na ime sredstava uloženih u adaptaciju stana . Predmet je pred sudom dobio broj P. 2408/11.

Podnosilac ustavne žalbe je 31. oktobra 2011. godine podneo istom sudu protivtužbu protiv tužilje – protivtužene, radi neosnovanog obogaćenja i predmet je pred sudom zaveden pod brojem P. 2657/11.

Na drugom zakazanom i održanom ročištu u predmetu P. 2408/11, na Zapisniku sa ročišta od 16. novembra 2011. godine , doneto je rešenje da se spisi predmeta P. 2657/11 spoje ovom predmetu radi zajedničkog raspravljanja .

Do 14. novembra 2013. godine, kao dana donošenja rešenja o određivanju zastoja postupka do donošenja godišnjeg rasporeda poslova suda i dok parnične stranke ne dostave dokaze na koje su se pozvali na ročištu, pred Osnovnim sudu Prijepolju – Sudska jedinica u Priboju bilo je zakazano devet ročišta od kojih je šest održano. Preostala tri ročišta nisu održana iz sledećih razloga: vanredna situacija zbog loših vremenskih uslova, nije dostavljen nalaz i mišljenje sudskog veštaka građevinske struke i zbog izostanka tužilje - protivtužene i neuručenog nalaza veštaka tuženom – protivtužiocu. U ovom delu postupka saslušana su dva svedoka, kao i tužilja – protivtužena i tuženi – protivtužilac u svojstvu parnične stranke, te doneto rešenje P. 2408/11 od 5. marta 2012. godine kojim je usvojen predlog punomoćnika tuženog – protivtužioca za obezbeđenje dokaza uviđajem na licu mesta i veštačenjem od strane veštaka građevinske struke na okolnost radova izvedenih u stanu koji je bio predmet ugovora o kupoprodaji, izvršen je uviđaj, te pribavljen nalaz i mišljenje, kao i dopuna, veštaka građevinske struke. Tužilja – protivtužena je 28. novembra 2013. godine dostavila dokaze na koje se pozvala na ročištu održanom 14. novembra 2013. godine. Tuženi – protivtužilac je 23. januara 2014. godine tražio izuzeće postupajućeg sudije, a v.f. predsednika Osnovnog suda u Priboju je rešenjem VII Su- 39-1/2014 od 28. januara 2014. godine odbio njegov zahtev.

U 2014. godini postupak je nastavljen pred, sada nadležnim , Osnovnim sudu u Priboju, pod istim brojem, a prvo ročište u ovoj parnici je zakazano za 18. novembar 2014. godine. Prva dva zakazana ročišta nisu održana zbog obustave rada advokata, a na ročištu održanom 18. februara 2015. godine određen je zastoj postupka do dostavljanja nalaza i mišljenja veštaka arhitektonske i ekonomske struke. Rešenjem P. 2408/11 od 25. marta 2015. godine određeno je veštačenje od strane veštaka arhitektonske struke na okolnost vrednosti izvedenih radova, koliki bi bili troškovi vraćanja u pređašnje stanje i da li je to nužno, kao i kolika bi bila vrednost zakupnine ako je stan bez izvedenih radova bio za stanovanje. Nalaz i mišljenje veštaka arhitektonske struke je dostavljen sudu 23. februara 2016. godine. Rešenjem P. 2408/11 od 24. februara 201 6. godine određeno je ekonomsko – finansijsko veštačenje na okolnost visine zakupnine za period za koji ga je tužilja – protivtužena koristila , a taj nalaz i mišljenje dostavljen je sudu 1. marta 2016. godine. Do zaključenja glavne rasprave 5. septembra 2016. godine, s tim da će presuda biti doneta u roku od osam dana, bila su zakazana još t ri ročišta, od kojih su dva održana. Na održanim ročištima pročitani su pisani dokazi i saslušan jedan svedok. Jedno ročište nije održano jer je tuženi – protivtužilac tražio da se ročište odloži da bi angažovao punomoćnika iz reda advokata.

Presudom Osnovnog suda u Priboju P. 2408/11 od 13. septembra 201 6. godine, u prvom stavu izreke navedene presude delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i tuženi obavezan da plati kaparu u iznosu od 500,00 evra , sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci, kao i da tužilji na ime ulaganja u opremanje stana plati iznos od 99.793, 987 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci, s tim što je odbijen njen zahtev da tuženi na ime kapare plati još 500,00 evra , sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci, kao i da joj po osnovu ulaganja u opremanje stana plati iznos od još 15.539,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci; u drugom stavu izreke navedene presude je delimično usvojen protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca pa je tužilja – protivtužena obavezana da mu po osnovu naknade – zakupnine za korišćenje stana plati ukupan iznos od 1040,00 evra, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci, dok je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca da sud obaveže tužilju –protivtuženu da mu po osnovu naknade – zakupnine za korišćenje stana plati iznos još od 900,00 evra, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci; u trećem stavu izreke navedene presude je odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je traženo da sud tužilju – protivtuženu obaveže da umesto naknade štete uspostavljanjem prvobitnog stanja u kupatilu stana tuženog – protivtužioca izvođenjem neophodnih radova plati novčani iznos od 34.200,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci ; dok je u četvrtom stavu izreke navedene presude odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove. Obe parnične stranke su izjavile žalbu protiv ove presude .

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3569/16 od 13. decembra 2016. godine vraćeni su spisi predmeta P. 2408/11 prvostepenom sudu, radi sprovođenja izviđajnih radnji i ispravke presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 3266/17 od 1 2. januara 201 8. godine potvrđena je presuda Osnovnog suda u Priboju P. 2408/11 od 13. septembra 201 6. godine u stavu trećem izreke, dok je ukinuta ista presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke.

U ponovnom prvostepenom postupku pred Osnovnim sudom u P riboju, predmet je dobio novi broj P. 58/18 i nakon dva održana ročišta, na kojima su saslušane parnične stranke i jedan svedok, zaključena je glavna rasprava 8. juna 2018. godine, s tim da će presuda biti objavljena 15. juna 2018. godine.

Presudom Osnovnog sud a u Priboju P. 58/18 od 8. juna 2018. godine u prvom stavu izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da joj plati udvojenu kaparu u iznosu od 1.000 evra, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci presude, kao i iznos od 99.793,987 dinara na ime ulaganja u opremanje stana, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određeno m u izreci presude , a odbijen tužbeni zahtev tužilje – protivtužene da joj tuženi – protivtužilac po osnovu ulaganja u opremanje stana plati izn os od 15.538,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci presude , dok je u drugom stavu izreke navedene presude delimično usvojen protivtužbeni zahtev tuženog - protivtužioca i obavezana tužilja – protivtužena da mu po osnovu naknade – zakupnine za korišćenje stana plati iznos od 1040,00 evra, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci , a odbijen njegov protivtužbeni zahtev kojim je tražio da sud obaveže tužilju –protivtuženu da mu po osnovu naknade – zakupnine za korišćenje stana plati iznos još od 240,00 evra, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci ; te je u trećem stavu izreke obavezan tuženi – protivtužilac da naknadi troškove postupka tužilji – protivtuženoj u iznosu od 87.778,00 dinara. U pravnoj pouci je navedeno da stranke mogu izjaviti žalbu Apelacionom sud u u Kragujevcu u roku od 15 dana. Obe parnične stranke su izjavile žalbe u skladu sa pravnom poukom, tužilja – protivtužena 17. jula 2018. godine, a tuženi – protivtužilac 23. jula 2018. godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu doneo je rešenje Gž. 4873/18 od 1. aprila 201 9. godine kojim ustupa Višem sudu u Užicu na stvarnu nadležnosti spise predmeta Osnovnog suda u Priboju P. 58/18, radi odlučivanja o žalbama stranaka izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Priboju P. 58/18 od 8. juna 2018. godine .

Viši sudu u Užicu je presudom Gž. 299/19 od 22. januara 2020. godine u prvom stavu izreke, potvrdio presudu Osnovnog suda u Priboju P. 58/18 od 8. juna 2018. godine u prvom stavu izreke u delu kojim je obavezan tuženi – protivtužilac da tužilji – protivtužen oj vrati kaparu i to za iznos od 500,00 evra, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci i u delu kojim je obavezan da tužilji – protivtuženoj na ime ulaganja u opremanje stana plati iznos od 99.793, 987 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci , i u drugom stavu izreke prvostepene presude. U drugom stavu izreke navedene presude je preinačena prvostepena presuda u preostalom delu prvog stava tako što je odbijen veći zahtev tužilje – prvotužene kojim je tražila da se tuženi – protivtužilac obaveže da joj na ime date kapar e vrati još i iznos od 500,00 evra, sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenom u izreci. U trećem stavu izreke je preinačena ista presuda u trećem stavu, tako da glasi: Svaka stranka sno si svoje troškove parničnog postupka, a u četvrtom stavu je obavezana tužilja – protivtužena da tuženom – protivtužiocu plati 20.520,00 dinara na ime troškova postupka po žalbi.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu podnosilac pozvao u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak započet 22. avgusta 2011. godine, podnošenjem tužbe protiv podnosioca, kao tuženog, Osnovnom sudu u Prijepolju – Sudska jedinica u Priboju , a okončan 22. januara 2020. godine, donošenjem presude Višeg suda u Užicu Gž. 2 99/19.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno traja o osam godina i pet mesec i.

Ustavni sud konstatuje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupak.

Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je zaključio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni spor okončao u razumnom roku, bez nepotrebnog odugovlačenja.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio složen, prevashodno zbog toga što je raspravljano po tužbi i protivtužbi, te zbog složenosti činjeničnih pitanja koja je trebalo rasvetliti radi donošenja pravilne odluke . Ovo je iziskivalo tri veštačenja, sa dopunskim nalazima. Na duže trajanje postupka uticala su i dva odložena ročišta zbog obustave rada advokata, kao i jedno ročište odloženo zbog vanredne situacije u vezi sa lošim vremenski m prilika ma, a što se ne može staviti na teret sudu.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je on svakako imao legitiman interes da se ovaj spor okonča u razumnom roku, i da je on svojim ponašanjem u neznatnoj meri doprineo da se ovaj postupak produži. Naime, samo jedno ročište je odloženo na njegov predlog radi angažovanja advokata.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da nadležni prvostepeni sudovi ni su preduze li sve neophodne radnje kako bi se predmetni postupak sproveo brzo i efikasno, te da je odgovornost za trajanje postupka preko osam godina prevashodno na njihovoj strani. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na periode neaktivnosti suda, jer iako je određen zastoj sa ograničenim vremenskim trajanjem, prvostepeni sud nije postupao u predmetu i zakazivao ročišta dva puta po godinu dana, niti je , između ostalog, koristio odgovarajuća procesna ovlašćenja kojim je mogao da utiče da se veštačenje sprovede u kraćem roku. P rva prvostepena presuda doneta je tek posle pet godina i mesec dana, računajući od dana podnošenja tužbe, ali je i ona, nakon jednog vraćanja spisa od strane drugostepenog suda zbog izviđajnih radnji, ukinuta nakon godinu i četiri meseca od donošenja prvostepene presude . Ponovni prvostepeni postupak pravnosnažno je okončan za još dve godine, gledajući od ukidanja prve prvostepene presude, ali je i ovaj deo postupka produžen zbog postupanja prvostepenog suda, koji je, dajući pogrešnu pravnu pouku strankama kojem drugostepenom sudu se podnosi žalba, produžio pravnosnažno okončanje za osam i po meseci. Naime, iako su žalbe izjavljene u julu 2018. godine, tek po oglašavanju Apelacionog suda u Kragujevcu stvarno nenadležnim 1. aprila 2019. godine , Viši sud u Užicu je 22. januara 2020. godine odlučio o žalbama stranaka i to tako što je preinačio prvostepenu presudu u jednom delu, a u drugom potvrdio. Shodno izloženom, i pored činjenične i procesne složenosti postupka, Ustavni sud je ocenio da se ne može prihvatiti da je razumno da ovaj osporeni postupak traje preko osam godina.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Osnovnim sudom u Priboju u predmetu P. 58/18 (ranije predmet Osnovnog suda u Prijepolju – Sudska jedinica u Priboju P. 2408/11), zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. Zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog utvrđene povrede prava , Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja postupka, ali i složenost postupka, koji su uticali na njegovu dužinu . Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac pretrpe o. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. U pogledu istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, donošenjem osporenih presuda Osnovnog suda u Priboju P. 58/18 od 8. juna 2018. godine i Višeg suda u Užicu Gž. 299/19 od 22. januara 2020. godine, a imajući u vidu iskazano zadovoljstvo podnosioca ishodom spora , uz njegov zahtev da, bez obzira na isto, Ustavni sud, ipak preispita presude, iako podnosilac ne traži poništaj osporenih akata jer to „ne bi bilo opravdano“, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno pozvao na povredu označenog prava, što ustavnu žalbu ne čini dopuštenom. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u sporu o kapari

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti