Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Sud je ocenio da je na dužinu postupka uticalo neefikasno postupanje prvostepenog suda i organa države.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3568/2011
23.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Karajaneva iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Aleksandra Karajaneva i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3857/08 (ranije predmet P. 3116/04) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Karajanev iz Beograda je 1. avgusta 2011. godine, preko punomoćnika Milana Đurića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7445/10 od 1. juna 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3857/08 (ranije predmet P. 3116/04).

U ustavnoj žalbi se navodi da je protiv podnosioca, kao tuženog, pokrenut spor 15. aprila 2004. godine tužbom radi utvrđenja ništavosti ugovora o investicionom ulaganju sredstava i prenosa prava trajnog korišćenja na zajedničkim prostorijama koje čine tavanski prostor - potkrovlje zgrade u ul. Džordža Vašingtona broj 9, zaključenog 1996. godine sa Skupštinom stanara zgrade. Podnosilac ističe da je sud osam godina odlučivao u ovom postupku, te kada su svi radovi završeni - izgrađen petosobni stan, poništio je navedeni ugovor osporenom drugostepenom presudom. Podnosilac smatra "da je savesno ispunio svaki zahtev nadležnih organa u postupku pribavljanja dozvola i potpuno legalno izgradio stan, te da kao savestan sticalac ne može biti ugrožen". Ističe da je "sud sporo i nepravično odlučio", te da su mu u navedenom postupku uskraćena označena ustavna prava i predlaže da Ustavni sud poništi presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7445/10 od 1. juna 2011. godine. Zahtev za naknadu nematerijalne štete nije podneo.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 4419/10 (ranije predmeti Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3116/04 i P. 3857/08), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, u svojstvu tuženog, podnela je 15. aprila 2004. godine tužbu tužilja K.R, zajedno sa još dva tužioca, Prvom opštinskom sudu u Beogradu, radi utvrđenja ništavosti odluke Skupštine stanara zgrade u ul. Džordža Vašingtona broj 9. (u daljem tekstu: Skupština stanara) i ugovora zaključenog između Skupštine stanara i tuženog, te predaje spornog tavanskog prostora tužiocima radi adaptacije. Predmet je zaveden pod brojem P. 3116/04. Sa prvog zakazanog ročišta 20. septembra 2004. godine izostao je punomoćnik tužilaca, pa je određeno mirovanje postupka, a zatim je na ročištu održanom 22. novembra 2004. godine dozvoljen povraćaj u pređašnje stanje. U međuvremenu, tužbu su povukla dva tužioca, a tužilja je proširila tužbu i na Skupštinu stanara.

Do donošenja prvostepene presude P. 3116/04 od 16. marta 2006. godine, kojom je utvrđeno da je ugovor ništav, a sud se oglasio nenadeležnim da tužilji preda tavanski prostor na korišćenje radi adaptacije, te obavezao tužene da tužilji naknade troškove postupka, bilo je zakazano pet ročišta za glavnu raspravu. Na četiri održana ročišta saslušana su tužilja, prvotužni i zakonski zastupnik drugotuženog u svojstvu parnične stranke, kao i dva svedoka. Jedno ročište nije održano, jer tužilji nije bio uredno uručen poziv za saslušanje u svojstvu parnične stranke.

Odlučujući o žalbi tuženih protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3116/04 od 16. marta 2006. godine, Okružni sud u Beogradu je doneo rešenje Gž. 14432/06 od 28. februara 2008. godine kojim je ukinuo prvostepenu presudu u prvom i trećem stavu izreke i predmet vratio sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu dobio broj P. 3857/08. Do zaključenja glavne rasprave bilo je zakazano osam ročišta za glavnu raspravu. Na održanim ročištima sud je postupio prema nalozima Okružnog suda u Beogradu i pribavio spise Opštine Stari grad koje se odnose na postupak pribavljanja građevinske dozvole od strane prvotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe i dokaze u cilju utvrđivanja ko je bio vlasnik, odnosno nosilac prava raspolaganja na stanu broj 6 u zgradi, te saslušao dva svedoka. U pribavljanju izveštaja o vlasništvu na spornom stanu sud se obraćao JKP Infostan, Javnom preduzeću za stambene usluge, Drugom opštinskom sudu u Beogradu - Zemljišno-knjižnom odeljenju i Republičkom geodetskom zavodu. Održano je četiri ročišta, dok preostala četiri nisu održana iz sledećih razloga (dva puta nije bilo izveštaja nadležnog organa, zbog sprečenosti postupajućeg sudije i jer su sa ročišta izostali tužilja, koja je trebalo da bude saslušana u svojstvu parnične stranke, i svedok).

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3857/08 od 3. jula 2009. godine utvrđeno je da je ništav ugovor o investicionom ulaganju sredstava i prenosa prava trajnog korišćenja na zajedničkim prostorijama koje čine tavanski prostor - potkrovlje zgrade u ul. Džordža Vašingtona broj 9, zaključen između Stambene zgrade i tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i overen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu Ov.broj 1294/96 dana 3. jula 1996. godine, te da ne proizvodi pravno dejstvo i da se obavezuju tuženi da tužilji naknade troškove postupka. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da prvotuženi u vreme zaključenja ugovora nije ispunjavao uslove iz člana 21. Zakona održavanju stambenih zgrada za ostvarivanje prava na koje je pretendovao. Protiv navedene presude žalbu su izjavili tuženi 25. septembra 2009. godine.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7445/10 od 1. juna 2011. godine potvrđena je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3857/08 od 3. jula 2009. godine i odbijene kao neosnovane žalbe tuženih. U obrazloženju odluke, drugostepeni sud je našao da je pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje od strane prvostepenog suda, te ožalbena odluka zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava, te naveo da ne stoje žalbeni navodi o savesnosti prvotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, jer je u vezi sporne saglasnosti vlasnika stana broj 6 mogao izvršiti uvid u zemljišne knjige, koje su javne knjige, i ustavnoviti da je vlasnik stana drugo lice a ne ono koje mu je dalo saglasnost, kao i da je tužilja vlasnik sobe od 10m2 u potkrovlju kuće koja je dodeljena tuženom uz 140m2 potkrovlja pobijanim ugovorom. Ova presuda uručena je punomoćniku prvotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, 4. jula 2011. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumne dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumno g roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba trajao je sedam godina, dva meseca i 19 dana.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi , ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, trajanje parničnog postupka u ovom sporu preko sedam godina ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja su zahtevala obiman dokazni postupak, te da nema nikakve sumnje da je ažurno i propisno postupanje suda u cilju brzog i efikasnog razrešenja spornih pitanja, bilo od velike važnosti i materijalnog značaja za podnosioce ustavne žalbe.

Ustavni sud je ocenio da na strani podnosioca nema doprinosa dužini trajanja osporenog sudskog postupka , a imajući u vidu da je predmet spora bio poništaj ugovora o prenosu prava korišćenja na zajedničkim delovima zgrade, Ustavni sud je zaključio da je pravo o kome se odlučivalo u postupku bilo od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud smatra da je na neprimereno dugo trajanje parničnog postupka uticalo nedelotvorno i neefikasno postupanje prvostepenog suda - Prvog opštinskog suda u Beogradu. U prilog ovoj oceni govori jedna ukinuta prvostepena presuda, ali i zakazivanje ročišta za glavnu raspravu u velikim vremenskim razmacima, te neodržavanje zakazanih ročišta, iako prevashodno zbog nedostavljanja sudu traženih dokaza od strane nadležnih organa. Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju „Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske“, o d 13. jula 1983. godine (broj apl ikacije 8737/79), kada je zaključio da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije, uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Saglasno iznetom, Ustavni sud je našao da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer o njegovoj tužbi nije rešeno u okviru prihvaćenih standarda. Polazeći od navedenog, a odlučujući u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ocenjujući postojanje povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, do koje je, po mišljenju podnosioca, došlo donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 7445/10 od 1. juna 2011. godine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava. U suštini, podnosilac, nezadovoljan ishodom spora, samo ponavlja navode žalbe protiv prvostepene presude o svojoj savesnosti prilikom zaključenja spornog ugovora. U vezi s tim, Ustavni sud smatra da je Apelacioni sud u Beogradu detaljno obrazložio razloge zašto podnosioca ustavne žalbe ne smatra savesnim, a istovremno ukazuje da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu primene materijalnog prava ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje sudova u osporenim sudskim odlukama bilo očigledno proizvoljno.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu, kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti