Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao nedopuštenu ustavnu žalbu koju je podneo oštećeni kao tužilac protiv rešenja kojima je odbijen zahtev za sprovođenje istrage. Pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku garantuje se okrivljenom, a ne oštećenom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-357/2009
26.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milenka Matića iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milenka Matića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 472/07 od 19. novembra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 128/10 od 27. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milenko Matić iz Inđije podneo je Ustavnom sudu 10. marta 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su osporenim rešenjima sudovi ocenili da nema mesta sprovođenju istrage protiv osumnjičene J.D., čime su podnosioca ustavne žalbe onemogućili da u istražnom postupku dokaže da je kroz postupanje osumnjičene teško oštećen i da se u njenim radnjama stiču obeležja krivičnog dela koja su joj stavljena na teret. Podnosilac smatra da mu je takvim postupanjem i odlučivanjem nadležnih sudova povređeno pravo na pravično suđenje i predlaže da Ustavni sud „poništi ili ukine“ osporene akte i naloži istragu u predmetu Ki. 113/05 Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici protiv osumnjičene J.D.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće: da je osporenim prvostepenim rešenjem Kv. 472/07 od 9. novembra 2007. godine Okružni sud u Sremskoj Mitrovici prihvatio neslaganje istražnog sudije tog suda sa zahtevom za sprovođenje istrage oštećenog Milenka Matića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i našao da nema mesta sprovođenju istrage protiv osumnjičene J. D. zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije iz člana 360. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05) u sticaju sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnim delom nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. Krivičnog zakonika; da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. 128/08 od 10. marta 2008. godine odbijena kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe ovom Sudu obraća u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom predmetu u kome su doneta osporena rešenja, smatrajući da je u konkretnom slučaju bilo mesta sprovođenju istrage, te da mu je stoga osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se tom licu stavljaju na teret, to se u ovom postupku, prema pravnom stavu Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) kojom je propisano da se ovim zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac i privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, niti Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti istraga, da će se protiv njega voditi krivični postupak, ili da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Oštećeni kao tužilac se stoga u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je sudskom odlukom kojom je pravnosnažno odbijen njegov zahtev za sprovođenje istrage protiv nekog lica i, time, posledično nije ni pokrenut krivični postupak protiv tog lica, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, jer ovo pravo se i ne jemči oštećenom. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više ranijih odluka (Videti: Rešenje Už – 297/07 od 22. decembra 2009. godine). Isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi Krzak protiv Poljske, od 6. aprila 2004. godine, aplikacija broj 51515/99, st. 23. i 24, kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je utvrdio da je ratione materiae nespojiva sa odredbama Konvencije.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

Sudija

dr Agneš Kartag Odri

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti