Povreda prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Parnični i izvršni postupak trajali su preko dvanaest godina, pri čemu izvršenje pravnosnažne presude nije sprovedeno skoro četiri godine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Markovića, Duška Milutinovića, Mikote Mijailovića i Čede Milutinovića, svi iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Markovića, Duška Milutinovića, Mikote Mijailovića i Čede Milutinovića i utvrđuje da je u je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 28/03 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34687/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1482/09) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Dragana Markovića, Duška Milutinovića, Mikote Mijailovića i Čede Milutinovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34687/10 podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosi laca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Marković, Duško Milutinović, Mikota Mijailović i Čedo Milutinović, svi iz Čačka, izja vili su 29. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 28/03 i I. 1 482/09.

Detaljno iznoseći tok navedenih sudskih postupaka, podnosioci ustavne žalbe navode da je parnični postupak trajao devet godin a, a da u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, postupajući sudovi, osim donošenja rešenja o izvršenju, faktički nijednu drugu radnju usmerenu ka sprovođenju i okončanju izvršenja nisu preduzeli. Podnosioci su predložil i da Sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu štete, kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe. U podnesku od 1 6. marta 2013. godine, podnosioci su istakli i povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, ujedno ističući i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1482/09 od 26 . oktobra 2009. godine. Podneskom od 18. marta 2013. godine podnosioci su opredelil i visinu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 28/03 (ranije P1. 1271/00 i P1. 1799/00) i Osnovnog suda Čačku I. 34687/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1482/08), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac Dragan Marković, ovde podnosilac ustavne žalbe, podne o je 14. septembra 2000. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog A.D. „ FRA“ Čačak (u daljem tekstu: tuženi), radi isplate razlike između pripadajuće i isplaćene zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Po podnetoj tužbi formiran je predmet P1. 1271/00.

Tužilac Čedo Milutinović, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 14. septembra 2000. godine Opštinskom sudu u Čačku tužbu protiv tuženog , radi isplate razlike između pripadajuće i isplaćene zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Po podnetoj tužbi formiran je predmet P1. 1273/00 koji je naredbom postupajućeg sudije od 30. oktobra 2000. godine pripojen predmetu P1. 1271/00 radi zajedničkog vođenja postupka.

Tužioci Duško Milutinović i Mikota Mijailović, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli sud 13. decembra 2000. godine tužbu protiv tuženog , radi isplate razlike između pripadajuće i isplaćene zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Po podnetoj tužbi formiran je predmet P1. 1799/00 koji je pripojen predmetu P1. 1271/00 radi zajedničkog vođenja postupka.

Do donošenja presude sud je zakazao 18 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je je nekoliko ročišta odloženo zbog sprečenosti postupajućeg sudije ili nepostojanja zakonskih razloga za održavanje ročišta. Na ročištu od 12. juna 2001. godine sud je po zahtevu tužilaca prekinuo postupak do donošenja odluke Ustavnog suda Srbije o prethodnom pitanju. Podneskom od 26. avgusta 2002. godine tužioci su tražili nastavak postupka i postupak je nastavljen pod brojem P1. 28/03. Do donošenja presude je sprovedeno osnovno i dopunsko finansijsko veštačenje na okolnost postojanja poremećaja u poslovanju tuženog i visine razlike između isplaćene i pripadajuće zarade. Opštinski sud u Čačku je 4. juna 2008. godine doneo presudu P1. 28/03 kojom je tužbeni zahtev tužilaca usvojen. Podneskom od 23. juna 2008. godine tužioci su tražili donošenje dopunske presude i ispravku donete presude.

Dopunskom presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 28/03 od 19. avgusta 2008. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate i ispravljena presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 28/03 od 4. juna 2008. godine u pogledu pogrešnog označenja imena tužilaca.

Protiv prvostepene presude tuženi su izjavili žalbu, a tužioci protiv dopunske presude.

Okružni sud u Čačku je presudom Gž. 1708/08 od 24. decembra 2008. godine odbio žalbu tuženih i potvrdio prvostepenu presudu u pogledu glavnog duga, preinačio dopunsku presudu u pogledu perioda za koji se dosuđuje zatezna kamata i ukinuo presudu u pogledu odluke o troškovima postupka.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku P1. 28/03 od 8. aprila 2009. godine je odlučeno o troškovima postupka. Navedeno rešenje je ispravljeno rešenjem o ispravci P1. 28/03 od 27. aprila 2009. godine i rešenjem P1. 28/03 od 24. juna 2009. godine.

Prvostepena presuda je postala pravnosnažna i izvršna 6. oktobra 2009. godine, nakon čega su podnosioci ustavne žalbe, kao izvršni poverioci, 21. oktobra 2009. godine podneli Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika A.D. „FRA“ Čačak, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, odnosno plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika, koje je usvojeno rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1482/09 od 26. oktobra 2009. godine.

Opštinski sud je 2 7. oktobra 2009. godine doneo zaključak kojim je naložio Narodnoj banci Srbije – Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da izvrši plenidbu novčanih sredstava i da tako dobijena sredstva prenese na račun izvršnog poverioca, sve prema rešenju o izvršenju I. 1482/09 od 26. oktobra 2009. godine i tražio podatke o tome da li ima sredstava na računima izvršnih dužnika, odnosno da li je izvršenje započe to.

Osnovni sud u Čačku je 7. juna 2012. godine ponovio dopis Narodnoj ban ci Srbije tražeći obaveštenje da li je sprovedeno rešenje o izvršenju I. 34687/10 (stari broj I. 1482/09 od 26. oktobra 2009. godine), kao i obaveštenje o toku sprovođenja izvršenja.

Spisi predmeta su 26. jula 2013. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama člana 58. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, i 111/09), koji se primenjivao do okončanja parničnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 345.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da se u ovom konkretnom slučaju kao jedinstvena celina mora uzeti parnični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 28/03 (ranije P1. 1270/00, P1. 1273/00 i P1. 1799/00) i izvršni postupak koji se, nakon pravnosnažnog okončanja parničnog postupka, vodio pred Opštinskim su dom u Čačku u predmetu I. 1482/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34687/10. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu Hornsby protiv Grčke, broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od dana kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbe Opštinskom sudu u Čačku - 14. septembra i 13. decembra 2000. godine, do danas.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 14. septembra, odnosno 13. decembra 2000 . godine podnošenjem tužbi Opštinskom sudu u Čačku, da su postupci po podnetim tužbama spojeni, te da je nakon okončanja parničnog postupka započeo izvršni postupak 21. oktobra 2009. godine podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku, koji u vreme odlučivanja o ustavnoj žalbi nije okončan.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da sudski postupci ukupno traju trinaest, odnosno preko dvanaest i po godina.

Navedeno trajanje parničnog i izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupci nisu okončani u okviru razumnog roka. Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i mora se ceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj p redmetnog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da je parnični postupak po tužbi podnosilaca ustavne žalbe (pokrenut 14. septembra, odnosno 13. decembra 2000. godine) trajao preko osam godina (kada j e presudom Okružnog suda u čačku Gž. 1708/08 od 24. decembra 2008. godine konačno odlučeno o glavnom tužbenom zahtevu, odnosno do donošenja rešenja P1. 28/03 od 8. aprila 2009. godine kojim je konačno odlučeno o troškovima postupka) i da u postupku , i pored većeg broja tužilaca i tuženih, nije bilo toliko složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan dokazni postupak.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnosioce, jer se u njemu odlučivalo o isplati razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i ostalih primanja po osnovu rada.

Ispitujući njihovo ponašanje, Ustavni sud je konstatovao da su podnosioci ustavne žalbe u izvesnoj meri doprineli dužini trajanja postupka, jer je na njihov zahtev Opštins ki sud u Čačku rešenjem P1. 12/00 od 12. juna 2001. godine prekinuo postupak do donošenja odluke Ustavnog suda u vezi zahteva za ocenu zakonitosti Aneksa pojedinačnog Kolektivnog ugovora o uslovima za isplatu razlike zarade, pa je postupak bio u prekidu oko godinu dana kada su podneskom od 26. avgusta 2002. godine tužioci tražili nastavak postupka.

Sumirajući sve navedene kriterijume, Ustavni sud konstatuje da parnica iz radnog odnosa i pored utvrđenog doprinosa tužilaca trajanju postupka nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku.

Međutim, Ustavni sud je imao u vidu da su ustavnom žalbom osporeni parnični i izvršni postupak zajedno u celini i da se u skladu sa ranije navedenim stavom Ustavnog suda u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka, parnični i izvršni postupak moraju ceniti jedinstveno.

Pri tome, u vezi sa postupanjem sudova u predmetnom izvrš nom postupku Ustavni sud napominje da predmetni izvršni postupak tr aje skoro četiri godine i da još uvek nije okončan. S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da se u izvršnom postupku koji se vodi po predlogu podnosilac a ustavne žalbe, nakon što je rešenjem I. 1482/09 od 26. oktobra 2009. godine odredio predloženo izvršenje, izvršni sud dva puta (zaključcima I. 1482/09 od 26. oktobra 2009. godine i I.34687/10 od 7. juna 2012. godine) obraćao Narodnoj banci Srbije tražeći obaveštenja da li je izvršenje započelo. Osim navedenih taj sud nikakve druge radnje usmerene ka sprovođenju izvršenja nije preduzimao.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

U vezi sa svim prethodno iznetim, Ustavni sud konstatuje da je podnosiocima ustavne žalbe u osporenom parničnom i izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i dolučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 5. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme odgovarajuće mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Povodom bitno slične činjenične i pravne situacije Sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i u Odluci Už – 3422/2010 od 8. maja 2013. godine.

6. Prema stanovištu Ustavnog suda isključivo zbog neizvršavanja pravnosnažne i izvršne sudske odluke u periodu od skoro četiri godine , podnosiocima ustavne žalbe je povređeno pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, prema stavu Ustavnog suda, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine. ) Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima ''Kačapor i dr. protiv Srbije'', '' Burdov protiv Rusije'').

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. st av 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34687/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1482/09 ).

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nem aterijalne štete u iznosu od 1.200 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpel i zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnih sudskih postupaka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpel i zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Podnosioci ustavne žalbe su zahtev za naknadu materijalne štete istakli tek u dopuni ustavne žalbe od 18. marta 2013. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je zahtev za naknadu materijalne štete podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen (član 89. Zakona). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke odbacio zahtev za naknadu materijalne štete kao neblagovremen (videti, pored drugih, Odluku Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine).

9. S obzirom na sve napred izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević