Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u drugostepenom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog nerazumno dugog trajanja drugostepenog postupka pred Apelacionim sudom, koji je trajao četiri godine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3575/2012
31.10.2013.
Beograd

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: Už-3575/2012

_______ 2013. godine

B e o g r a d

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsed nik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mihaila Jakovljevskog iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mihaila Jakovljevskog i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž1. 5968/10, a zatim pod brojem Gž1. 4177/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mihail Jakovljevski iz Zrenjanina je 28. aprila 2012. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž1. 5968/10.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je Ustavni sud Odlukom Už-1324/08 od 11. juna 2009. godine usvojio njegovu ustavnu žalbu i naložio Drugom opštinskom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se postupak u predmetu P. 210/07 okončano u najkraćem roku; da je Drugi opštinski sud u Beogradu doneo presudu P1. 210/07 od 6. aprila 2009. godine kojom je poništeno kao nezakonito rešenje Izdavačkog preduzeća "Knjiga" iz Beograda o raskidu radnog odnosa sa podnosiocem; da je tuženo preduzeće izjavilo žalbu protiv te presude ali drugostepeni sud nije odlučio o žalbi iako je podnosilac više puta urgirao kod nadležnog suda za okončanje drugostepenog postupka. Traži od Ustavnog suda da utvrdi da Apelacioni sud u Beogradu nije u razumnom roku doneo presudu po žalbi tuženog protiv prvostepene presude i da mu naloži da u što kraćem roku odluči o žalbi. Zahteva i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku je utvrđeno da je Ustavni sud na sednici održanoj 11. juna 2009. godine, odlučujući o ustavnoj žalbi istog podnosioca, doneo Odluku Už-1324/2008 kojom je usvojio ustavnu žalbu Mihaila Jakovljevskog i utvrdio da je u postupku koji se pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodi pod brojem P1. 210/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije; utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu i naložio Drugom opštinskom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere, kako bi se radni spor po tužbi podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem roku.

Uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu

P1. 11287/10 utvrđeno je sledeće:

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P1. 210/07 od 6. aprila 2009. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i poništeni su rešenje tuženog Izdavačkog preduzeća "Knjiga" iz Beograda broj 68 od 23. aprila 1992. godine i odluka zbora radnika tuženog, bez broja, od 9. juna 1992. godine, kao nezakonite; stavom drugim izreke odbačena je tužba tužioca u delu tužbenog zahteva da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, zbog nepostojanja pravnog interesa; stavom trećim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 29.100,00 dinara; stavom četvrtim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca za troškove parničnog postupka od dosuđenog a do traženog u iznosu od 66.500,00 dinara.

Protiv navedene presude tuženi je 28. aprila 2009. godine izjavio žalbu.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2048/10 od 26. maja 2010. godine predmet P1. 210/07 vraćen je Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi dopune postupka.

Postupajući po nalogu drugostepenog suda, prvostepeni sud je ispravio presudu od 6. aprila 2009. godine rešenjem P1. 11287/10 od 17. juna 2010. godine, zbog očigledne greške u pisanju.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 5968/10 od 17. juna 2011. godine ponovo je predmet vraćen Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi dopune postupka. Prvi osnovni sud u Beogradu je 6. oktobra 2011. godine postupio po nalogu drugostepenog suda.

Podnosilac ustavne žalbe je više puta urgirao kod Apelacionog suda u Beogradu da odluči o žalbi tuženog.

Uvidom u spise predmeta nakon podnete ustavne žalbe utvrđeno je da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4177/11 od 29. maja 2013. godine potvrđena presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 210/07 od 6. aprila 2009. godine, ispravljena rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 11287/10 od 17. juna 2010. godine, u stavu prvom i trećem izreke i žalba tuženog je odbijena kao neosnovana.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja j e bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumnosti dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni drugostepeni sud nije delotvorno i efikasno postupa o da bi o žalbi protiv prvostepene presude odlučio u razumnom roku.

Naime, drugostepeni sud je odlučio posle četiri godine što predstavlja nerazumno trajanje postupka pred drugostepenim sudom kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Takođe, drugostepeni sud je u dva navrata vraćao spise prvostepenom sudu radi dopune postupka. Podnosilac ustavne žalbe je više puta podnescima urgirao kod nadležnog drugostepenog suda da odluči o žalbi da bi se parnični postupak pravnosnažno okončao.

Imajući u vidu navedeno neefikasno postupanje nadležnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž1. 5968/10, a zatim u predmetu Gž1. 4177/11, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog drugostepenog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog postupanja nadležn og suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u drugostepenom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti