Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnositeljke, utvrdivši da joj nije povređeno pravo na pravnu sigurnost. Dva prekršajna postupka, iako pravno istovetna, odnosila su se na dve odvojene radnje učinjene u različito vreme i na različitim lokacijama.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3578/2016
21.03.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . sa Zlatibora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. marta 2019. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. S . izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 132699/14 od 14. maja 2015. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda Prž. 20058/15 od 24. novembra 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . sa Zlatibora podnela je Ustavnom sudu, 4. maja 2016. godine, preko punomoćnika V. D, advokata iz Užica, ustavnu žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 132699/14 od 14. maja 2015. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda Prž. 20058/15 od 24. novembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka suštinski ističe i povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kako to proizlazi iz navoda same ustavne žalbe.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je „u predmetu Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 132699/14, obzirom da je Prekršajni apelacioni sud u Beogradu doneo presudu Prž. 20058/15 od 24. novembra 2015. godine, nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka (rok je istekao 14. septem bra 2015. godine), tako da je u konkretnom slučaju povređen zakon (videti član 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima), kao i da je „više nego očigledno da je u konkretnom slučaju sud povredio princip da nema dv ostrukog kažnjavanja, kao i da je nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog postupka, na koju je sud morao da obrati pažnju po službenoj dužnosti “.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud utvrdi povrede napred navedenih ustavnih prava, te da poništi osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3.1. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 167456/15 (ranije Pr. 132700/14) utvrdio:

- da je aktom Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd – Uprava saobraćajne policije – Odeljenje za obradu i rasvetljavanje prekršaja u saobraćaju , pozvalo vlasnika putničkog vozila marke Audi, registarskog broja BG 542 ĆĆ da se izjasni o identitetu lica koje je upravljalo vozilom 14. septembra 2013. godine u 13 časova i 35 minuta, jer je upravljajući navedenim vozilom, NN vozač na lokaciji J . – Ž . A, krećući se srednjom saobraćajnom trakom, počinio saobraćajni prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima . Napred navedeno vozilo se kretalo brzinom od 74,1 km/h, a ograničenje brzine kretanja na tom delu puta je 50 km/h;

- da je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Odeljenje za obradu i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja u Beogradu podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka br. 4-145-02612/14 od 27. februara 2014. godine Prekršajnom sudu u Beogradu protiv okrivljene Mire Savić;

- da je presudom Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 132700/14 od 11. maja 2015. godine okrivljena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, oglašena odgovornom da je učinila prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 75. u vezi sa članom 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, i 32/13) i posledično joj je izrečena novčana kazna u iznosu od 15.000 dinara;

- da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 18439/15 od 8. oktobra 2015. godine uvažena žalba branioca okrivljene te je ukinuta presuda Prekršajnog suda u Beogradu P r. 132700/14 od 11. maja 2015. godine, a predmet je vraćen istom sudu na ponovni postupak i odlučivanje;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 167456/15 od 4. januara 2016. godine obustavljen prekršajni postupak pokrenut i vođen protiv okrivljene M . S . zbog sumnje da je „kao korisnik putničkog vozila registarskih oznaka BG 542 ĆĆ, kojim je dana 14. septemb ra 2013. godine učinjen prekršaj detektovan putem uređaja za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju, nije neposredno ili u pisanoj formi u ostavljenom roku od osam dana od dana prijema poziva 25. decembra 2013. godine, policijskom službeniku Uprave saobraćajne policije – Policijske uprave za grad Beograd dostavila podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom“, a čime je učinila prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

3.2. Ustavni sud je iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 132699/14 utvrdio:

- da je aktom Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd – Uprava saobraćajne policije – Odeljenje za obradu i rasvetljavanje prekršaja u saobraćaju, pozvalo vlasnika putničkog vozila marke Audi, registarskog broja BG 542 ĆĆ da se izjasni o identitetu lica koje je upravljalo vozilom 14. septembra 2013. godine u 11 časova i 28 minuta, jer je upravljajući navedenim vozilom, NN vozač na lokaciji B. – T. v, krećući se krajnjom levom saobraćajnom trakom počinio saobraćajni prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8. Zakona o bezbedn osti saobraćaja na putevima. Napred navedeno vozilo se kretalo brzinom od 75,1 km/h, a ograničenje brzine kretanja na tom delu puta je 50 km/h;

- da je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Odeljenje za obradu i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja u Beogradu podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka br. 4-145-02614/14 od 27. februara 2014. godine Prekršajnom sudu u Beogradu protiv okrivljene M. S;

- da je osporenom presudom Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 132699/14 od 14. maja 2015. godine okrivljena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, oglašena odgovornom da je učinila prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 75. u vezi sa članom 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, te joj je posledično izrečena novčana kazna u iznosu od 15.000 dinara; u osporenoj presudi je, između ostalog, navedeno da je okrivljena „odgovorna što je kao korisnik putničkog vozila registarskog broja BG 542 ĆĆ kojim je dana 14. septembra 2013. godine učinjen prekršaj detektovan putem uređaja za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju, nije neposredno ili u pisanoj formi u ostavljenom roku od osam dana od dana prijema poziva 25. decembra 2013. godine, policijskom službeniku USP-a, PU za grad Beograd dostavila podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom“;

- da je osporenom presudom Prekršajnog apelacionog suda Prž. 20058/15 od 24. novembra 2015. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljene, a presuda Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 132699/14 od 14. maja 2015. godine je potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava utvrđeno je da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, kao i da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11 i 32/13) propisano je: da je vlasnik, odnosno korisnik vozila obavezan da, na zahtev policijskog službenika, da potpune i tačne podatke o identitetu lica, na osnovu kojih se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme (član 247. stav 1.); da fizičko lice, vlasnik, odnosno korisnik vozila ne sme dati vozilo na upravljanje licu koje je pod dejstvom alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili je u tolikoj meri umorno, bolesno ili je u takvom psihofizičkom stanju da nije sposobno da bezbedno upravlja vozilom ili nema vozačku dozvolu odgovarajuće kategorije (član 247. stav 2.); da izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog člana, vlasnik, odnosno korisnik vozila neće odgovarati ukoliko dokaže neovlašćenu upotrebu vozila (član 247. stav 3.); da će se novčanom kaznom u iznosu od 15.000 do 30.000 dinara ili kaznom zatvora u trajanju od 30 dana kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbama iz sledećih članova ovog zakona – člana 247. (član 331. stav 1. tačka 75.).

Odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, broj 65/13) propisano je: da se nikome ne može ponovo suditi niti mu može ponovo biti izrečena prekršajna sankcija za prekršaj o kome je pravnosnažno odlučeno u skladu sa zakonom (član 8. stav 1.); da prekršaj može biti izvršen činjenjem ili nečinjenjem (član 10. stav 1.); da je prekršaj izvršen nečinjenjem kad je propuštanje da se preduzme određeno činjenje propisom predviđeno kao prekršaj (član 10. stav 2.); da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen (član 84. stav 1.) da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost (član 84. stav 7.); da se prekršajni postupak završava rešenjem o obustavi kad sud utvrdi da je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka (član 248. stav 1. tačka 6) ).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava. Pri tome navodi da je Prekršajni apelacioni sud doneo osporenu drugostepenu presudu 24. novembra 2015. godine, a da je apsolutna zastarelost nastupila 14. septembra 20 15. godine, te je samim tim povređena odredba člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, kao i pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud konstatuje da se zastarelost za vođenje prekršajnog postupka računa od vremena izvršenja prekršaja, kao i da se prema odredbi člana 10. Zakona o prekršajima, prekršaj može izvršiti činjenjem ili nečinjenjem.

U konkretnom slučaju, prekršaj koji je okrivljenoj stavljen na teret iz člana 331. stav 1. tačka 75. u vezi sa članom 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je izvršen nečinjenjem, odnosno propuštanjem da se preduzme određeno činjenje. Navedeni prekršaj se odnosi na nedostavljanje podataka , neposredno ili u pisanoj formi, Policijskoj upravi za grad Beograd o identitetu lica koje je upravljalo vozilom, i to u roku od osam dana od dana prijema poziva – u konkretnom slučaju u roku od osam dana od 25. decembra 2013. godine , kada je podnositeljka M . S . primila poziv . Dakle poslednji dan roka za dostavljanje podataka je bio 3. januar 2014. godine. Prema članu 84. Zakona o prekršajima, apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka nastupa kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost koja je propisana u stavu 1. pomenutog člana, pa bi u konkretnom slučaju zastarelost za vođenje postupka nastupila 3. januara 2016. godine. Kako je osporena presuda Prž. 20058/15 Prekršajnog apelacionog suda doneta 24. novembra 2015. godine, odno sno pre 3. januara 2016. godine kada bi nastupila apsolutna zastarelost, to je Ustavni sud ocenio da drugostepenom presudom nije povređena odredba člana 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima, te samim tim nije došlo ni do povrede prava na pravično suđenje.

6. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je povređeno i pravo iz člana 34. stav 4. Ustava, jer je „zbog iste radnje i istog prekršajnog dela M . S . već prekršajno odgovarala u postupku u kome je doneta presuda Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 132700/14 od 11. maja 2015. godine i rešenje Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 167456/15 od 4. januara 2016. godine“.

Ustavni sud je ocenio da su ovakvi navodi podnositeljke o povredi načela ne bis in idem iz člana 34. stav 4. Ustava, neosnovani.

Naime, u prekršajnom postupku u kome su donete osporene presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 132699/14 od 14. maja 2015. godine i Prekršajnog apelacionog suda Prž. 20058/15 od 24. novembra 2015. godine, okrivljena je oglašena odgovornom jer je „kao korisnik putničkog vozila registarskog broja BG 542 ĆĆ kojim je dana 14. septembra 2013. godine učinjen prekršaj detektovan putem uređaja za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju, nije neposredno ili u pisanoj formi u ostavljenom roku od osam dana od dana prijema poziva 25. decembra 2013. godi ne policijskom službeniku USP-a, PU za grad Beograd dostavila podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom, čime je učinila prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 75. u vezi sa članom 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima“. Prekršajni postupak u kome su donete osporene presude je pokrenut po zahtevu Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Odeljenje za obradu i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja u Beogradu br. 4-145-02614/14 od 27. februara 2014. godine i odnosi se na događaj od 14. septembra 2013. godine kada je u 11 časova i 28 minuta,…, NN vozač na lokaciji B. – T. v, krećući se krajnjom levom saobraćajnom trakom počinio saobraćajni prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Pri tome vozilo se kretalo brzinom od 75,1 km/h, a ograničenje brzine kretanja na tom delu puta je 50 km/h.

Sa druge strane, rešenjem Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 16745 6/15 od 4. januara 2016. godine obustavljen je prekršajni postupak pokrenut i vođen protiv M . S . „zbog sumnje da kao korisnik putničkog vozila registarskih oznaka BG 542 ĆĆ kojim je dana 14. septembra 2013. godine učinjen prekršaj detektovan putem uređaja za utvrđivanje prek ršaja u saobraćaju, nije neposredno ili u pisanoj formi u ostavljenom roku od osam dana od dana prijema poziva 25. decembra 2013. godine policijskom službeniku Uprave saobraćajne policije – Policijske uprave za grad Beograd dostavila podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom, čime bi učinila prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima“, jer je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka. Ovaj prekršajni postupak je pokrenut po zahtevu Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Odeljenje za obradu i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja u Beogradu br. 4-145-02612/14 od 27. februara 2014. godine i odnosi se na događaj od 14. septembra 2013. godine, kada je u 13 časova i 35 minuta,…, NN vozač na lokaciji J. – Ž. A . b, krećući se srednjom saobraćajnom trakom, počinio saobraćajni prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Vozilo se kretalo brzinom od 74,1 km/h, a ograničenje brzine kretanja na tom delu puta je 50 km/h .

S tim u vezi, Ustavni sud podseća da je u Odluci Už-1285/2012 od 26. marta 2014. godine postavio kriterijume na osnovu kojih vrši ocenu da li je došlo do povrede načela ne bis in idem. U konkretnom slučaju, predmet ustavne žalbe su dva životna događaja, iz kojih se mogu jasno izdvojiti dva kaznena dela – dva prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ustavni sud konstatuje da naizgled postoji identitet dela, to jest da se činjenični opisi prekršaja, kao i pravna kv alifikacija prekršaja poklapaju. Međutim do upoređivanih prekršajnih postupaka j e došlo zato što je NN osoba, vozač Audija registarskih oznaka BG 542 ĆĆ, istog dana – 14. septemb ra 2013. godine učinila dva ista prekršaja u različito vreme, na različitim lokacijama i pri drugim okolnostima. Naime, u prekršajnom postupku u kome su donete osporene presude reč je o 11 časova i 28 minuta, na lokaciji B. – T. v, pri čemu se ta osoba kretala krajnjom levom saobraćajnom trakom brzinom od 75,1 km/h, a maksimalna dozvoljena brzina je 50 km/h . U prekršajnom postupku u kome je doneto rešenje Pr. 167456/15 reč je o 13 časova i 35 minuta, na lokaciji J. – Ž. A . b, pri čemu se NN osoba kretala srednjom saobraćajnom trakom brzinom od 74,1 km/h , a maksimalna dozvoljena brzina je 50 km/h. Podnositeljka ustavne žalbe je primila dva poziva istog dana (25. decembra 2013. godine) da neposredno ili u pisanoj formi policijskom službeniku dostavi podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom, a što ona u ob a slučaja nije učinila. Navedena propuštanja podnositeljke su kvalifikovana kao dva prekršaj a iz člana 331. stav 1. tačka 75. u vezi sa članom 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Pri tome je došlo do pokretanja dva prekršajna postupka različitim zahtevima Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd – Odeljenje za obradu i rasvetljavanje saobraćajnih prekršaja u Beogradu, donetim istog dana.

Ustavni sud je, imajući u vidu sve navedeno, te činjenicu da naizgled postoji činjenični i pravni identitet između upoređivanih prekršajnih postupaka, utvrdio da je podnositeljka suštinski gonjena za različita dela koja su učinjena u drugačiji m vremenskim trenucima, na različitim lokacijama, te da okolnosti dela nisu bile iste. Iz različitih životnih događaja , odnosno dve vožnje kolima kojima je prekoračena brzina, proistekla su dva poziva podnositeljki ustavne žalbe od istog dana (25. decembra 2013. godine) da se izjasni o identitetu lica koje je upravljalo vozilom kojim je prekoračena brzina. Kako podnositeljka ustavne žalbe nije postupila po pozivu ovlašćenog organa u roku od osam dana, proist ekla su dva prekršajna postupka. Ustavni sud ukazuje da postoji pravni identitet između upoređivanih dela, ali da suštinski nije reč o istim delima imajući u vidu sve okolnosti događaja.

Stoga, u konkretnom sluč aju, podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 34. stav 4. Ustava osporenim presudama.

7. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 132699/14 od 14. maja 2015. godine i Prekršajnog apelacionog suda Prž. 20058/15 od 24. novembra 2015. godine podnositeljki ustavne žalbe nisu povređena prava na pravično suđenje i na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 34. stav 4. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 5263/2021: Odluka Ustavnog suda o odbacivanju identične žalbe u prekršajnom postupku
• Pr 5783/2025: Odgovornost pravnog lica zbog nedostavljanja podataka o vozaču vozila
• Už 3387/2018: Nepostojanje povrede prava na život usled delotvorne istrage nakon saobraćajne nezgode
• Už 6553/2014: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presuda prekršajnih sudova
• Už 523/2015: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u prekršajnom postupku
• Už 2227/2020: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog navodne povrede načela ne bis in idem
• Už 12592/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog retroaktivne primene zakona