Povreda prava na pravično suđenje zbog odbijanja prigovora za ubrzanje izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Višeg suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Pravno stanovište da sud nije nadležan za ubrzanje izvršnog postupka nakon prenosa nadležnosti na javnog izvršitelja je ustavnopravno neprihvatljivo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3578/2023
05.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P. iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2024. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg. 39/23 od 6. marta 2023. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Leskovcu Ržg. 39/23 od 6. marta 2023. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 31/23 od 13. februara 2023. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba D. P. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Ii. 2025/15, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem Marijom Jović iz Leskovca u predmetu Ii. 816/15.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P. iz Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 27. marta 2023. godine, preko punomoćnika B. M, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg. 39/23 od 6. marta 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Ii. 2025/15, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem Marijom Jović iz Leskovca u predmetu Ii. 816/15. Podnosilac se istovremeno pozvao i na povredu člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, čiju eventualnu povredu ili uskraćivanje Ustavni sud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe čl. 32. i 58. Ustava kojima su zajemčena ista prava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac podneo sudu prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, ali da je sud pravnosnažno odbio prigovor sa obrazloženjem da je postupak pred sudom okončan i nastavljen pred javnim izvršiteljem, te da sprovođenje izvršenja pred javnim izvršiteljem nije u sudskoj nadležanosti.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava. U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu, a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Viši sud u Leskovcu je osporenim Ržg. 39/23 od 6. marta 2023. godine odbio žalbu podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje, a kojim je odbijen prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Ii. 2025/15, a sada se vodi pred javnim izvršiteljem Marijom Jović iz Leskovca u predmetu Ii. 816/15, sa obrazloženjem da je postupak pred sudom okončan i nastavljen pred javnim izvršiteljem, te da sprovođenje izvršenja od strane javnog izvršitelja nije u sudskoj nadležanosti, pa predsednik suda nema ovlašćenja da javnom izvršitelju naloži preduzimanje procesnih radnji radi ubrzavanja izvršnog postupka. Izvršni postupak se vodio protiv izvršnog dužnika - DZ L.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

U vezi sa pravnim stanovištem koje je zauzeto u osporenom rešenju Višeg suda u Leskovcu Ržg. 39/23 od 6. marta 2023. godine da je postupak pred sudom okončan i nastavljen pred javnim izvršiteljem, te predsednik suda nema ovlašćenja da javnom izvršitelju naloži preduzimanje procesnih radnji radi ubrzavanja izvršnog postupka, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u navedenom aktu da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka neosnovan, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred sudom, ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg. 39/23 od 6. marta 2023. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg. 39/23 od 6. marta 2023. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 31/23 od 13. februara 2023. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud utvrdi pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud najpre ukazuje da izvršni dužnik DZ L. ne spada u istu pravnu kategoriju kao izvršni dužnici - preduzeća sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom. Ustavni sud nalazi da sprovođenje izvršenja ili vođenja stečaja nad preduzećem sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom potpada pod posebni pravnim režim (vidi presudu u predmetu Boškoćević protiv Srbije, broj predstavke 37364/10, st. 58. i 59).

Ustavni sud zatim podseća da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku preduslov za isticanje povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete, pri čemu lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ima pravo da podnesu tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske, dakle materijalne, štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski, u postupku pred redovnim sudom, ostvaruje i zaštita prava na imovinu, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud konstatuje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu navedeni Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog odbijanja prigovora za ubrzanje izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti