Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 14 godina. Utvrđena je povreda prava i dosuđena naknada nematerijalne štete podnosiocu, prvenstveno zbog neefikasnog postupanja nadležnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Ustavnog suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Uroša Kaluđerovića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Uroša Kaluđerovića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5073/01, a okončan pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9218/10, povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Uroš Kaluđerović iz Novog Sada podneo je 27. aprila 2012. godine, preko punomoćnika Milana Kozomore, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5073/01 (ranije P. 6529/98), a okončan pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9218/10.

Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je tužilac S. B. podneo 12. marta 1998. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv njega kao tuženog, radi isplate duga; da je on 23. februara 2000. godine podneo protiv tužioca istom sudu protivtužbu, zbog neosnovanog obogaćenja; da je vođen jedinstveni postupak pod brojem P. 6529/98; da je Opštinski sud u Novom Sadu doneo dve presude koje su ukinute rešenjem i presudom Okružnog suda u Novom Sadu; da su presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 10955/10 od 22. marta 2012. godine žalbe stranaka odbijene i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 9218/10 od 24. septembra 2010. godine potvrđena, čime je parnični postupak okončan nakon punih 14 godina.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete. U dopuni ustavne žalbe od 5. juna 2012. godine podnosilac je opredelio nematerijalnu štetu u visini od 700.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta ranijeg Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5073/01, a kasnije Osnovnog suda u Novom Sadu P. 9218/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

S. B. iz Novog Sada je 12. marta 1998. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženog Uroša Kaluđerovića iz Novog Sada, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi isplate duga.

Povodom podnete tužbe formiran je predmet pod brojem P. 1761/98. Prvo ročište je održano 9. juna 1998. godine, a na sledeće ročište od 22. juna 1998. godine nije pristupio uredno pozvani tuženi, pa je sud doneo presudu zbog izostanka. Po predlogu tuženog, na ročištu od 8. oktobra 1998. godine, dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje i postupak je nastavljen pod brojem P. 6529/98. Do donošenja prve presude zakazano je 13 ročišta za glavnu raspravu, od kojih tri ročišta (od 25. januara, 12. maja i 17. juna 1999. godine) nije održano zato što tuženi nije pristupio na ročište, a četiri ročišta zbog nedostatka procesnih pretpostavki. Na ročištu održanom 23. februara 2000. godine tuženi je predao protivtužbu koja je zavedena pod brojem P. 1107/00, a na sledećem ročištu održanom 9. maja 2000. godine sud je odredio spajanje postupaka, kao i da će se po podnetoj tužbi i protivtužbi voditi jedinstveni postupak pod brojem P. 6529/98. Na održanim ročištima je sproveden dokazni postupak uvidom u dokumentaciju dostavljenu sudu, saslušane su parnične stranke i predloženi svedoci.

Opštinski sud u Novom Sadu je presudom P. 6529/98 od 27. novembra 2000. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca - protivtuženog, dok je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca odbio.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 1381/01 od 7. juna 2001. godine usvojio žalbu tuženog-protivtužioca, a presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6529/98 od 27. novembra 2000. godine ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje i odlučivanje, zbog povrede pravila postupka.

Predmet je u ponovnom postupku dobio broj P. 5073/01.

Do donošenja druge po redu presude zakazano je 18 ročišta za glavnu raspravu, od kojih pet ročišta nije održano, i to četiri ročišta jer nije pristupio tuženi, odnosno njegov punomoćnik (11. novembra 2002, 2. juna 2006, 5. aprila i 15. maja 2007. godine), a jedno ročište zato što nisu došli pozvani svedoci. U sprovedenom dokaznom postupku obavljeno je građevinsko i finansijsko veštačenje, saslušane su parnične stranke i pristupeli svedoci.

Opštinski sud u Novom Sadu je presudom P. 5073/01 od 14. juna 2007. godine tužbeni zahtev tužioca–protivtuženog odbio, a protivtužbeni zahtev tuženog–protivtužioca usvojio.

Okružni sud u Novom Sadu je presudom Gž- 5579/07 od 18. septembra 2009. godine žalbu tužioca–protivtuženog usvojio, pa je presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5073/01 od 14. juna 2007. godine ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju drugostepene presude, između ostalog, navedeno je da je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, zbog čega se ne može ispitati pravilnost primene materijalnog prava.

Ponovni postupak je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, na koji je posle reorganizacije pravosuđa od 1. januara 2010. godine prešla nadležnost za odlučivanje u odnosnoj pravnoj stvari, a predmetu je dodeljen broj P. 9218/10. Nakon tri održana ročišta zaključena je glavna rasprava i doneta presuda.

Osnovni sud u Novom Sadu je presudom P. 9218/10 od 24. septembra 2010. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca–protivtuženog i protivtužbeni zahtev tuženog–protivtužioca.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv navedene prvostepene presude, Apelacioni sud u Novom Sadu je održao raspravu 22. marta 2012. godine na kojoj su saslušane parnične stranke i doneo presudu Gž. 10955/10 kojom su žalbe stranaka odbijene, presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 9218/10 od 24. septembra 2010. godine potvrđena i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 9. aprila 2012. godine dostavljen punomoćniku tuženog–protivtužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 12. marta 1998. godine , podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Novom sadu Gž. 10955/10 od 22. marta 2012. godine, iz čega proizilazi da je postupak ukupno trajao 14 godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično i pravno složen, jer je sud odredio spajanje postupaka po podnetoj tužbi i protivtužbi, a za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja bilo je potrebno izvesti dokaze saslušanjem nekoliko svedoka i veštačenjem od strane veštaka građevinske i finansijske struke. Međutim, Sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne može opravdati navedeno trajanje postupka, posebno imajući u vidu da su prve dve presude ukinute od strane drugostepenog suda zbog povrede pravila postupka, odnosno zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, kao i da je drugu presudu u ponovnom postupku sud doneo posle šest godina od ukidanja prve presude, a što je bilo devet godina od podnošenja tužbe.

Ustavni sud smatra da je neprimereno dugom trajanju parničnog postupka doprineo i Okružni sud u Novom Sadu, jer je više puta ukidao prvostepene presude, a nije koristio ovlašćenje iz Zakona o parničnom postupku da na osnovu rezultata održane rasprave sam odluči o zahtevima stranaka. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže razmatranje jednog predmeta pred sudom niže instance, sama po sebi, može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine , od 6. septembra 2005. godine), jer u sebi inherentno nosi rizik od prekoračenja razumnog roka za okončanje sudskog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman materijalni interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak. Međutim, Sud smatra da je i podnosilac svojim ponašanjem u određenoj meri doprineo dužini trajanja postupka time što se nije uredno odazivao pozivima suda i nije pristupio na osam ročišta, koja zbog toga nisu održana, što je nužno dovelo do produženja postupka.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Opštinskog suda u Novom Sadu i Okružnog suda u Novom Sadu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5073/01, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9218/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja osporenog postupka, složenost predmeta spora i utvrđeni doprinos podnosioca ustavne žalbe dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim i neefikasnim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti