Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naplatu duga koji je trajao sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić , dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Srđana Mitića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Srđana Mitića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 4623/03 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Srđan Mitić iz Leskovca je 28. jula 2010. godine, preko punomoćnika Zlatimira Stevanovića, advokata iz Leskovca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčeno g članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 4623/03, a zatim P. 493/08.

Podnosioca ustavne žalbe je naveo: da je 16. jula 2003. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženih S.S. i T.I, radi duga; da je Opštinski sud u Leskovcu 23. januara 2006. godine doneo presudu kojom je usvojen tužbeni zahtev; da je Okružni sud u Leskovcu rešenjem Gž . 996/06 od 16. januara 2008. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je nova prvostepena presuda kojom je ponovo usvojen tužbeni zahtev doneta 1. decembra 2008. godine; da su tuženi izjavili žalbu protiv te prvostepene presude ali Okružni sud u Leskovcu do kraja 2009. godine do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti nije odlučio o žalbi; da je tek Apelacioni sud u Nišu 17. juna 2010. godine doneo presudu kojom je potvrđena prvostepena presuda; da mu je sedmogodišnjim trajanjem parničnog postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahteva naknadu nematerijalne štete kao i naknadu troškova postupka za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska i manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka U S) sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog sud a u Leskovcu P. 4623/03 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe je 16. jula 2003. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv S.S. i T.I, radi duga. Predmet je dobio broj P. 4623/03.

Pred Opštinskim sudom u Leskovcu održano je devet ročišta za glavnu raspravu, dok šest ročišta nije bilo održano , i to: pet zbog nedostatka procesnih pretpostavki, a jedno zbog nedolaska punomoćnika tuženih. Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem više svedoka, saslušanjem parničnih stranaka, kao i veštačenjem od strane veštaka grafologa.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 4623/03 od 23. januara 2006. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je tužbeni zahtev te su obavez ani tuženi da solidarno tužiocu na ime duga isplate novčani iznos od 58.600 evra u dinarskoj protivvrednosti; u stav u drug om izreke obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka.

Rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 996/06 od 16. januara 2008. godine, u postupku po žalbi, ukinuta je presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 4623/03 od 23. januara 2006. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U nastavku postupka pred prvostepenim sudom održano je dva ročišta dok tri ročišta nije bilo održ ano iz procesnih razloga.

Na ročištima su saslušavane parnične strane i izvršeno je njihovo suočenje.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 4623/03 od 1. decembra 2008. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je tužbeni zahtev te su obavezani tuženi da solidarno tužiocu na ime duga isplate novčani iznos od 59.30 9 e vra u dinarskoj protivvrednosti; u stavu drugom izreke obavezani s u tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka.

Tuženi su 22. decembra 2008. godine izjavili žalbu protiv navedene prvostepene presude. Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž. 1925/10 od 1. aprila 2010. godine vraćeni su spisi predmeta P. 493/08 Osnovnom sudu u Leskovcu radi ispravljanja presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 4623/03 od 1. decembra 2008. godine zbog greške u broju prvostepene presude P. 4623/03, koji je treba o da bude P. 493/08 , jer se predmet pod tim brojem vodio u nastavku postupka pred prvostepenim sudom. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu P. 493/08 od 12. aprila 2010. godine izvršena je ispravka presude zbog greške u pisanju, pa se umesto P. 4623/03 presuda označava P. 493/08.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 3409/10 od 17. juna 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 493/08 od 1. decembra 2008. godine.

Navedenu presudu podnosilac ustavne žalbe je primio 14. jula 2010. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja osporenog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko tri godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 16. jula 2003. godine, do pravnosnažnog okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali da bi se predmetni parnični postupa k okončao u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja tužbe prvostepena presuda je doneta posle dve i po godine i u tom periodu bilo je održano devet ročišta za glavnu raspravu dok šest ročišta nije bilo održano. Drugostepeni sud je posle dve godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak, dalje, nova prvostepena presuda je doneta posle skoro godinu dana i u tom periodu održan a su dva ročišta dok tri ročišta nije bilo održano. Dalje, nakon izjavljivanja žalbe tuženih protiv prvostepene presude, Okružni sud u Leskovcu do kraja 2009. godine do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti dakle godinu dana nije odlučio, dok je Apelacioni sud u Nišu posle šest meseci od kada je predmet u njegovoj nadležnosti odlučio. Dakle , postupak je pravnosnažno okončan posle sedam godina, što predstavlja nerazumno trajanje parničnog postupka , kako po praksi ovog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije bio posebno činjenično ni pravno složen kao i da je raspravljano pravo za podnosioca imalo određen značaj imajući u vidu da je predmet tužbenog zahteva isplata za njega značajnog novčanog iznosa.

Po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužin i trajanja postupka jer se uredno odazivao pozivima suda , prisustvovao ročištima za glavnu raspravu, postupao je po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja.

Polazeći od svega navedenog, po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 4623/03, te je na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti, obračunato j po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, a posebno dužinu trajanja parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima , ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu izloženog, odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti