Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Viši sud je pogrešno odbacio žalbu kao neblagovremenu, jer je kao dan predaje uzeo datum ekspedovanja iz zavoda, a ne dan kada je osuđeno lice predalo podnesak upravi zavoda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3588/2018
28.10.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. B . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. oktobra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. B . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2. 81/18 od 25. januara 2018. godine podnosi ocu ustavne žalbe poveđeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Kž2. 81/18 od 25. januara 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi privatnog tužioca D . B . izjavljeno j protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1719/17 od 25. decembra 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 26. marta 201 8. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kž2. 81/18 od 25. januara 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava odluka suda pravnog leka kojom je odbačena kao neblagovremen a žalba podnosioca ustvne žalbe izjavljen a protiv rešenja kojom je njegova privatna krivična tužba odbijena.

U ustavnoj žalbi navedeno je da se iz potvrde o predaji žalbe upravi Kazneno-popravnog zavoda Beograd vidi da je žalba upućena sudu 8. januara 2018. godine, a ne 9. januara 2018. godine, kako je to konstovano pečatom Kazneno-popravnog zavoda broj 24-15-47/18-01.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacij e, te uvidom u odgovor Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1719/17 od 18. juna 2021. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2. 81/18 od 25. januara 2018. godine odbačena je kao neblagovremena žalba privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena dana 9. januara 2018. godine protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1719/17 od 25. decembra 2017. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da je privatni tužilac ožalbeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1719/17 od 25. decembra 2017. godine primio 3. januara 2018. godine, to je, saglasno odredbi člana 224. stav 5. Zakonika o krivičnom postupku poslednji (treći) dan roka bio ponedeljak 8. januar 2018. godine , a kako je privatni tužilac žalbu izjavio 9. januara 2018. godine, predajom žalbe Kazneno-popravnom zavodu u Beogradu, sud je ocenio da je izjavljena žalba podneta po isteku roka koji je propisan odredbom člana 466. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.

Podnosilac ustavne žalbe je u prilog svojih tvrdnji Ustavnom sudu dostavio potvrdu Kazneno-popravnog zavoda Beograd broj 21/18 od 8. januara 2018. godine u kojoj je konstatovano da je osuđeni D. B . (MB 20/15) predao dana 8. januara 2018. godine upravi Zavoda pismo zavedeno pod brojem 24-15-47/18-01, upućeno Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koje je iz tog kazneno-popravnog zavoda ekspedovano 9. januara 2018. godine.

Iz odgovora Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1719/17 od 18. juna 2021. godine i dokumentacije koja je uz njega dostavljena proizlazi da je sud datum predaje žalbe privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, utvrdio iz pečata Kazneno-popravnog zavoda Beograd stavljenog na zatvorenoj kovert i pošiljaoca D . B . adresiranu na Prvi osnovni sud u Beogradu, u kojem je konstatovano da je pošiljka broj 24-15-47/18-01 predata tom zavodu 9. januara 2018. godine, a u sud je dostavljena običnom poštom 12. januara 2018. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 224. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da se rokovi predviđeni ovim zakonikom ne mogu produžiti, osim kad to zakonik izričito dozvoljava. Ako je u pitanju rok koji je ovim zakonikom određen radi zaštite prava odbrane i drugih procesnih prava okrivljenog, taj rok se može skratiti ako to zahteva okrivljeni pismeno ili usmeno na zapisnik pred organom postupka (stav 1); da se rokovi računaju na časove, dane, mesece i godine (stav 2.); da čas ili dan kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kada treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni čas, odnosno dan, da se u jedan dan računa 24 časa, a mesec se računa po kalendarskom vremenu (stav 3.); da se rokovi određeni po mesecima, odnosno godinama završavaju protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kad je rok otpočeo, a ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca (stav 4.); da ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u subotu ili u nedelju ili u neki drugi dan kad državni organ nije radio, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana (stav 5.).

Odredbama člana 225. ZKP propisano je da kad je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje onome kome je upućen , a da se predaja vojnoj pošti u mestima gde ne postoji redovna pošta smatra kao predaja pošti preporučenom pošiljkom (stav 2); da okrivljeni koji se nalazi u pritvoru može podnesak koji je vezan za rok dati i usmeno na zapisnik kod suda koji vodi postupak ili ga predati preko zavoda, a lice koje se nalazi na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode može takav podnesak predati preko zavoda u kojem je smešteno. Dan kad je sastavljen takav zapisnik, odnosno kad je podnesak predat preko zavoda, smatra se kao dan predaje organu koji je nadležan da ga primi. Zavod izdaje okrivljenom potvrdu o predaji podneska (stav 4.) .

5. Ustavni sud je, iz navoda ustavne žalbe , utvrdio da podnosi lac povredu prava na pravično suđenje zasniva kako na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, tvrdeći da je sud redovnog pravnog leka pogrešno utvrdio vreme predaje žalbe zavodu u kojem je izdržavao kaznu zatvora, tako i na pogrešnoj primeni merodavnog prava od strane Višeg suda u Beogradu , i to, pre svega, na pogrešnoj primeni osnovnih odredbi o rokovima u Zakoniku o krivičnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je žalba podnet a blagovremeno, s obzirom na to da je on prvostepeno rešenje primi o 3. januara 2018. godine, a da je žalbu uputio sudu preko uprave Kazneno-popravnog zavoda Beograd 8. januara 2018. godine, kao prvog radnog dana od poslednjeg dana roka 6. januara 2018. godine (subota) u kojem sud nije radio.

Razmatrajući navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da odlučujući o ustavnoj žalbi nije nadležan da ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i vrši ocenu utvrđenih činjenica i izvedenih dokaza u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i dokaza uz nju, kao i sadržine osporene sudske odluke, ne proizlazi da je sud proizvoljno cenio izvedene dokaze ili arbitr erno primenio merodavno pravo, na štetu podnosioca ustavne žalbe.

U konkretnom slučaju, iz prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti proizlazi: da je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1719/17 od 2 5. decembra 201 7. godine, kojim je odbijena privatna krivična tužba podnosi oca ustavne žalbe, uredno dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe 3. januara 2018. godine; da je poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe protiv naveden og rešenja bio 8. januar 2018. godine; da je podnosi lac ustavne žalbe, kao osuđeno lice u Kazneno-popravnom zavodu Beograd dana 8. januara 2018. godine uputio Prvom osnovnom sudu u Beogradu pošiljku koja je zavedena pod brojem 24-15-47/18-01, o čemu mu je izdata potvrda Kazneno-popravnog zavoda Beograd broj 28/18 u kojoj je konstatovano da je primljena pošiljka ekspedovana iz Zavoda 9. januara 2018. godine; da je Prvi osnovni sud u Beogradu 12. januara 2018. godine primio žalbu podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1719/17 od 25. decembra 2017. godine u zatvorenoj koverti na kojoj se nalazi pečat Kazneno -popravnog zavoda Beograd broj 24-15-47/18-01 od 9. januara 2018. godine.

Polazeći od toga da je Ustavni sud uvidom u dokaze koji su dostavljeni uz ustavnu žalbu, te iz odgovora Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1719/17 od 18. juna 2021. godine, utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, kao osuđeno lice koje se nalazilo na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu Beograd, 8. januara 2018. godine predao zatvorenu kovertu koja je zavedena pod brojem 24-15-47/18-01, kao i da je prispećem u Prvi osnovni sud u Beogradu utvrđeno da se u navedenoj koverti (pod istim brojem) nalazila žalba koju je podnosilac ustavne žalbe, kao privatni tužilac, izjavio protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1719/17 od 25. decembra 2017. godine , Ustavni sud nalazi nesumnjivim da se ima smatrati da je podnosilac ustavne žalbe žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1719/17 od 25. decembra 2017. godine izjavio 8. januara 2018. godine, kada je predat a preko zavoda u kojem je on bio smešten radi izdržavanja kazne zatvora, a ne 9. januara 2018. godine, kako je to konstatovano na pečatu Kazneno-popravnog zavoda Beograd, prijemnom pečatu suda i u osporenom rešenju , imajući u vidu da se saglasno odredbi člana 255. stav 4. ZKP, dan kad je podnesak, koji je vezan za rok, predat preko zavoda u kojem je smešteno lice koje se nalazi na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobod e smatra kao dan predaje organu koji je nadležan da ga primi, o čemu se osuđenom licu izdaje potvrda o predaji podneska.

Ustavni sud nadalje konstatuje da se u konkretnom slučaju ne može utvrditi da je Viši sud u Beogradu prilikom ocene blagovremenosti izjavljene žalbe osporenim rešenjem očigledno proizvoljno utvrđivao činjenično stanje i očigledno arbitrerno primenio merodavno pravo, s obzirom na to da iz svega utvrđenog u ovom ustavnosudskom postupku proizlazi da je pečat Kazneno-popravnog zavoda Beograd očiglednom omaškom bio pogrešno popunjen u pogledu datuma prijema pošiljke, te je umesto konstatacije datuma prijema pošiljke koju je osuđeni podnosilac ustavne žalbe preko tog zavoda uputio Prvom osnovnom sudu u Beogradu (8. januar 2018. godine) naveden je datum ekspedovanja predmetne pošiljke iz Zavoda (9. januar 2018. godine), što Prvom osnovnom, niti Višem sudu u Beogradu nije moglo biti poznato u vreme prijema pošiljke, odnosno u vreme donošenja osporenog rešenja.

Međutim, polazeći od toga da je Ustavni sud iz celokupne dokumentacije utvrdio da je očigledno pogrešno označavanje datuma predaje podneska preko Kazneno-popravnog zavoda Beograd dovelo do uskraćivanja prava podnosiocu ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu da u okolnostima konkretnog slučaja ne po stoji drugo pravno sredstvo, osim ustavne žalbe, kojom bi navedena povreda prava bila otklonjena, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2. 81/18 od 25. januara 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da se štetne posledice ove povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništavanjem rešenja Višeg suda u Beogradu Kž2. 81/18 od 25. januara 2018. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka o izjavljenoj žalbi privatnog tužioca od 8. januara 2018. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti