Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv presude koja se ne odnosi na navode žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu podnetu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda. Utvrđeno je da se navodi žalbe, koji se odnose na neisplaćenu uvećanu zaradu, ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporene presude, koja se bavila naknadom za odvojeni život od porodice.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3592/2010
26.01.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Ilića iz Vranja, osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. januara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Predraga Ilića izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda RevII 1139/09 od 14. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Ilić iz Vranja je 30. jula 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda RevII 1139/09 od 14. aprila 2010. godine, „zbog štete koja mu je naneta neprimenjivanjem Zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine“. Podnosilac smatra da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da radi u Policijskoj upravi Gnjilane; da je radno angažovan tako što dežura po rasporedu koji odredi izmešteno komandno mesto u Vranju, gde je dislocirana Policijska uprava Gnjilane; da sud u pobijanim odlukama nije pravično odlučio o njegovim pravima i obavezama, zato što je pogrešno primenio odredbe Zaključka Vlade 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine; da se Vrhovni sud Srbije neosnovano poziva na član 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima prema kome je podnosilac ustavne žalbe trebalo da se obrati funkcioneru za utvrđivanje prava na uvećanu zaradu propisanu Zaključkom Vlade, zbog toga što je podnosiocu ustavne žalbe rešenjem MUP-a utvrđena plata i nije tražio da se to rešenje promeni, već da mu se postojeća plata uveća za još 100 % prema Zaključku Vlade, koji se neposredno primenjuje; da je u sprovedenom parničnom postupku utvrđeno da podnosilac ustavne žalbe živi i radi na teritoriji AP Kosovo i Metohija i da mu je plata isplaćivana po rešenju MUP-a uvećana za tzv. „kosovski dodatak“; da su svi zaposleni u državnim organima koji žive i rade na teritoriji AP KiM primali zaradu uvećanu prema navedenom Zaključku Vlade; da je neprimenjivanje Zaključka Vlade samo na radnike MUP-a diskriminacija, koja predstavlja posledicu nepravilnog i nezakonitog rada nadležnog organa MUP-a, koji je stoga odgovoran prema članu 172. Zakona o obligacionim odnosima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Okružnog suda u Vranju Gž1. 520/09 od 8. septembra 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Opštinskog suda u Vranju P1. 125/09 od 7. jula 2009. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tužena Republika Srbija – Vojska RS – VP 7036 Vranje, na ime naknade za odvojeni život od porodice, u označenom vremenskom periodu, isplati opredeljeni novčani iznos, sa zakonskom kamatom. Vrhovni kasacioni sud je osporenom presudom RevII 1139/09 od 14. aprila 2010. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv drugostepene presude, našavši da nisu postojale bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti i na koje je stranka u reviziji ukazivala, te da je neosnovan revizijski razlog o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

4. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se razlozi na kojima podnosilac ustavne žalbe zasniva navode o povredi prava na pravično suđenje, a koji se odnose na neisplaćivanje zarade uvećane u visini utvrđenoj Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine, ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporene presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. II1139/09 od 14. aprila 2010. godine. Naime, u parničnom postupku u kome je doneta osporena presuda nije odlučivano o isplati uvećane zarade prema Zaključku Vlade, već o tužbi za naknadu materijalne štete zbog nezakonitog rada organa tužene nastale neisplaćivanjem naknade za odvojeni život od porodice tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

sudija

dr Agneš Kartag Odri

Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv presude koja se ne odnosi na navode žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti