Odluka Ustavnog suda o povredi prava u radnom i izvršnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Parnični i izvršni postupak traju preko 12 godina, a pravosnažna presuda za naplatu zarada nije izvršena, što predstavlja i povredu imovinskih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Velimira Živkovića, Slađana Nešovića i Milana Kaljevića, svi iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Velimira Živkovića, Slađana Nešovića i Milana Kaljevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 494/03 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9726/10 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Velimira Živkovića, Slađana Nešovića i Milana Kaljevića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9726/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Velimir Živković, Slađan Nešović i Milan Kaljević, svi iz Čačka podneli su 30. jula 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Lj. Ranković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 494/03 i I. 650/09 .

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da je osporeni parnični postupak koji je vođen radi isplate razlike zarada, trajao sedam godina, iako u njemu nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja je trebalo raspraviti , te da u izvršnom postupku , koji je usledio nakon okončanja parni čnog postupka podnošenjem predloga za izvršenje 28. aprila 2009. godine, postupajući sudovi, osim donošenja rešenja o izvršenju, nijednu drugu radnju usmerenu ka okončanju izvršenja nisu preduzeli. Naveli su i da je osporeni izvršni postupak prekinut rešenjem od 26. maja 2010. godine zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima. Predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i istakli su zahtev za naknadu štete, kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe. U podnesku od 23. aprila 2012. godine, podnosioci su istakli da su ustavnom žalbom, pored zahteva za utvrđivanje povrede Ustavom zajemčenih prava, tražili i naknadu nematerijalne štete u skladu sa tada važećim zakonskim odredbama i istovremeno su opredelili visinu tražene nematerijalne štete. Podneskom od 22. marta 2013. godine podnosioci su istakli zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 650/09 od 15. maja 2009. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P1. 199/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku P1. 494/03) i I. 9726/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 650/09), i iz odgovora v.f. predsednika Osnovnog suda u Čačku VIII Su. 843/12 od 18. oktobra 2012. godine i VIII Su. 135/13 od 13. februara 2013. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci Velimir Živković, Slađan Nešović i Milan Kaljević, ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su Opštinskom sudu u Čačku 29. januara 2001. godine tužbu protiv tuženog "FRA Čačak", radi isplate razlike između pripadajuće i isplaćene zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa. Po podnetoj tužbi formiran je predmet P1. 303/01. Postupak je bio u prekidu od 29. maja 2001. godine do 30. avgusta 2002. godine. Nakon nastavka postupka spisi predmeta zavedeni su pod brojem P1. 1215/02, i parnica po tužbi ovde podnosilaca, spojena je sa drugom parnicom čiji broj nije poznat (podatak naveden u izveštaju v.f.predsednika suda od 13. februara 2013. godine).

Predmet Opštinskog suda u Čačku P1. 494/03 formiran je po tužbi koju je podneo tužilac S.L. protiv tuženog "FRA Čačak". Rešenjima donetim na ročištima od 16. septembra i 3. decembra 2003. godine ovoj parnici spojene su parnice koje su se vodile pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetima P1. 530/03 i P1. 605/03, pa su se ovde podnosioci ustavne žalbe, u navedenoj parnici P1. 494/03, pored ostalih lica , pojavili kao tužioci. Ročište koje je bilo zakazano za 24. februar 2004. godine nije održano na predlog punomoćnika tužilaca. U periodu od 24. februara 2004. godine do decembra 2005. godine u postupku nije preduzeta nijedna radnja, a u spisima predmeta nalazi se službena beleška sačinjena 30. septembra 2005. godine o tome da je na sednici Građanskog odeljenja suda zauzet stav da se zastane sa svim postupcima koji se vode protiv tuženog po istom osnovu do donošenja jedinstvenog stava Okružnog suda. U daljem toku postupka od ukupno zakazanih petnaest ročišta, jedno nije održano jer su spisi bili dostavljeni istražnom odeljenju suda, a drugo zbog sprečenosti sudije. Pored toga, ročište koje je bilo zakazano za 20. jun 2006. godine nije održano na predlog punomoćnika tužilaca. U ovom delu postupka sprovedeno je osnovno i dopunsko finansijsko veštačenje na okolnost postojanja poremećaja u poslovanju tuženog i visine razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i dozvoljeno je proširenje tužbe na još osam tuženih preduzeća koje je osnovao prvobitno tuženi. Na ročištu održanom 30. juna 2008. godine sud je odlučio da delimičnom presudom odluči o tužbenim zahtevima svih tužilaca, osim D.B. i G.R.

Delimičnom presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 494/03 od 8. jula 2008. godine obavezani su tuženi da tužiocima, između ostalog i podnosiocima ustavne žalbe, isplate na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade taksativno navedene iznose sa zakonskom zateznom kamatom, dok je u delu u kojem je kamata tražena na dosuđeni iznos glavnog duga za period od aprila 1997. godine zaključno sa martom 2000. godine, tužbeni zahtev odbijen. Ova presuda postala je pravnosnažna i izvršna 7. marta 2009. godine.

Podnosioci ustavne žalbe su, kao izvršni poverioci 28. aprila 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku podneli predlog za izvršenje pro tiv izvršnih dužnika AD „Fabrika reznog alata“ iz Čačka i ostalih preduzeća koja su dužnici obaveze po delimičnoj presudi P1. 494/03 od 8. jula 2008. godine, i to - 1. popisom, procenom i prodajom pokretnih dužnika i 2. plenidbom novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika i nj ihovim prenosom na račun izvršnih poverilaca.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 650/09 od 15. maja 2009. godine usvojio predlog za izvršenje, a zaključkom koji je donet istoga dana naloženo je Narodnoj banci Srbije - Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac, da izvrši plenidbu novčanih sredstava sa računa dužnika na osnovu rešenja o izvršenju. Zaključak i rešenje o izvršenju su 27. maja 2009. godine dostavljeni Narodnoj banci Srbije.

Zaključkom od 15. juna 2009. godine Opštinski sud u Čačku je od Narodne banke Srbije tražio podatke o tome da li je sprovedeno rešenje o izvršenju, odnosno o tome da li na računima dužnika postoje sredstva. Narodna banka Srbije je dopisom od 24. juna 2009. godine obavestila sud da se rešenje ne izvršava zbog toga što na računima dužnika nema dovoljno novčanih sredstava, zbog čega je sud dopisom od 30. juna 2009. godine obavestio punomoćnika izvršnih poverilaca da je "predmet dat u rad" sudskom izvršitelju radi sprovođenja izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika. Posle toga, Opštinski sud u Čačku nije preduzimao nikakve izvršne radnje.

Osnovni sud u Čačku, koji je preuzeo postupanje u ovom predmetu, je 26. maja 2010. godine doneo rešenje I. 9726/10 kojim je prekinuo postupak izvršenja zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnicima. Zaključkom od 7. juna 2012. godine sud je naložio punomoćniku izvršnih poverilaca da se izjasni da li, u skladu sa stavom Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, predlaže nastavak sprovođenja izvršenja.

Posle prijema obaveštenja punomoćnika izvršnih poverilaca, rešenjem I. 9726/10 od 18. juna 2012. godine izvršni postupak je nastavljen. Nakon uručenja rešenja strankama, nije preduzeta nijedna izvršna radnja.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, i 111/09), koji se primenjivao do okončanja parničnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 345.).

. Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka bilo je propisano da e u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, i da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku (član 9. st. 5. i 6.).

Zakonom o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije (član 14. st. 1. i 2.).

Članom 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 123/07), koji je stupio na snagu 3. januara 2008. godine, propisano je da se posle člana 20đ dodaju dva člana 20e i 20ž, a članom 20ž je, pored ostalog, propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje ili bilo koja druga mera postupka namirenja potraživanja (stav 1.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi državni organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.), da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida (član 7.).

Odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 119/12), koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine, propisano je da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu ''Hornsby protiv Grčke'', broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbu Opštinskom sudu u Nišu - 29. januara 2001. godine pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak trajao preko osam godina, a da izvršni postupak traje nepune četiri godine, što znači da predmetni sudski postupci posmatrani kao celina ukupno traju dvanaest godina. Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih činilaca, pre svega postupanja suda pred kojim se postupak vodi, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje u postupku treba raspraviti, kao i od značaja pitanja o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom parničnom postupku, i pored većeg broja tužilaca i tuženih, nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja u vezi prava podnosilaca ustavne žalbe na isplatu razlike zarade.

Prema oceni Ustavnog suda, predmet spora je nesumnjivo bio od izuzetnog značaja za podnosioce jer se rešavalo o isplati razlike između isplaćene i pripadajuće zarade i ostalih primanja po osnovu rada.

Kada je reč o ponašanju podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci u manjoj meri doprineli dužini trajanja postupka , jer dva ročišta nisu održana na predlog njihovog punomoćnika.

Po oceni Ustavnog suda, prevashodnu odgovornost za dugo trajanje parnice koja je okončana tek nakon više od osam godina, snosi Opštinski sud u Čačku . Nepreduzimanje bilo kakvih procesnih radnji u periodu od skoro dve godine zbog zastoja koji je određen radi zauzimanja stava neposredno višeg suda o načinu postupanja u postupcima koji su vođeni protiv istog tuženog, neodržavanje ročišta "zbog sprečenosti sudije" ukazuju na odgovornost suda za neprimereno trajanje parničnog postupka.

Ovom prilikom Ustavni sud ukazuje da u kontekstu činilaca koji utiču na dužinu postupka nije cenio period od 29. maja 2001. godine do 30. avgusta 2002. godine u kojem se postupak nalazio u prekidu, budući da nije bilo moguće utvrditi razloge prekida, jer Osnovni sud u Čačku zbog nedostataka podataka nije mogao da dostavi spise predmeta postupka koji je vođen po tužbi podnosilaca pre spajanja sa parnicom P1. 494/03, a koji nisu združeni ovom predmetu.

U vezi sa postupanjem sudova u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud napominje da u izvršnom postupku koji se vodio po predlogu podnosilaca ustavne žalbe, nakon što je 24. juna 2009. godine Narodna banka Srbije izvestila Opštinski sud da se rešenje ne izvršava zbog toga što na računima dužnika nema dovoljno novčanih sredstava, taj sud nikakve druge radnje usmerene ka sprovođenju izvršenja nije preduzimao, osim što je obavestio podnosioce da je "predmet dat u rad izvršitelju radi popisa, procene i prodaje imovine", budući da su rešenjem o izvršenju određena dva različita sredstva izvršenja (1. popis, procena i prodaja pokretnih stvari dužnika i 2. plenidba novčanih iznosa sa tekućeg računa izvršnih dužnika). U takvoj situaciji, izvršni sud kada je utvrdio da nije moguće sprovesti izvršenje plenidbom novčanih iznosa sa računa izvršnih dužnika, imao je obavezu da pokuša sprovođenje izvršenja - popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika, upravo onako kako je to i odredio.

U odnosu na činjenicu da se predmetni izvršni postupak nalazio u prekidu u periodu od 26. maja 2010. godine do 18. juna 2012. godine (dakle, u periodu do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2012. godine), Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi razmatrao pitanje koje se postavlja i u ovom konkretnom slučaju, a tiče se postupanja ne samo nadležnog izvršnog suda, već i Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje postupka restrukturiranja nad subjektima privatizacije (videti npr. Odluke Ustavnog suda Už-1918/2010 i Už-3531/2010 na www.ustavni.sud.rs). U pomenutim Odlukama Ustavni sud je, ukazujući na svoj stav izražen u rešenju IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine prema kojem nakon 31. decembra 2008. godine više nije bilo moguće sprovoditi restrukturiranje, zaključio da se subjekti privatizacije nakon označenog datuma više nisu mogli nalaziti u postupku restrukturiranja zbog čega nisu ni postojali razlozi za prekid izvršnih postupaka. Stoga, Ustavni sud nalazi, pozivajući se na obrazloženja data u svojim Odlukama Už-1918/2010 i Už-3531/2010, da okolnost što je izvršni postupak bio u prekidu u vremenu od preko dve godine zbog restrukturiranja dužnika ne može biti opravdanje za činjenicu da izvršenje ni nakon skoro četiri godine nije sprovedeno.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocima ustavne žalbe u osporenom parničnom i izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US ), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući osnovanost navoda o povredi prava na imovinu koje podnosioci zasnivaju na tvrdnjama o neažurnom postupanju sudova, Ustavni sud je ocenio da podnosiocima pomenuto ustavno pravo ni na koji način nije moglo biti povređeno u parničnom postupku imajući u vidu da je presudom parničnog suda usvojen njihov tužbeni zahtev. Prema stanovištu Ustavnog suda isključivo zbog neizvršavanja pravnosnažne i izvršne sudske odluke u periodu od četiri godine , podnosiocima ustavne žalbe je povređeno pravo na mirno uživanje imovine, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Naime, prema stavu Ustavnog suda, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava ( videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine.) Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine ( videti odluke istog suda u predmetima '' Kačapor i dr. protiv Srbije'', '' Burdov protiv Rusije'').

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9726/10.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.100 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja predmetnih sudskih postupaka, ali i doprinos podnosilaca dužini trajanja osporenog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. S obzirom na to da su podnosioci ustavne žalbe zahtev za naknadu materijalne štete istakli tek u dopuni ustavne žalbeod 22. marta 2013. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 4. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen.

9. Polazeći od činjenice da je osporeni izvršni postupak nakon prekida nastavljen rešenjem od 18. juna 2012. godine, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere, kako bi se izvršni postupak u predmetu I. 9726/10 okončao u najkraćem roku.

10. S obzirom na sve napred izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević