Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Poništena je presuda Višeg suda u delu o imovinskoj šteti, a podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete do iznosa od 800 evra, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3595/2018
23.02.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović , članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. V, G . J . i Lj . R, svih iz Leskovca i Z . M . iz sela Igrište kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. februara 2023 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 24/18 od 6. februara 2018 . godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 24/18 od 6. februara 2018. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 602/17 od 23. oktobra 2017. godine potvrđena u stavu 3. izreke i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 602/17 od 23. oktobra 2017. godine.

3. Utvrđuje se pravo M . V . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presu de Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 24/18 od 6. februara 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su mu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37 /10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Usvaja se ustavna žalba G. J . i utvrđuje da je presud om Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 532/18 od 11. septembra 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

5. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 532/18 od 11. septembra 2018. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 634/17 od 5. juna 2018. godine potvrđena u stavu 3. izreke, i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 634/17 od 5. juna 2018. godine.

6. Utvrđuje se pravo G. J . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 532/18 od 11. septembra 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su mu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Usvaja se ustavna žalba Lj. R . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 464/18 od 6. septembra 2018. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

8. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 464/18 od 6. septembra 2018. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilje, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 378/17 od 23. aprila 2018. godine potvrđena u stavu 3. izreke, i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 378/17 od 23. aprila 2018. godine.

9. Utvrđuje se pravo Lj. R . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 464/18 od 6. septembra 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su joj eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Usvaja se ustavna žalba Z. M . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 480/18 od 11. septembra 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

11. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 480/18 od 11. septembra 2018. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca, a presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 374/17 od 23. maja 2018. godine potvrđena u stavu 3. izreke i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv stava 3. izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 374/17 od 23. maja 2018. godine.

12. Utvrđuje se pravo Z . M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gž rr. 480/18 od 11. septembra 2018. godine, kao i za sve ostale iznose koji su mu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V, G . J . i Lj . R, svi iz Leskovca i Z . M . iz sela Igrište kod Leskovca podneli su Ustavnom sudu, 27. marta, 26. oktobra i 2. novembra 2018. godine, preko punomoćnika D. M . i S . M , advokata iz Leskovc a, ustavne žalbe, protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz član a 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ovo ustavne žalbe spojio, radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

Navodima ustavnih žalbi podnosioci ističu da nisu naplatili potraživanja iz radnog odnosa, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda, a koja su prijavili u stečajnom postupku vođenim pred Privrednim sudom u Leskovcu nad stečajnim dužnikom AD „R.“ Leskovac.

Podnosioci ističu da su nakon utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku, vodili sporove za naknadu neimovinske i imovinske štete. Navodima ustavnih žalbi izražavaju nezadovoljstvo visinom dosuđene naknade nematerijalne štete od po 400 evra, za koju podnosioci smatraju da je neadekvatno određena, imajući u vidu da su dosuđeni iznosi niži od onih koje je utvrđivao Ustavni sud, kao i Evropski sud za ljudska prava. Takođe, podnosioci smatraju da su im povređena označena ustavna prava i povodom dela odluke Višeg suda u Leskovcu o imovinskoj šteti, a kojim su njihovi tužbeni zahtevi pravnosnažno odbijeni uz obrazloženje sudova da nisu dokazali odgovornost tužene za spornu štetu. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe i poništi osporene presude Višeg suda u Leskovcu, a ukoliko te zahteve ne usvoji, kao eventualni zahtev podnosioci ističu utvrđenje prava na imovinu u osporenom stečajnom postupku i dosuđenje naknade materijalne štete u visini potraživanja koja su im priznata u tom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 40/09 od 13. oktobra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad privrednim društvom „R.“ a.d. Leskovac.

Privredni sud u Leskovcu je rešenjem St. 37/10 od 23. decembra 2016. godine zaključio stečajni postupak. Rešenje je postalo pravnosnažno 19. januara 2017. godine, nakon čega je, 7. februara 2017. godine, stečajni dužnik brisan iz Registra privrednih subjekata.

Podnosioci ustavnih žalbi, kao predlagači, podneli su prigovore radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10 protiv stečajnog dužnika „R.“ AD Leskovac, u kojem su im priznata potraživanja po osnovu rada. Rešenjima Privrednog suda u Leskovcu utvrđeno je da je ovim predlagačima u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu pravosnažno su (delimično) usvojeni tužbeni zahtevi i obavezana je tužena Republika Srbija da tužiocima, ovde podnosiocima ustavnih žalbi, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku isplati novčani iznos od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom, dok je višak tužbenih zahteva od dosuđenog iznosa od 400 evra do traženih iznosa od 1.000 i 2.000 evra odbijen kao neosnovan. Takođe su pravosnažno odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca kojima su tražili da se obaveže tužena Republika Srbija - Privredni sud u Leskovcu da im na ime imovinske štete isplati iznose utvrđene u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10.

4. Najpre kada je reč o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava podnosilaca u vezi sa pravnosnažnim odbijanjem tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete, Ustavni sud konstatuje da se navodi o povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tvrdnji da je uzročno-posledična veza, za koju Viši sud u Leskovcu smatra da nije dokazana, potvrđena u praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporene presude u navedenim delovima, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

U pomenutoj Odluci, Ustavni sud je podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio kroz svoje odluke, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja nadležnog suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

5. Što se tiče osporenih drugostepenih presuda u delu u kojima su odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, za isplatu novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku preko iznosa od po 400 evra, pa do traženih iznosa, Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je dosuđena od strane „redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa „žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporavaju presude kojima su podnosiocima dosuđena novčana obeštećenja za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosilaca da u primerenom roku naplate dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je podnosiocima ustavnih žalbi pre pokretanja parničnog postupka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca koji predstavlja preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim presudama, kojima je podnosiocima dosuđen iznos od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavne žalbe podnosilaca, odlučujući kao u tač. 1, 4, 7. i 10. izreke.

7. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenih presuda Višeg suda u Leskovcu, u delovima kojima su pravosnažno odbijeni kao neosnovani tužbeni zahtevi tužilaca, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, za naknadu imovinske štete, kako bi taj sud u ponovnim postupcima doneo nove odluke o žalbama tužilaca izjavljenim protiv prvostepenih presuda. Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tač. 2, 5, 8. i 11. izreke.

8. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava, koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete podnosilaca, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 3, 6, 9. i 12. izreke utvrdio podnosiocima pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu osporenih presuda Višeg suda u Leskovcu, kao i za sve ostale iznose koji su im eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 37/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosilaca o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i delimično poništio osporene presude, tako da će se o osnovanosti predmetnih tužbenih zahteva za naknadu imovinske štete ponovo odlučivati pred nadležnim sudom.

10. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti