Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji traje preko dvanaest godina. Sud nalaže nadležnom sudu da postupak okonča u najkraćem roku i dosuđuje podnosiocu naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragutina Stankovića iz sela Urovica , na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragutina Stankovića i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu R1. 45/2000 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Negotinu da preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragutin Stanković iz sela Urovica, podneo je 30. jula 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu R1. 45/2000.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je predmetni vanparnični postupak, koji je pokrenut 22. juna 2000. godine, prekinut rešenjem suda od 6. maja 2002. godine, te da o njegovom predlogu za nastavak postupka od 27. juna 2008. godine još uvek nije doneta odluka, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava i naloži nadležnim sudovima da preduzmu mere kako bi se osporeni vanparnični postupak okončao u najkraćem roku. Istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Negotinu R1. 45/2000 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je u svojstvu predlagača podneo 22. juna 2000. godine Opštinskom sudu u Negotinu predlog za fizičku deobu katastarske parcele 14495, KO Urovica protiv protivnika predlagača D. B. I Ž. P.

Prvo ročište zakazano je i održano je 30. marta 2001. godine, a naredno ročište koje je bilo zakazano za 26. april 2001. godine nije održano zbog toga što su protivnici predlagča podneli predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovom postupku.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 164/01 od 5. septembra 2001. godine odbijen je kao neosnovan predlog protivnika predlagača za delegaciju nadležnosti.

U daljem toku postupka, od tri ukupno zakazana ročišta, jedno ročište nije održano zbog neurednog pozivanja jednog od protivnika predlagača.

Opštinski sud u Negotinu doneo je 6. maja 2002. godine rešenje R1. 45/2000 kojim je prekinut ovaj vanparnični postupak do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka koji se vodi pred tim sudom u predmetu P. 651/2000. Obrazlažući odluku o prekidu postupka, prvostepeni sud je naveo da je iz spisa predmeta P. 651/2000 utvrdio da se pred tim sudom vodi parnica po tužbi predlagača protiv protivnika predlagača radi svojine na katastarskoj parceli koja je predmet fizičke deobe, da je protivnik predlagača osporio udeo predlagača na predmetnoj parceli, te da je u smislu čl. 150. i 22. Zakona o vanparničnom postupku prekinuo postupak. Predmetno rešenje o prekidu postupka uručeno je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 28. maja 2002. godine i protiv istog nijedna od strana nije izjavila žalbu.

Podneskom od 27. juna 2008. godine podnosilac ustavne žalbe je predložio da se postupak nastavi, budući da je pravnosnažno okončan parnični postupak koji je vođen u predmetu P. 651/2000. Povodom pritužbe koju je podneo 21. maja 2010. godine zbog neodlučivanja o predlogu za nastavak postupka, vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Negotinu obavesti o je podnosioca ustavne žalbe dopisom VI Su. 49/10 od 26. maja 2010. godine da je predmet raspoređen u rad sudiji koji će odlučiti o podnetom predlogu.

Odluka o predlogu podnosioca ustavne žalbe za nastavak predmetnog vanparničnog postupka nije bila doneta ni do 8. novembra 2012. godine kada su spisi pr edmeta dostavljeni Ustavnom sudu, niti je u vezi podneska podnosioca preduzeta bilo koja radnja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Zakonom o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95, 18/05, 85/12), propisano je da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.) .

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku (“ Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja predloga, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, propisano je : da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj vanparnični postupak pokrenut 22. juna 2000. godine i da još uvek nije okončan, jer je postupak u ovoj pravnoj stvari prekinut rešenjem Opštinskog suda u Negotinu R1. 45/2000 od 6. maja 2002. godine. Dakle, osporeni vanparnični postupak do sada traje preko dvanaest godina.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je kod ocene navoda ustavne žalbe pošao od činjenice da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. S loženost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka.

Ispitujući zna čaj predmeta spora za podnosioca ustavne ž albe, Ustavni sud je našao da, s obzirom na prirodu zahteva kojim se traži deoba katastarske parcele, na strani podnosioca postoji interes za efikasno vođenje postupka i donošenje odluke o njegovom predlogu.

U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije doprineo dužini trajanja postupka, jer se uredno odazivao pozivima na ročišta.

Analizirajući postupanje nadležnog suda, Ustavni sud konstatuje da je Opštinski sud u Negotinu, osim što je prvo ročište zakazao devet meseci posle podnošenja predloga, što se, po oceni Ustavnog suda nikako ne može smatrati ažurnim postupanjem, te je nakon toga efikasno vodio postupak po podnetom predlogu do donošenja rešenja o prekidu postupka 6. maja 2002. godine. Međutim, po oceni Ustavnog suda, prvostepeni sud je posle donošenja rešenja o prekidu postupka ponovo ispoljio neefikasnost i nedelotvornost u postupanju. Naime, podnosilac ustavne žalbe je 27. juna 2008. godine predložio nastavak postupka , o čemu Opštinski sud u Negotinu nije odlučio u periodu od godinu i po dana , niti je u naredne dve godine i deset meseci, kada je nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji predmet preuzeo Osnovni sud u Negotinu, doneta odluka o predlogu za nastavak postupka , iako je vršilac funkcije predsednika tog suda u maju 2010. godine obavestila podnosioca da je predmet raspoređen u rad sudiji koji će doneti odluku o predlogu.

Po nalaženju Ustavnog suda, period od 6. maja 2002. godine, kada je doneto rešenje o prekidu, do 27. juna 2008. godine kada je podnosilac predložio nastavak postupka, ne može se staviti na teret sudu u smislu nepotrebnog odugovlačenja postupka. Ovo iz razloga što je vanparnični postupak prekinut do pravnosnažnog okončanja postupka u kojem je odlučivano o pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet deobe, a podatak o okončanju navedene parnice sud je imao tek podnošenjem predloga za nastavak postupka - 27. juna 2008. godine.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu R1. 45/2000 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke .

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog vanparničnog postupka i s tim u vezi činjenicu da je postupak prekinut zbog rešavanja prethodnog pitanja. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog postupanja suda.

7. Polazeći od toga da vanparnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3 . izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević