Odbijanje ustavne žalbe o obračunu zarade u javnom preduzeću

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu kojom se osporavaju presude redovnih sudova u vezi sa isplatom zarade. Sudovi su pravilno primenili pravo kada su zaključili da su uredbe Vlade, koje ograničavaju masu sredstava za zarade u javnim preduzećima, imale primat nad kolektivnim ugovorom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. Z. iz Č, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ž. Z. izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1022/10 od 2. marta 2011. godine, presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 1 142/08 od 1 9. avgusta 2009. godine i presude Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 7469/06 od 21. decembra 200 7. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Ž. Z. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Opštinskim sud om u Novom Sadu u predmetu P 1. 7469/06.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. Z. iz Č. podneo je 3. avgusta 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u tački 1. izreke, zbog povrede prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčen og odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku iz tačke 2. izreke.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je osporenim presudama odbijen kao neosnovan njegov tužbeni zahtev za isplatu zarade prema osnovici iz člana 26. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog JKP "B." i osnovici iz Posebnog kolektivnog ugovora za komunalnu delatnost; da je, po nalaženju redovnih sudova, ukupna masa zarada u javnim preduzećima privremeno ograničena uredbama Vlade Republike Srbije, kojima se trajno sudspenduje primena kolektivnih ugovora; da ove uredbe ne sadrže osnovice i koeficijente za obračun pojedinačne zarade zaposlenog, iz kog razloga se uredbama ne dira u materiju kolektivnih ugovora, niti se njima može susependovati primena kolektivnih ugovora; da je pravo na pravičnu naknadu za rad podnosiocima ustavne žalbe povređeno time što su redovni sudovi našli da je obračun njihovih zarada pravilno vršen na osnovu uredbi koje su suspendovale primenu kolektivnog ugovora ; da je osporeni postupak trajao od juna 2006. godine do jula 2011. godine čime je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu , poništi sve osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Ovde podnosilac ustavne žalbe podneo je 16. oktobra 2006. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženog JKP "B." iz B , radi isplate razlike zarade

Osporenom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 7469/06 od 21. decembra 200 7. godine odbijen je tužbeni zahtev i tuži oca Ž. Z, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je traž io da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade za period od 1. septembra 200 3. godine do 1. septembra 200 5. godine, isplati određene novčane iznose za svaki mesec utuženog perioda, sa zateznom kamatom, kao i pripadajuće poreze i doprinose na tako utvrđenu razliku u zaradi.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Gž . 1142/08 od 19. avgusta 2009. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P1. 7469/06 od 21. decembra 2007. godine.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1022/10 od 2. marta 2011. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 1 142/08 od 1 9. avgusta 2009. godine. U obrazloženju te presude je navedeno: da je tužilac je 15. marta 2005. godine sa tuženim zaključio ugovor o radu na poslovima bravara , a kojim je bilo predviđe no da se zarada određuje na osnovu cene rada iz tačke 11. ugovora i drugih elemenata utvrđenih u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ; da je aneksom ugovora o radu utvrđena osnovna zarada tužioca; da je tužiocu radni odnos prestao zaključno sa 9. novembrom 2005. godine ; da je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno da je u periodu od 1. septembra 2003. godine do 1. septembra 2005. godine tužiocu zarada obračunavana i isplaćivana u skladu sa Uredbom Vlade PC o visini zarada u javnim preduzećima, te da ne postoji razlika između zarade koja se obračunava po toj uredbi i one koja je tužiocu isplaćena ; da je razlika između zarade obračunate prema članu 26. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, koji je bio na snazi u spornom periodu , i zarade koja je tužiocu isplaćena u navedenom periodu iznosi la 576.563,34 dinara. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja , revizijski sud je zaključio da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo, kada su odbili tužbeni zahtev za isplatu razlike zarade između one koja bi tužiocu pripala prema obračunu iz člana 26. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog od 19. marta 2003. godine, a koja se određuje u odnosu na prosečnu zaradu u privredi opštine za prethodni mesec i one koja mu je isplaćena . Ovo stoga što se Pojedinačni kolektivni ugovor tuženog u odnosu na zarade zaposlenih nije mogao primeniti, jer su se zarade u javnim preduzećima i preduzećima koja su osnov ala javna preduzeća obračunavale i isplać ivale u skladu sa uredbama Vlade PC koje su se odnosile na sporni period . Kako su pravni osnov za obračun i isplatu zarada zaposlenih kod tuženog bile navedene uredbe, po osnovu kojih je i splaćivana zarada tužiocu, to nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60. stav 4.).

Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa ("Službeni glasnik RS", br. 25/2000, 25/02, 107/05 i 108/05), koji se primenjivao u utuženom periodu, bilo je propisano: da je javno preduzeće preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina (član 1. stav 1.); da delatnost od opšteg interesa obavljaju javna preduzeća (član 3. stav 1.); da javno preduzeće za obavljanje komunalne delatnosti ili delatnosti od značaja za rad organa jedinice lokalne samouprave može da osnuje jedinica lokalne samouprave, aktom koji donosi skupština jedinice lokalne samouprave, a takođe, da javno preduzeće može da osnuje i skupština autonomne pokrajine (član 4. st. 3. i 4.); da se unapređenje rada i razvoja javnog preduzeća zasniva na dugoročnom i srednjoročnom planu rada i razvoja, da za svaku kalendarsku godinu javno preduzeće donosi godišnji program poslovanja, u kom se posebno prikazuju planiran i izvor i prihoda i pozicije rashoda po namenama, element i za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u preduzećima, kriterijum i za korišćenje sredstava za pomoć, sportske aktivnosti, propagandu i reprezentaciju, kao i kriterijum i za određivanje zarade predsednika upravnog odbora i određivanje naknade za rad predsednika nadzornog odbora i članova upravnog i nadzornog odbora, da na planove i programe iz st. 1. i 2. ovog člana, saglasnost daje osnivač, te da Vlada Republike Srbije može do donošenja programa iz stava 2. ovog člana da uredi uslove i način obračuna ukupnog iznosa sredstava za zarade u javnim preduzećima i preduzećima čiji je osnivač javno preduzeće (član 22. pre izmene objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 107/05); da se unapređenje rada i razvoja javnog preduzeća i preduzeća, odnosno zavisnog društva kapitala, čiji je osnivač javno preduzeće, zasniva na dugoročnom i srednjoročnom planu rada i razvoja, da javno preduzeće i preduzeće, odnosno zavisno društvo kapitala, čiji je osnivač javno preduzeće, za svaku kalendarsku godinu donose godišnji program poslovanja i dostavljaju ga osnivaču javnog preduzeća radi davanja saglasnosti najkasnije do 1. decembra tekuće godine za narednu godinu, da se Program smatra donetim kada na njega saglasnost da osnivač javnog preduzeća i da program naročito, između ostalog, sadrži planirane izvore prihoda i pozicije rashoda po namenama, planirani način raspodele dobiti javnog preduzeća, elemente za celovito sagledavanje politike cena proizvoda i usluga, kao i politike zarada i zaposlenosti u tom preduzeću, odnosno zavisnom društvu kapitala, koji se utvrđuju u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada koju utvrđuje Vlada Republike Srbije za godinu za koju se Program donosi (član 22. nakon izmene objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 107/05 ); da se u javnom preduzeću, odnosno preduzeću ili zavisnom društvu kapitala čiji je osnivač javno preduzeće, u kome Program nije donet do početka kalendarske godine za koju se Program donosi, zarade obračunavaju i isplaćuju na način i pod uslovima utvrđenim programom za prethodnu godinu, a cene njihovih proizvoda i usluga ne mogu se povećavati, do donošenja Programa u skladu sa članom 22. zakona (član 22a); da se programi javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, odnosno autonomna pokrajina, kao i preduzeća, odnosno zavisnih društava kapitala, čiji je osnivač to javno preduzeće, a na koje je osnivač javnog preduzeća dao saglasnost, dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu nadležnom za poslove rada, ministarstvu nadležnom za poslove finansija i ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave, radi praćenja kretanja cena i zarada, a ako je nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno autonomne pokrajine, dao saglasnost na program iz stava 1. ovog člana, a taj program sadrži elemente koji nisu u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada koju za tu godinu utvrđuje Vlada Republike Srbije, da ministar nadležan za poslove finansija može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave, odnosno prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća autonomnoj pokrajini, do usklađivanja tog programa sa odredbom člana 22. stav 4. zakona (član 22b st. 1. i 2.).

Na osnovu ovlašćenja iz člana 22. stav 5. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa ("Službeni glasnik RS", br. 25/2000 i 25/02), Vlada je donela Uredbu o visini zarada u javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", br. 127/03 i 126/04), koja je bila na snazi u poslovnoj 2004. godini i njome je bilo propisano: da se zarade u javnim preduzećima i preduzećima koja su osnovala javna preduzeća (u daljem tekstu: preduzeće) obračunavaju i isplaćuju u skladu sa ovom uredbom počev od isplata za mesec januar 2004. godine (član 1.); da preduzeća do donošenja Programa poslovanja za 2004. godinu, u skladu sa članom 22. stav 2. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa ("Službeni glasnik RS", br. 25/2000 i 25/02), obračunavaju i isplaćuju zarade za januar i naredne mesece 2004. godine najviše do ukupnog iznosa sredstava za zarade utvrđenog u članu 2. ove uredbe (član 3.); da će se, ako se kontrolom utvrdi da je preduzeće izvršilo isplatu zarada za određeni mesec u većem iznosu od utvrđenog u skladu sa ovom uredbom, izvršiti umanjenje zarada za više isplaćeni iznos narednog meseca za koji se vrši isplata (član 9.); da su upravni odbor i direktor preduzeća odgovorni za isplatu u skladu sa ovom uredbom, a da će osnivač preduzeća preduzeti odgovarajuće mere u skladu sa zakonom, ako preduzeće vrši isplatu zarada suprotno odredbama ove uredbe (član 10. st. 1. i 2.); da će se novčanom kaznom od 20.000 do 2.000.000 dinara kazniti za privredni prestup preduzeće ako isplatu zarada izvrši suprotno odredbama ove uredbe (član 12. stav 1.).

Na osnovu ovlašćenja iz člana 22. stav 5. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Vlada je donela Uredbu o visini zarada u javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, broj 137/04). Ovom uredbom, koja je takođe bila na snazi u vreme nestanka spornog pravnog odnosa, bilo je propisano da se zarade u javnim preduzećima i preduzećima koja su osnovala javna preduzeća (u daljem tekstu: preduzeća) obračunavaju i isplaćuju u skladu sa ovom uredbom počev od isplata za mesec januar 2005. godine (član 1.). Članom 2. Uredbe propisano je šta čini ukupan iznos sredstava za zarade isplaćen za mesec decembar 2004. godine, a članom 3. da preduzeća do donošenja Programa poslovanja za 2005. godinu obračunavaju i isplaćuju zarade za januar i naredne mesece 2005. godine najviše do ukupnog iznosa sredstava za zarade utvrđenog u članu 2. ove uredbe. Odredbom člana 4. stav 2. Uredbe bilo je predviđeno da preduzeće čiji je osnivač Republika, ukupan iznos sredstava za obračun i isplatu zarada može da uveća uz saglasnost Vlade, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za poslove rada i ministarstva nadležnog za odgovarajuću oblast. Članom 10. Uredbe bilo je propisano da će se, ako se kontrolom utvrdi da je preduzeće izvršilo isplatu zarada za određeni mesec u većem iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa ovom uredbom, izvršiće se umanjenje zarada za više isplaćeni iznos narednog meseca za koji se vrši isplata zarada. Odredbe člana 11. Uredbe predviđale su da su upravni odbor i direktor preduzeća odgovorni za isplatu u skladu sa ovom uredbom, a da će osnivač preduzeća preduzeti odgovarajuće mere u skladu sa zakonom, ako preduzeće vrši isplatu zarada suprotno odredbama ove uredbe. Takođe, vršenje isplate zarada suprotno odredbama ove uredbe bilo je sankcionisano kao privredni prestup (član 13. Uredbe).

5. Ocenjujući postojanje povrede prava na pravičnu naknadu za rad sa stanovišta navoda ustavne žalbe, Ustavni sud polazi od toga da svaki zaposleni ima pravo na isplatu zarade, u visini koja se utvrđuje zakonom, aktima iz autonomne regulative poslodavca i ugovorom o radu. Međutim, u konkretnom slučaju svojstvo tuženog imao je ne bilo koji poslodavac, već javno preduzeće čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave – Opština Beočin, u kome je poslovanje, uključujući i obračun i isplatu zarada, bilo regulisano prinudnim propisima – Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i uredbama koje je Vlada donosila za svaku poslovnu godinu, a putem kojih su bili uređeni način i kontrola obračuna isplate zarada u javnim preduzećima. Citirane odredbe Zakona i uredbi ograničavale su tuženog, pod pretnjom propisanih sankcija, da samostalno donosi opšte akte kojima se uređuje pitanje zarada i da vrši obračun i isplatu zarada bez prethodno dobijene saglasnosti osnivača. Po shvatanju Ustavnog suda, ovde nije reč o jednostranom umanjenju zarada, najpre iz razloga što je odredbama čl. 22, 22a i 22b Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa propisano da javno preduzeće posluje na osnovu prethodno donetog Programa poslovanja, na koji saglasnost daje osnivač, a koji obavezno sadrži sve pozicije rashoda za čitavu narednu kalendarsku godinu, i to po namenama, dakle i za zarade, kao i elemente za celovito sagledavanje politike zarada i zaposlenosti u istom preduzeću. Dodatno, planirana politika zarada se mora utvrditi u skladu sa politikom projektovanog rasta zarada koju utvrđuje Vlada. Konačno, Vlada je na osnovu izričitog zakonskog ovlašćenja uredbama precizno uređivala pitanje zarada u javnim preduzećima. Iz iznetog sledi da je u pogledu utvrđivanja zarada u javnom preduzeću odnos poslodavca i zaposlenog ugovorni odnos, ali samo u okviru propisanih pravila i ograničenja. Po oceni Ustavnog suda, osnivač javnog preduzeća mora strogo voditi računa prilikom davanja saglasnosti na predloženi program poslovanja, jer isti podleže kontroli od strane odgovarajućih ministarstava. Ukoliko se utvrdi da je nadležni organ jedinice lokalne samouprave dao saglasnost na program sa elementima koji nisu u skladu sa politikom projektovanog rasta cena i zarada, ministar nadležan za poslove finansija je ovlašćen da izda nalog za privremenu obustavu prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave, na koji način se direktno dovodi u pitanje finansiranje, a samim tim i funkcionisanje jedinice lokalne samouprave. Uredbe su takođe predviđale i način kontrolisanja visine isplaćenih zarada u jednom mesecu, dajući pravo da se izvrši umanjenje zarada za više isplaćeni iznos narednog meseca za koji se vrši isplata zarada. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se ovakvom pravnom regulativom teži očuvanju mase zarada planirane Programom poslovanja za određenu poslovnu godinu, što dodatno potvrđuje gore iznetu ocenu, da je odnos javnog preduzeća, kao poslodavca i zaposlenog u javnom preduzeću ugovorni odnos, koji je bitno ograničen imperativnim propisima.

Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav zauzeo i u odlukama koje su za predmet imale pravo na isplatu uvećane zarade zaposlenih u JAT-u (videti, pored ostalih, Odluku Už-322/2008 od 28. maja 2010. godine), a takođe i u odlukama Už-408 0/2010 od 6. juna 2013. godine i Už- 4544/10 od 12. septembra 2013. godine.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) i odlučio kao tački 1. izreke.

6. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P 1. 7469/06, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak pred tri sudske instance okončan za od četiri godine i četiri meseca, što se ni prema kriterijumima Ustavnog suda, niti prema standardima Evropskog suda za ljudska prava ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe u tom delu ne mogu smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi Ustavom zajemčenog prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , odlučujući kao u tačke 2. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i čl ana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe o obračunu zarade u javnom preduzeću

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti