Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao skoro 17 godina. Podnosiocima, koji su na kraju oslobođeni optužbi, dosuđena je naknada nematerijalne štete od po 1.700 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3599/2013
24.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama D . S , B. M . i M . M, svih iz Subotice i M . T . iz Horgoša , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e D. S, B . M, M . M . i M . T . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Subotici u predmetu K. 40/99, a kasnije pred Opštinskim sudom u Subotici u predmetu K. 379/06 i pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 151/10, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnos ilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Subotice, preko punomoćnika D . R, advokata iz Subotice, podneo je, 3. maja 2013. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. i posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Okružnim sudom u Subotici u predmetu K. 40/99 kasnije pred Opštinskim sudom u Subotici u predmetu K. 379/06, a potom pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 151/10, povodom koje je formiran predmet Už-3599/2013.

B. M, M . M . i M . T, svi iz Subotice, preko punomoćnika B . Đ, advokata iz Subotice, podneli su 3. maja 2013. godine Ustavnom sudu ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. u istom krivičnom postupku. Povodom njihovih ustavnih žalbi je formiran predmet Už-3557/2013.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 103/13), spojio postupke po ustavnim žalbama u predmetima Už-4957/2014 i 8181/2014, radi istovremenog odlučivanja, i to tako što je predmet Už-3557/2013 pripojio predmetu Už-3599/2013.

U ustavnim žalb ama podnosioci su naveli da je protiv njih vođen krivični postupak, koji je trajao sedamnaest godina, a da su na kraju pravnosnažno oslobođeni svih optužbi, da su se uredno odazivali na sve pozive suda, te da odgovornost za ovako dug period trajanja postupka snose pravosudni organi Republike Srbije. Istakli su da su bili u pritvoru od 26. marta 1996. godine do 30. avgusta 1996. godine i da je prema njima bila određena i mera oduzimanja putne isprave.

Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavne žalb e, spise predmeta Osnovnog suda u Subotici u predmetu K. 151/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosilaca ustavnih žalbi i još jednog lica, vođen je krivični postupak koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 1. aprila 1996. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosilaca ustavnih žalb i i P.L. sprovede istraga zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi stava 1. i 4. KZ RS u produženju, krivično delo iz člana 114. Zakona o deviznom poslovanju i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi stava 1 KZ RS u produženom trajanju. Podnosioci su bili u pritvoru u periodu od 26. marta 1996. godine do 30. avgusta 1996. godine i prema njima je bila određena mera oduzimanja putne isprave. U toku istražnog postupka saslušani su okrivljeni, tridesetdva svedoka, obavljeno je knjigovodstveno-finansijsko veštačenje i četiri dopune veštačenja.

Nakon sprovedene istrage, Okružno javno tužilaštvo u Subotici je 29. juna 1999. godine protiv okrivljenih podiglo optužnicu koja je stupila na pravnu snagu 24. avgusta 1999. godine. Javno tužilaštvo je 15. februara 2000. godine zatražilo od suda da glavni pretres zakaže u što hitnijem roku. Prvi put glavni pretres je zakazan za 6. novembar 2000. godine i do donošenja prvostepene presude je ukupno zakazan deset puta, od čega nije održan dva puta (jednom zbog nedolaska okrivljenog M. M . i jednom zbog nedolaska svedoka). Optužnica je izmenjena 20. maja 2002. godine, tako što je okrivljenima stavljeno na teret izvršenje tri krivična dela sa četiri radnje izvršenja. Sud nije preduzimao radnje u postupku u periodu od 29. juna 1999. do 6. novembra 2000. godine i u periodu od 5. marta 2001. do 13. maja 2002. godine. U postupku pred prvostepenim sudom, izveden je dokaz saslušanjem okrivljenih i petoro svedoka.

Presudom Okružnog suda u Subotici K. 40/99 od 27. septembra 2002. godine, stavom prvim izreke, odbijena je optužba da je M. T . izvršila krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tačka 1 KZ RS i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS; stavom drugim izreke okrivljeni su oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi stava 4. i 1. KZ RS u produženju, zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 139. stav 1. tačka 1. KZ RS i krivično delo falsifikovanja službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS u produženju. Navedena presuda je ukinuta rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž. 264/03 od 25. decembra 2003. godine.

U ponovnom postupku, glavni pretres je prvi put zakazan za 30. mart 2004. godine. Pred Okružnim sudom u Subotici je ukuno zakazan šest puta, nije održan tri puta (jednom zbog nedolaska veštaka i dva puta na molbu javnog tužioca). U periodu od 26. maja 2004. do 14. septembra 2005. godine sud nije preduzimao radnje u postupku. Spisi su se u periodu od 26. jula 2004. do 11. januara 2005. godine nalazili kod Zavoda za sudska veštačenja u N. S, u kom periodu je sud više puta urgirao da se vrate.

Usled izmena Krivičnog zakonika, Okružni sud u Subotici je 6. aprila 2006. godine doneo rešenje K. 3/04 kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i predmet je uputio Opštinskom sudu u Subotici.

U Opštinskom sudu u Subotici predmet je zaveden pod brojem K. 379/06. Sem što je usvojen zahtev za izuzeće sudije i predmet dostavljen nadležnom tužilaštvu na izjašnjenje o preuzimanju krivičnog gonjenja, sud nije preduzimao druge radnje u postupku.

Nakon reforme pravosuđa, postupak je vođen pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 151/10. Prvi put je glavni pretres pred ovim sudom zakazan i održan 23. septembra 2011. godine i do donošenja presude zakazan je još tri puta, od čega dva puta nije održan zbog izostanka branioca okrivljenog D. S. Osnovni sud u Subotici je 27. marta 2012. godine doneo presudu K. 151/10 kojom su D . S, M . M, B . M . i M . T . oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 4. i 1. KZ, dok je odbijena optužba da su D . S, M . M, B . M . i P.L. izvršili krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 1. KZ i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ u produženju i odbijena je optužba da su Dragomir Stankić i Branko Malinović izvršili krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 5. KZ, usled nastupanja apsolutne zastarelostu krivičnog gonjenja.

Navedena presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 2147/12 od 1. marta 2013. godine.

4. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka od 1. aprila 1996. godine, kada je doneto rešenje o sprovođenju istrage, do 1. marta 2013. godine, kada je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu Kž1. 2147/12, kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak u odnosu na podnosioce ukupno trajao nepunih 17 godina, što samo po sebi upućuje na zaključak da nije okončan u okviru razumnog roka.

Međutim, polazeći od toga da je pojam trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosilaca ustavnih žalbi tokom postupka, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak bio izuzetno složen. Naime, krivični postupak je vođen protiv petoro lica, kojima je stavljeno na teret izvršenje više krivičnih dela – zloupotreba službenog položaja, zloupotreba ovalšćenja u privredi i falsifikovanje službene isprave u produženom trajanju, koja u načelu, iziskuju rasvetljavanje niza činjeničnih i pravnih pitanja. U toku postupka salušani su okrivljeni, tridesetdva svedoka, sprovedeno je knjigovodstveno-finansijsko veštačenje i čak četiri dopune veštačenja, postojali su obimni pisani dokazi, što ukazuje na značajnu složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja je sud morao raspraviti, a što je objektivno uticalo na duže trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe i njihovi branioci svojim ponašanjem nisu bitno doprineli njegovom dužem trajanju.

Razmatrajući kriterijum postupanja sudova, Ustavni sud ocenjuje da isključivu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose sudovi koji su vodili postupak, u kome je istraga trajala više od tri godine, prva prvostepena presuda je doneta 27. septembra 2002. godine, da bi postupak bio pravnosnažno okončan tek 1. marta 2013. godine. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je tokom trajanja osporenog krivičnog postupka bilo i uočljivih perioda potpune višemesečne neaktivnosti prvostepenih sudova.

Stoga je Ustavni sud ocenio da ni izuzetna složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju ne mogu predstavljati prihvatljivo opravdanje da krivični postupak traje skoro sedamnaest godina.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), odlučujući kao u tačci 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavnih žalbi zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od 1.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja krivičnog postupka i njegovu složenost. Stoga, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu D. S . u delu u kome je istaknuta i povreda prava iz člana 33. stav 6. Ustava, s obzirom na to da je odlučeno o povredi prava na suđenje u razumnom roku, koje obuhvata i pravo okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja iz člana 33. stav 6. Ustava.

5. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti