Ustavna žalba odbačena kao neblagovremena zbog proteka zakonskog roka
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Apelacionog suda kao neblagovremenu. Podnosilac je žalbu podneo nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od prijema osporene presude, a pokretanje postupka za zaštitu zakonitosti ne utiče na rok.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Knežića iz Subotice, trenutno na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Vladimira Knežića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 12/10 od 13. aprila 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Vladimir Knežić iz Subotice, trenutno na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, preko punomoćnika Biserke Krpić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 30. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 12/10 od 13. aprila 2010. godine, zbog povrede odredaba čl. 21, 22, 32, 33, 34. i 36. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je, nakon donošenja osporene presude, osuđeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, 5. maja 2010. godine Republičkom javnom tužilaštvu podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti i da je dopisom KTZ. 292/10 od 15. jula 2010. godine obavešten da Tužilaštvo neće izjavljivati ovaj vanredni pravni lek. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji podnetu ustavnu žalbu, poništi osporenu presudu i dosudi mu troškove ustavne žalbe u opredeljenom iznosu.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.
Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 12/10 od 13. aprila 2010. godine, delimičnim uvažavanjem žalbe optuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljene preko branilaca protiv, presude Okružnog suda u Subotici K. 24/09 od 10. jula 2009. godine i po službenoj dužnosti, preinačena ožalbena presuda u pogledu pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji, dok je u nepreinačenom delu navedena presuda potvrđena; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 292/10 od 15. jula 2010. godine obavešten punomoćnik podnosioca ustavne žalbe da tužilaštvo neće podizati zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 12/10 od 13. aprila 2010. godine i Okružnog suda u Subotici K. 24/09 od 10. jula 2009. godine.
4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine). S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke.
5. Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 12/10 od 13. aprila 2010. godine, kao drugostepena odluka doneta u krivičnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, podnosiocu ustavne žalbe dostavljena najkasnije 5. maja 2010. godine kada je, kako je i navedeno u ustavnoj žalbi, Republičkom javnom tužilaštvu podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporene presude. Postupajući po ovoj inicijativi, Republičko javno tužilaštvo je donelo akt KTZ. 292/10 od 15. jula 2010. godine. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 30. jula 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.
6. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić