Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora
Kratak pregled
Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Ocenjeno je da su redovni sudovi dali ustavnopravno prihvatljive razloge za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost od ponavljanja krivičnog dela, uključujući i vođenje drugog postupka za istovrsno delo.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. H . iz B . V, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 201 4. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba A. H , izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici K v. 1110/11 od 11. jula 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu K ž2. 1806/11 od 21. jula 2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. A. H . iz B . V . je 3. avgusta 2011. godine, preko punomoćnika V . J . Đ, advokata iz S, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 1110/11 od 11. jula 2011. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1806/11 od 21. jula 2011. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, zajemčenog odredb om člana 27. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac u ustavnoj žalbi , pored ostalog, navodi: da u osporenim rešenjima nisu dati relevantni i dovoljni razlozi za produženje pritvora; da osobite okolnosti koje po stavu suda opravdavaju produženje pritvora nisu dovoljne; da ranija osuđivanost podnosioca za krivično delo iz oblasti bezbednosti saobraćaja, činjenica da se protiv njega istovremeno vodi drugi postupak za istovrsno krivično delo i da je bez stalnih izvora prihoda „ni pojedinačno, ni zajednički posmatrano“ nije dovoljno da bude pritvoren.
Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava, poništi osporena rešenja, dosudi mu troškove zastupanja i utvrdi naknadu nematerijalne štete .
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno kili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:
U vreme podnošenja ustavne žalbe se pred Osnovnim sudom u Subotici sprovodila istraga (po rešenju istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 914/11 od 29. juna 2011. godine) protiv Atile Husara, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi sa stavom 2. Krivičnog zakonika.
Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Osnovnog suda u Subotici Ki. 914/11 od 29. juna 2011. godine, a koji se računao od 28. juna 2011. godine kada je lišen slobode, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.
Osporenim rešenjem osnovnog suda u Subotici Kv. 1110/11 od 11. jula 2011. godine je prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen za najduže 30 dana, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno da „postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni puštanjem na slobodu mogao da ponovi krivično delo“. Dalje je navedeno da se „radi o licu protiv koga je pred ovim sudom Osnovno javno tužilaštvo u Subotici podnelo optužni predlog Kt. 1188/11 od 13. juna 2011. godine zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika kojim aktom mu se stavlja na teret da je navedeno krivično delo učinio 28. maja 2011. godine i da „prema stavu veća okolnost da se protiv okrivljenog vodi drugi krivični postupak pred ovim sudom (K. 1012/11), za istovrsno krivično delo... predstavlja osobitu okolnost koja ukazuje na bojazan da bi okrivljeni, ukoliko bi bio na slobodi, mogao da ponovi delo“. Konačno, navedeno je da bi u slučaju puštanja na slobodu okrivljeni mogao ponoviti krivično delo radi pribavljanja sredstava za egzistenciju, jer „se radi o licu koje je nezaposleno, bez stalnih primanja i imovine, da je otac troje maloletne dece, čija je supruga nezaposlena“.
Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Kž2. 1806/11 od 21. jula 2011. godine odbio kao neosnovanu izjavljenu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je „prvostepeni sud pravilno postupio kada je okrivljenom Atili Husaru produžio pritvor sa razloga propisanih članom 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku“; da „kako to proizlazi i iz spisa krivičnog predmeta i iz pobijanog rešenja, protiv okrivljenog se pred istim sudom vodi krivični postupak za istovresno krivično delo, a za koje postoji osnovana sumnja da ga je izvršio u kratkom vremenskom razmaku u odnosu na krivično delo u konkretnom krivičnom postupku“; da „drugih izvora prihoda nema, tako da i po stanovištu drugostepenog suda ovo jesu osobite okolnosti koje ukazuju na postojanje osnovane bojazni da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ponoviti krivično delo, tako da se dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru po ovom zakonskom osnovu pokazuje opravdanim“.
4. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.
Odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku ( „Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.
Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12 i 104/13) je propisano da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, a ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina (nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi - član 350. st. 2. i 3.).
5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine), naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.
Ustavom je utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 142. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo ukoliko su kumulativno ispunjena da uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, bili su propisani su u tač. 1) do 5) člana 142. stav 1. ZKP. U tački 3) navedenog člana ZKP je bilo propisano da se pritvor protiv nekog lica može odrediti ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.
Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postipka.
Polazeći od svega navedenog, a ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja Osnovnog suda u Subotici i Apelacionog suda u Novom Sadu, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen iz razloga predviđenog odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP. U odnosu na ovaj pritvorski razlog, u obrazloženju osporenog rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 1110/11 od 11. jula 2011. godine je, pored ostalog, navedeno da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi sa stavom 2. Krivičnog zakonika. Dalje je navedeno da se protiv podnosioca pred istim sudom vodi drugi krivični postupak u predmetu K. 1012/11, za istovrsno krivično delo, što je po oceni suda, uz činjenicu da je nezaposlen, bez stalnih primanja i imovine, a da ima troje maloletne dece i nezaposlenu suprugu, ukazivalo na postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo. Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1806/11 od 21. jula 2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno je prvostepeno rešenje o produženju pritvora po navedenom pritvorskom osnovu.
Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenom zakonskom osnovu. U konkretnom slučaju, Ustavni sud ne spori da dok se ne donese pravnosnažna krivična presuda okrivljeni se ne može smatrati licem osuđivanim za bilo koje krivično delo. Međutim, istovremeno vođenje više postupaka zbog postojanja osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio više istovrsnih krivičnih dela, po oceni Ustavnog suda, može predstavljati osobitu okolnost koja ukazuje na postojanje realne opasnosti da će okrivljeni puštanjem na slobodu ponoviti krivično delo (videti, pored ostalih, odluku Suda u predmetu Už-3102/2011 od 8. marta 2012. godine) . Po oceni Ustavnog suda, redovni sudovi su argumentovano obrazložili da okolnost da se protiv podnosioca ustavne žalbe pred istim sudom vodi krivični postupak za istovresno krivično delo, a za koje postoji osnovana sumnja da ga je izvršio u kratkom vremenskom razmaku u odnosu na krivično delo u krivičnom postupku u kome su doneta osporena rešenja, u konkretnom slučaju, predstavljaju one osobite okolnosti koje opravdavaju bojazan da bi podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi mogao ponoviti krivično delo, te da je protiv podnosioca neophodno produženje pritvora iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tačka 3) ZKP.
Stoga je Ustavni sud ocenio kao neosnovane navode podnosioca da nadležni sudovi nisu dali relevantne i dovoljne razloge za odluku da mu produže pritvor.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.
6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.