Delimično usvojena ustavna žalba policijskog službenika o pravu na uvećanu zaradu

Kratak pregled

Ustavni sud je delimično usvojio žalbu, utvrdivši povredu prava na pravičnu naknadu za rad za period do 29. novembra 2005, jer uvećanje koeficijenta od 25% nije obuhvatalo prekovremeni rad. Za kasniji period, žalba je odbijena zbog primene Zakona o policiji.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3606/2012
25.04.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nebojše Vranješa iz Čelareva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nebojše Vranješa i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 532/12 od 7. marta 2012. godine i stavom drugim presude Osnovnog suda u Novom Sadu-Sudska jedinic a u Bačkoj Palanci P1. 7142/10 od 7. decembra 2011. godine, u delovima koji se odnose na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane praznika koji su neradni dani , za period 1. januara 2005. godine do 29. novembra 2005. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad, zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana, a u pogledu povrede načela zabrane diskriminacije odbacuje.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 532/12 od 7. marta 2012. godine u delu koji se odnosi na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane praznika koji su neradni dani, za period 1. januara 2005. godine do 29. novembra 2005. godine i određuje da Apelacioni sud u Novom Sadu u tom delu donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu-Sudsk a jedinic a u Bačkoj Palanci P1. 7142/10 od 7. decembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nebojša Vranješ iz Čelareva je 27. aprila 2012. godine, preko punomoćnika Nikole Jovića, advokata iz Bačke Palanke, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u tački 1. izreke, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih odredbama člana 23, člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu-Sudska jedinic a u Bačkoj Palanci P1. 7142/10 od 7. decembra 2011. godine odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane državnih i verskih praznika, za period od 1. januara 2005. godine do 31. decembra 2010. godine, a usvojen tužbeni zahtev za isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rad u istom periodu; da je Apelacioni sud u Novom Sadu, postupajući po žalbama podnosioca i tužene, doneo presudu Gž1. 532/12 od 7. marta 2012. godine kojom je žalbe odbio kao neosnovane i osporenu prvostepenu presudu potvrdio u celosti; da je Pravilnikom iz 1996. godine koeficijent podnosioca uvećan za 30%, a Pravilnikom iz 2003. godine podnosiocu utvrđen status "P" i koeficijent za obračun plate uvećan za 25%; da napred navedeno ne ne znači da je tužena postupila u skladu sa članom 47. Zakona o unutrašnjim poslovima, s obzirom na to da za podnosioca nije doneto rešenje kojm bi se utvrdio uvećani koeficijent za obračun plate od najmanje 30% nominalno veći u odnosu na koeficijente drugih zaposlenih u MUP-u i drugim ministarstvima; da je prema članu 147. stav 3. Zakona o policiji, primena opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi isključena samo ukoliko je zaposleni ostvario pravo na uvećanje koeficijenta za obračun zarade na osnovu stava 1. istog člana Zakona o policiji; da se veštak ekonomsko-finansijske struke izričito izjasnio da ne postoji akt tužene kojim se potvrđuje da je podnosiocu koeficijent za obračun plate u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima bio nominalno veći za najmanje 30% u odnosu na druge zaposlene u MUP-u, niti nakon stupanja na snagu Zakona o policiji za 30-50% u odnosu na druge zaposlene koji ne rade noću, prekovremeno i na dane praznika; da je Apelacioni sud u Kragujevcu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugačije odluke u pogledu isplate predmetnih dodataka na platu, čime je podnosiocu povređeno i pravo na pravično suđenje; da je time što podnosiocu nije priznato pravo na uvećanu zaradu po osnovu predmetnih neredovnosti, on diskriminisan u odnosu na ostale zaposlene u Republici Srbiji.

Iz napred navedenih razloga, podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi da su mu osporenim presudama uskraćena navedena Ustavom zajemčena prava, zbog čega je istakao zahtev za naknadu materijalne štete u visini opredeljenog tužbenog zahteva, koji je osporenim presudama pravnosnažno odbijen.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene presude i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osporenom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu-Sudska jedinic a u Bačkoj Palanci P1. 7142/10 od 7. decembra 2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je tužena Republika Srbija-Ministarstvo unutrašnjih poslova-Policijska uprava Novi Sad-Policijska stanica Bačka Palanka obavezana da mu na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada isplati iznos od 92.950,00 dinara, kao i troškove parničnog postupka; stavom drugim izreka presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za period od 1. januara 2005. godine do 31. decembra 2010. godine. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac zaposlen kod tužene kao policijski službenik; da je u utuženom periodu radio prekovremeno, noću i na dane državnih i verskih praznika; da se na radne odnose u Ministarstvu unutrašnjih poslova do 29. novembra 2005. godine primenjivao Zakon o unutrašnjim poslovima, koji je u članu 47. stav 1. propisivao da se zbog posebnih uslova rada, težine i prirode zadataka i poslova, ovlašćenim službenim licima i radnicima na određenim dužnostima obezbeđuju za najmanje 30% uvećana sredstva za plate u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju drugim radnicima; da je rešenjima tužene, tužilac na osnovu člana 7a Pravilnika o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, u periodu od 1. januara 2005. godine do 28. novembra 2005. godine bio raspoređen na radnom mestu sa statusom "P", zbog čega mu je plata bila uvećana za 25%, dok je radnicima raspoređenim na radnim mestima bez statusa plata uvećavana samo za 5%; da je u periodu od 29. novembra 2005. godine do 31. decembra 2010. godine, tužilac rešenjima tužene donetim na osnovu Pravilnika o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova od 26. juna 2006. godine, raspoređen na radno mesto sa statusom "UOSL", po kom osnovu je dodatni koeficijent za njegovo radno mesto uvećan od dodatnog koeficijenta za radno mesto sa statusom "PD" i sedmim stepenom stručne spreme, pod nazivom "Šef odseka za ljudske resurse", za 49,21%, što je u okviru raspona propisanog odredbom člana 147. Zakona o policiji; da su sve navedene činjenice nesumnjivo utvrđene iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Rešavajući o žalbi podnosioca i tužene, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo osporenu presudu Gž1. 532/12 od 7. marta 2012. godine, kojom je žalbe odbio i prvostepenu presudu potvrdio u celosti. U obrazloženju drugostepene presude se ponavljaju razlozi koje je Osnovni sud u Novom Sadu-Sudska jedinica u Bačkoj Palanci dao za osporenu prvostepenu presudu, uz konstataciju da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje materijalno pravo pravilno primenjeno.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2 .); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60. stav 4.).

5. Imajući u vidu navedene ustavnopravne razloge na kojima podnosilac ustavne žalbe temelji tvrdnje o povredi prava na pravičnu naknadu za rad, Ustavni sud ukazuje da je u svojim ranijim odlukama zauzeo određene pravne stavove o pravu policijskih službenika na isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, u periodu do 29. novembra 2005. godine, kada je bio na snazi Zakon o unutrašnjim poslovima (vid. Odluke Už-2822/2010 od 22. decembra 2010. godine, Už-1362/2009 od 7. jula 2011. godine, objavljene na sajtu Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs), na koje upućuje i u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Polazeći od stavova zauzetih u svojim ranijim odlukama, Ustavni sud i na ovom mestu ističe da su se u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima dodaci na platu isplaćivali, između ostalog, i u slučaju prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, osim ukoliko taj rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta. Upravo u pogledu ove činjenice su prvostepeni i drugostepeni sud izveli pogrešan zaključak da je uvećanjem koeficijenta od 25% po osnovu posebnih uslova rada, podnosiocu ustavne žalbe plaćen i prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ocenio da se obrazloženja osporenih presuda temelje na ustavnopravno neprihvatljivom tumačenju propisa koji su od značaja za rešavanje sporne pravne stvari i nalazi da su redovni sudovi pogrešno ocenili da podnosilac ustavne žalbe nije imao pravo na isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada, noćnog rada i rada u dane državnih praznika koji su neradni dani, u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima.

Polazeći od svega izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), Ustavni sud je utvrdio da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 532/12 od 7. marta 2012. godine i stavom drugim presude Osnovnog suda u Novom Sadu-Sudska jedinica u Bačkoj Palanci P1. 7142/10 od 7. decembra 2011. godine, u delovima koji se odnose na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane praznika koji su neradni dani , za period 1. januara 2005. godine do 29. novembra 2005. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravičnu naknadu za rad, zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. S obzirom na to da je povreda Ustavom zajemčenog prava podnosioca takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za njega u parnici povodom koje je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 532/12 od 7. marta 2012. godine, u delu koji se odnosi na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane praznika koji su neradni dani za period 1. januara 2005. godine do 29. novembra 2005. godine i odredio da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu-Sudska jedinic a u Bačkoj Palnci P1. 7142/10 od 7. decembra 2011. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Što se tiče istaknute povrede prava na pravičnu naknadu za rad, u pogledu tražene isplate dodataka na platu za prekovremni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika u periodu od 29. novembra 2005. godine do 31. decembra 2010. godine, tačnije nakon stupanja na snagu Zakona o policiji, Ustavni sud ističe da je na sednici održanoj 12. decembra 2012. godine doneo Odluku Už-3827/2012 kojom je odbio ustavnu žalbu Milorada Pavića iz Varne izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4382/12 od 12. januara 2012. godine i presude Osnovnog suda u Šapcu P1. 576/10 od 7. jula 2011. godine. Iz sadržine ustavne žalbe podnosioca Nebojše Vranješa i na osnovu uvida u priložene dokaze, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj podnosilac u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, bio u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe u predmetu Už-3827/2012.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 532/12 od 7. marta 2012. godine i stavom drugim presude Osnovnog suda u Novom Sadu-Sudske jedinice u Bačkoj Palnci P1. 7142/10 od 7. decembra 2011. godine, u delovima koji se odnose na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane praznika koji su neradni dani, za period 29. novembra 2005. godine do 31. decembra 2010. godine, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad, zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, zbog čega je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-3827/2012 od 12. decembra 2012. godine, koja je objavljena na veb-sajtu Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

Odlučujući o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje, zasnovanoj na nejednakom postupanju sudova poslednje isnatance u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je izvršio uvid u priložene presude Apelacionog suda u Kragujevcu: Gž1. 241/12 od 2. februara 2012. godine, Gž1. 392/12 od 27. februara 2012. godine i Gž1. 399/12 od 23. februara 2012. godine i utvrdio da je Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio presude Osnovnog suda u Novom Pazaru, koji je u sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji usvajao tužbene zahteve za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima, za period od 11. januara 2008. godine do 11. januara 2011. godine. U obrazloženju ovih presuda se navodi da za tužioce nisu doneta posebna rešenja o uvećanju dodatnog koeficijenta, na osnovu člana 147. stav 1. Zakona o policiji, iz kog razloga imaju pravo na isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane praznika, prema odredbama opštih radno-pravnih propisa.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da ovde ne postoji bitno slična činjenična situacija, koja bi u konkretnom slučaju dovela do nejednakog postupanja redovnih sudova prilikom rešavanja istog pravnog pitanja. Naime, Osnovni sud u Novom Sadu-Sudska jedinica u Bačkoj Palnci je u konkretnom slučaju izvršio upoređivanje koeficijenta podnosioca sa koeficijentom državnog službenika koji nema status "UOSL" i tako utvrdio predmetnu razliku od 49,21%. Iz tog razloga su neosnovane tvrdnje podnosioca o različitom postupanju redovnih sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbio kao neosnovanu, zbog čega je odlučeno kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje da je osporenim presudama podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da je podnosiocu ustavne žalbe zbog nekog njegovog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda ustavnog načela zabrane diskriminacije. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio i odlučio kao u trećem delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje na to da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred Sudom snose svoje troškove.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Delimično usvojena ustavna žalba policijskog službenika o pravu na uvećanu zaradu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti