Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o nedozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, nalazeći da je Vrhovni kasacioni sud pravilno odbacio reviziju kao nedozvoljenu. U postupku sa više predlagača koji nisu jedinstveni suparničari, vrednost spora za dozvoljenost revizije ceni se prema vrednosti zahteva svakog pojedinačnog predlagača.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3607/2010
25.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubinke Jaranović iz Mladenovca, Vere Davidović iz Sopota i Dušanke Milosavljević iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ljubinke Jaranović, Vere Davidović i Dušanke Milosavljević izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 488/10 od 29. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubinka Jaranović iz Mladenovca, Vera Davidović iz Sopota i Dušanka Milosavljević iz Kragujevca, preko punomoćnika Miodraga Jaranovića, advokata iz Mladenovca, podnele su Ustavnom sudu 29. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 488/10 od 29. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio, da je Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem Rev. 488/10 od 29. aprila 2010. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju predlagača, ovde podnositeljki ustavne žalbe, izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 3941/08 od 8. oktobra 2008. godine. U obrazloženju revizijskog rešenja je navedeno da je vrednost zahteva za isplatu novačane naknade predlagačima Ljubinki Jaranović sa 1/3 udela, Dušanki Milosavljević sa 1/6 udela i Veri Davidović sa 1/6 udela u ukupnom iznosu od 1.184.764,00 dinara, pa kako vrednost zahteva u odnosu na svakog predlagača ne prelazi zakonom propisani limit od 500.000,00 dinara za izjavljivanje revizije, sledi da revizija nije dozvoljena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnositeljke ustavne žalbe, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Podnositeljke ustavne žalbe smatraju da je revizija u konkretnom slučaju bila dozvoljena, s obzirom na to da je vrednost predmeta spora iznosila 1.184.764,00 dinara, te da Vrhovni kasacioni sud nije mogao da utvrđuje vrednost pojedinačnih zahteva, jer takvi pojedinačni zahtevi nisu postavljeni u vanparničnom postupku.

Prema odredbi člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), koji je stupio na snagu 29. decembra 2009. godine, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivaće Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog Zakona. Stoga je Vrhovni kasacioni sud dozvoljenost revizije cenio u odnosu na odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 124/05).

Odredbom člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku, koja se u vanparničnom postupku primenjuje saglasno odredbi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05), propisano je da će se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Saglasno odredbi 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku iz 2005. godine revizija nije bila dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000,00 dinara.

6. Revizija odbačena osporenim rešenjem podneta je u vanparničnom postupku koji je vođen radi određivanja novčane naknade za oduzeto zemljište na kome su podnositeljke ustavne žalbe bile suvlasnici kao pravni sledbenici ranijeg vlasnika zemljišta, pa im i pravo na isplatu novčane naknade pripada srazmerno njihovim suvlasničkim udelima. Dakle, u vanparničnom postupku obrazovana je procesna zajednica formalnih suparničara (predlagača), što navodima ustavne žalbe nije osporavano.

Prema odredbi člana 203. Zakona o parničnom postupku, svaki suparničar je samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarama. Iz navedene odredbe proizlazi da je svaki suparničar, u konkretnom slučaju predlagač u vanparničnom postupku, vlastan da izjavi zakonom dozvoljeni pravni lek ili da to ne učini, da zahteva isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište ili da to ne zahteva. Radnje koje je jedan od suparničara preduzeo u postupku, odnosno propustio da preduzme, ne mogu štetiti, niti koristiti drugim suparničarima. Tako, nepodnošenje zahteva za isplatu novčane naknade jednog od suparničara, kao suvlasnika oduzetog zemljišta, ne može uticati na srazmerno povećanje iznosa novčane naknade koji pripadaju ostalim suvlasnicima, jer svaki predlagač – suparničar u vanparničnom postupku disponira samo onim delom u okviru ukupnog iznosa novačane naknade koji je srazmeran njegovom suvlasničkom udelu na oduzetom zemljištu. Ova dispozicija, kao što je navedeno, odnosi se i na izjavljivanje pravnih lekova, te u ovom slučaju jedan od predlagača u vanparničnom postupku Aleksandar Aleksendrić (suvlasnik sa 1/3 udela na oduzetom zemljištu) nije izjavio reviziju, već su to učinili preostala tri predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

Polazeći od izloženog, ukoliko u parničnom ili vanparničnom postupku postoji procesna zajednica suparničara koji nemaju pravni polažaj jedinstvenih suparničara iz člana 204. Zakona o parničnom postupku, vrednost predmeta spora se u smislu člana 31. stav 2. ovog zakona utvrđuje prema vrednosti pojedinog zahteva svakog od suparničara. Imajući u vidu prirodu vanparničnog postupka u kome su podnositeljke ustavne žalbe bile predlagači, vrednost predmeta spora koja je merodavna za izjavljivanje revizije u tom postupku određuje se u odnosu na visinu novčane naknade koja pripada svakom pojedinom predlagaču, a ne u odnosu na ukupan iznos dosuđene novčane naknade za oduzeto zemljište od 1.184.764,00 dinara.

Saglasno navedenom, izjavljivanje revizije u konkretnom slučaju u kome vrednost pojedinog novčanog potraživanja svakog od revidenta ne prelazi zakonom propisani limit, predstavljalo je okolnost koja izjavljeni vanredni pravni lek čini nedozvoljenim, u skladu sa članom 401. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku koji se shodno primenjuje na osnovu člana 412. stav 5. ovog Zakona. Stoga je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 488/10 od 29. aprila 2010. godine revizija odbačena, što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije propisane članom 404. navedenog zakona.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud nalazi da razlozima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenog rešenja, te da su očigledno neosnovani navodi podnosilaca da im je osporenim revizijskim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o nedozvoljenosti revizije u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti