Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu. Poništena su rešenja privrednih sudova i dosuđena naknada materijalne i nematerijalne štete zbog nenamirenja potraživanja prema društvenom preduzeću u stečaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3611/2020
26.09.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama I. H, J . H, A . Š, Đ . K . i I . H, svih iz Čantavira , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a I . H . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Subotici R4 st. 1350/19 od 13. avgusta 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5389/19 od 18. decembra 2019. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Subotici R4 st. 1350/19 od 13. avgusta 2019. godine, u delu kojim je odbijen prigovor I. H . radi ubrzavanja postupka u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 521/10, kao i Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5389/19 od 18. decembra 2019. godine u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba I. H . izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Subotici R4 st. 1350/19 od 13. avgusta 2019. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba J. H, A . Š, Đ . K . i I . H . i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Subotici R4 st. 1290/19 od 13. avgusta 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5406/19 od 31. decembra 2019. godine, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Subotici R4 st. 1290/19 od 13. avgusta 2019. godine i Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5406/19 od 31. decembra 2019. godine.

5. Usvaja se ustavna žalb a I. H, J . H, A . Š, Đ . K . i I . H . i utvrđuje da su im povređena prav a na suđenje u razumnom roku i na imovinu , zajemčena član om 32. stav 1. i članom 58. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 521/10.

6. Utvrđuje se pravo I. H, J . H, A . Š, Đ . K . i I . H . na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 521/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Utvrđuje se pravo I. H, J . H, A . Š, Đ . K . i I . H . na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 521/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Odbacuju se zahtev i podnosilaca ustavn e žalb e za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. H, J . H, A . Š, Đ . K . i I . H, svi iz Čantavira i D . N . iz Beograda su 11. marta 2020. godine, preko punomoćnika N . V, advokata iz Subotice, podneli Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv rešenja Privrednog suda u Subotici i Privrednog apelacionog suda iz tač. 1. i 3. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu iz člana 32. stav 1, član 36. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja. Ustavnu žalbu D. N . iz Beograda je izdvojio u poseban predmet radi odvojenog rešavanja.

U ustavnim žalbama se navodi: da su podnosiocima u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici nad stečajnim dužnikom DP „M.“ Čantavir u predmetu St. 521/10 utvrđena potraživanja iz radnog odnosa; da su osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda pravnosnažno odbijeni prigovori podnosilaca radi ubrzanja navedenog stečajnog postupka; da su nadležni sudovi pogrešno cenili prihvatljivost trajanja osporenog postupka, imajući u vidu da podnosioci već 13 godina ne mogu da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od dužnika koji je preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

Predlaže se da Ustavni sud utvrdi da su podnosiocima osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda povređena označena ustavna prava i da poništi ova rešenja. Takođe se traži da Ustavni sud utvrdi povredu prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, utvrdi im naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku, kao i troškove sastava ustavnih žalbi u iznosu od po 108.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalb a se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavnih žalbi u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavnih žalbi povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „M.“ Čantavir otvoren je rešenjem Privrednog suda u Subotici St. 521/10 od 22. jula 2010. godine.

Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku blagovremeno prijavili svoja potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada u okviru perioda od 2003. do 2007. godine, koja su priznata i utvrđena zaključkom stečajnog suda i svrstana u treći isplatni red. U trenutku otvaranja stečajnog postupka i u toku njegovog trajanja stečajni dužnik je raspolagao sa 100% društvenim kapitalom.

Podnosioci ustavnih žalbi su u periodu od 1. do 25. jula 2019. godine podneli Privrednom sudu u Subotici prigovore radi ubrzavanja stečajnog postupka u predmetu St. 521/10.

Rešenjima Privrednog suda u Subotici R4. St. 1350/19 od 13. avgusta 2019. godine i R4 St. 1290/19 od 13. avgusta 2019. godine odbijeni su prigovori podnosilaca ustavnih žalbi, kojima je traženo da se utvrdi da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 521/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda Rž. St. 5389/19 od 18. decembra 2019. godine i Rž. St. 5406/19 od 31. decembra 2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i potvrđena ožalbena rešenja Privrednog suda u Subotici.

U donošenju osporenih rešenja Privredni apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud, pravilnom primenom kriterijuma propisanih odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku na utvrđeno činjenično stanje o toku osporenog stečajnog postupka, pravilno našao da podnosiocima prigovora nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku. U obrazloženju osporenih rešenja se, pored ostalog, navodi: da i drugostepeni sud nalazi da je Privredni sud u Subotici u ovom stečajnom postupku postupao u skladu sa propisanim rokovima iz Zakona o stečaju, da na strani suda u stečajnom postupku nije bilo propusta, nečinjenja, odnosno radnji koje bi vodile nepotrebnom odugovlačenju postupka i dovele do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Osporena rešenja su dostavljena punomoćniku podnosilaca 11. februara 2020. godine.

Predmetni stečajni postupak je okončan rešenjem Privrednog suda u Subotici St. 521/10 od 12. decembra 2019. godine, koje je pravnosnažno 31. decembra 2019. godine.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ispitujući navode podnosilaca u delu u kojem je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Subotici i Privrednog apelacionog suda, Ustavni sud konstatuje da je tvrdnja podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da je njihov prigovor proizvoljno odbijen i da osporeno rešenje ne sadrži odgovarajuće obrazloženje, jer nije uzeta u obzir relevantna praksa Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca koje se odnose na osporena rešenj a, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, Ustavni sud ukazuje da Privredni apelacioni sud prilikom donošenja osporenih rešenja nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja praksa je navedena u označenoj odluci), već da je osporeno rešenje isključivo zasnovano na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na oceni da višegodišnje trajanje postupka (u vreme podnošenja prigovora osam godina i dva meseca) ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da osporeni stečajni postupak u trenutku podnošenja prigovora trajao devet godina, a u trenutku donošenja osporen ih drugostepen ih rešenja devet i po godina, te da Privredni apelacioni sud prilikom njegovog donošenja nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim drugostepenim rešenj ima merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način na štetu podnosilaca. Ustavni sud napominje da je sličan pravni stav izneo u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalb e i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenj ima Privrednog suda u Subotici i Privrednog apelacionog suda povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 1. i 3. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tač. 2. i 4. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmete sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 521/10, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji se vodio prema društvenom preduzeću, u trenutku podnošenja prigovora radi ub rzavanja postupka trajao devet godina, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalb u i utvrdio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Subotici St. 521/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavne žalb e povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Subotici da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalb u i utvrdio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 521/10 povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. izreke.

9. Iz zahteva ustavne žalb e proizlazi da podnosioci zahtevaju naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer ističu da im je, usled nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku, pričinjena kako materijalna, tako i nematerijalna šteta. S toga je Sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 6. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalb i zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete , svakom u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 521/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Z akona o Ustavnom sudu, u tački 7. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalb e na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Subotici u predmetu St. 521/10, umanjenog za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17 .) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. Ustavni sud ukazuje da nije posebno razmatrao tvrdnje podnosilaca kojima se ukazuje da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je prethodno utvrdio povrede ostalih ustavnih prava i odredio način otklanjanja štetnih posledica. Imajući u vidu navedeno, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, re šavajući kao u drugom delu tač. 1. i 3. izreke.

12. U pogledu zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 8. izreke.

13. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 766/2020: Povreda prava na pravično suđenje i imovinu u stečajnom postupku
• Už 2384/2020: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u stečaju
• Už 3772/2020: Odluka o povredi više ustavnih prava u dugotrajnom stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća
• Už 10859/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično i razumno suđenje i imovinu u stečaju