Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je nenamirivanjem utvrđenog potraživanja u stečajnom postupku nad dužnikom sa pretežnim državnim kapitalom podnosiocu povređeno pravo na imovinu. Dosuđena mu je naknada materijalne štete u visini potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3612/2010
16.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Olivere Jovanić iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Olivere Jovanić izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Rev. 2498/10 od 22. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Olivera Jovanić iz Subotice podnela je Ustavnom sudu 29. jula 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Rev. 2498/10 od 22. aprila 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava „na ulaganje pravnog leka“, kao i zbog povrede „člana 147. stav 4, člana 153. stav 2. i člana 199. Ustava RS“.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je osporenim rešenjem Vrhovni kasacioni sud odbacio reviziju podnositeljke kao nedozvoljenu, pozivajući se na utvrđenu vrednost predmeta spora iz prvostepenog rešenja o nasleđivanju, kao i na to da u predlogu za dopunsko rešenje o nasleđivanju nije označena vrednost predmeta spora; da se pravo na ulaganje revizije naslednici, ovde podnositeljki ustavne žalbe, ne može osporavati zbog činjenice da je Opštinski sud u Subotici u ostavinskom predmetu O. 2680/08 propustio da utvrdi vrednost naknadno pronađene imovine; da su osporeno rešenje donele sudije koje su izabrane na osnovu Odluke o izboru sudija i tužilaca donete na nelegalan i nelegitiman način, s obzirom na to da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu konstituisani u skladu sa Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije (odredba člana 6. stav 5.), Zakonom o Visokom savetu sudstva (odredba člana 54. stav 1.) i Zakonom o Državnom veću tužilaca (odredba člana 53. stav 2.), kao i da je u radu oba organa bila isključena javnost, što je u suprotnosti sa načelima demokratičnosti i javnosti; da su podnositeljki povređena označena prava jer su povređene ustavne odredbe o izboru sudija iz člana 147. stav 4. Ustava po kojoj Visoki savet sudstva nije ni bio konstituisan. Podnositeljka ustavne žalbe iznosi detaljne navode vezane za ostavinski postupak O. 2680/08 i pravnosnažne sudske odluke koje su u njemu donete, a koje nisu osporene ustavnom žalbom. Ovim tvrdnjama, između ostalog, obrazlaže i povredu prava na korišćenje sopstvenog jezika u postupku pred sudom koje joj je zajemčeno, kako navodi „odredbom člana 199. stav 1. Ustava Republike Srbije, a čime je učinjena i bitna povreda postupka iz člana 361. stav 2. tačka 8) ZPP“. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su podnositeljki povređena označena prava, utvrdi da ima pravo na naknadu nematerijalne štete i naloži nadležnim sudovima da joj se naknade troškovi u opredeljenom iznosu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Rev. 2498/10 od 22. aprila 2010. godine odbačena kao nedozvoljena revizija zakonske naslednice, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Subotici Gž. 539/09 od 27. maja 2009. godine; da u obrazloženju osporenog rešenja Vrhovni kasacioni sud navodi da je podneskom od 17. juna 2008. godine zakonski nasalednik Lj.J. podneo zahtev za donošenje dopunskog rešenja, ne označavajući vrednost predmeta spora, kao i da je u prvostepenom rešenju označena vrednost predmeta spora na 50.000,00 dinara i naplaćena taksa na osnovu Tarifnog broja 7. Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/01, 9/02, 29/04, 61/05, 116/08, 31/09) u iznosu od 1.600,00 dinara, koja odgovara označenoj vrednosti predmeta spora, na osnovu čega je taj sud odlučio da revizija u smislu člana 394. stav 3. ZPP nije dozvoljena.

4. Odredbom člana 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04), koja je važila u vreme izjavljivanja revizije, bilo je propisano da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 18/05) je propisano da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

5. Ustavni sud je iz sadržine podnete ustavne žalbe ustanovio da se podnositeljka ustavne žalbe Sudu obraća jer nije zadovoljna odlukom Vrhovnog kasacionog suda o reviziji koju je izjavila protiv rešenja Okružnog suda u Subotici Gž. 539/09 od 27. maja 2009. godine, pri čemu u žalbi ne navodi ustavnopravne razloge koji bi u konkretnom slučaju ukazivali na povredu ili uskraćivanje označenih prava.

Ustavni sud najpre ukazuje da se odredbama člana 147. stav 4. i člana 153. stav 2. Ustava, čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ističe, uređuju pitanja izbora sudija na stalnu sudijsku funkciju i broja članova Visokog saveta sudstva. Dakle, navedenim odredbama Ustava se ne jemče ljudska prava i građanske slobode, niti te odredbe mogu biti povređene osporenim rešenjem o odbacivanju revizije. Tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe, koje se odnose na izbor sudija, nisu dovedene u vezu sa konkretnim osporenim aktom i predstavljaju isključivo njene subjektivne stavove.

Polazeći od odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a imajući u vidu i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovoj pravnoj stvari ukazuje da formalno pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dozvoljenim pravnim sredstvom. Ustavni sud je utvrdio da se navodi u ustavnoj žalbi u najvećem delu odnose na ostavinski postupak O. 2680/08 i pravnosnažne sudske odluke koje su u njemu donete, a koje nisu osporene ustavnom žalbom. Navode podnositeljke ustavne žalbe da joj je pravo na izjavljivanje revizije uskraćeno „zbog činjenice da je Opštinski sud u Subotici u ostavinskom predmetu O. 2680/08 propustio da utvrdi vrednost naknadno pronađene imovine“ podnositeljka je mogla isticati u ostavinskom postupku pre donošenja rešenja o raspravljanju zaostavštine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da je u prvostepenom ostavinskom rešenju vrednost predmeta postupka opredeljena na iznos od 50.000,00 dinara i naplaćena sudska taksa za rešenje na osnovu Tarifnog broja 7. Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama u iznosu od 1.600,00 dinara, koja odgovara označenoj vrednosti predmeta ostavinskog postupka, na osnovu čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio da revizija u smislu tada važeće odredbe člana 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena. Stoga, po oceni Ustavnog suda, osporeno rešenje o odbacivanju revizije nije doneto proizvoljnom primenom procesnog prava na štetu podnositeljke ustavne žalbe, pa su očigledno neosnovani navodi ustavne žalbe da je podnositeljki osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se ne navode razlozi koji bi na bilo koji način ukazivali na to da je osporenim rešenjem, koje je sačinjeno na ćiriličkom pismu i doneto bez održavanja rasprave, podnositeljki povređeno ili uskraćeno pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, garantovano odredbom člana 199. Ustava.

Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti