Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog potpune neaktivnosti izvršnog suda u trajanju od preko tri i po godine. Dosuđena je naknada nematerijalne štete u iznosu od 200 evra i naloženo hitno postupanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3612/2011
26.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 1871915/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S. iz B, preko punomoćnika M. Đ, advokata iz B, izjavio je 5. avgusta 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 1871915/10.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, navedeno je da je rešenje o izvršenju u predmetnom izvršnom postupku doneto tek šest meseci od podnošenja predloga, kao i da se iz spisa predmeta ne proizlazi da je to rešenje dostavljeno izvršnom dužniku. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu Ustavom zaje mčenog prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenog prava i naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe u opredeljenom iznosu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu Iv. 1871915/10, kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 16. septembra 2010. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv privrednog društva „D. i d.“ d.o.o iz B, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, računa za plaćanje izvršenih advokatskih usluga za mesec maj, jun i jul 2010. godine, po osnovu ugovora o paušalu, zaključenog sa izvršnim dužnikom 30. aprila 2010. godine, u ukupnom iznosu od 60.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Predlogom je traženo da sud obaveže izvršnog dužnika da, u roku od osam dana od prijema rešenja, isplati izvršnom poveriocu navedeni novčani iznos, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku, da odredi izvršenje na svim novčanim sredstvima na računima izvršnog dužnika kod banaka i drugih finansijskih organizacija. Kao sredstvo izvršenja predloženo je prenos novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Uz predlog su dostavljeni računi za pružene advoka tske usluge za mesec maj i dva za mesec jun, ugovor o paušalu , kao i ugovor o raskidu ugovora o paušalu, zaključen 26. jula 2010. godine. Povodom ovog predloga formiran je predmet Iv. 1871915/10.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 19. januara 2011. godine doneo rešenje o izvršenju Iv. 1871915/10, kojim je odredio predloženo izvršenje i troškove poverioca u iznosu od 9.300,00 dinara, a dostavnu naredbu za slanje ovog rešenja izvršnom dužniku dat je 23. marta 2011. godine. U spisima predmeta nema dokaza da je rešenje poslato izvršnom dužniku, niti da ga je on primio. Nakon navedenog, izvršni sud nije više preduzeo ni jednu radnju u postupku, iako je izvršni dužnik, podnescima od 10. i 24. maja 2011. godine, tražio od izvršnog suda da utvrdi da li je izvršni dužnik primio rešenje o izvršenju. Izvršni poverilac je 27. juna 2011. godine podneo predsedniku izvršnog suda pritužbu na rad postupajućeg sudije, a 29. juna 2011. godine je podneo urgenciju predsedniku Vrhovnog kasacionog suda. Nakon toga, do dostavljanja spisa Ustavnom sudu 3. marta 2014. godine izvršni dužnik se više nije pisanim putem obraćao izvršnom sudu.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da: svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je izvršni postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja predloga ovde podnosioca ustavne žalbe Prvom osnovnom sudu u Beogradu 14. septembra 2010. godine, do odlučivanja Ustavnog suda, trajao tri i po godine, kao i da taj postupak još nije okončan.

Navedeno trajanje postupka izaziva sumnju da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao.

Ustavni sud je ocenio i da je podnosilac imao interes da se izvršni postupak okonča u kraćem roku, s obzirom na to da je predmetni postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja. Takođe, prema oceni Ustavnog suda, podnosilac, kao izvršni poverilac u predmetnom postupku, nije doprineo produžavanju trajanja tog postupka. Ustavni sud konstatuje da je prvih godinu dana podnosilac više puta urgirao da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se omogućilo sprovođenje izvršenja. Međutim, Ustavni sud ukazuje da se nakon tog perioda, odnosno naredne dve i po godine podnosilac više nije pisanim putem obraćao izvršnom sudu, ali je ocenio da takva neaktivnost podnosi oca ne može da predstavlja opravdanje suda za to što toliko dugo nije postupao u osporenom postupku.

Ocenjujući postupanje izvršnog suda, Ustavni sud je ocenio da taj sud nije postupao u skladu sa zakonskom obavezom da postupak sprovede bez odugovlačenja. Naime, izvršni sud je doneo rešenje o izvršenju četiri meseca nakon podnošenja predloga, a, potom, ni posle tri godine nije preduzeo ni jednu radnju, čak ni nakon urgencija izvršnog poverioca.

6. Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 1871915/10, izuzetnom neefikasnošću izvršnog suda, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ocena Ustavnog suda je zasnovana na sopstvenoj praksi, kao i na praksi Evropskog suda za ljudska prava. Naime, Ustavni sud je prilikom ocene imao u vidu i presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Plazonić protiv Hrvatske“, od 6. marta 2008. godine (broj aplikacije 26455/04, st. 60-63.) u kome je kritikovan stav Ustavnog suda Hrvatske, koji nije našao povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima u kojima su sudovi bili neaktivni ukupno godinu i po u jednom, i pr eko dve godine u drugom slučaju, a radilo se o postupcima koji nisu bili složeni.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno trajanje predmetnog izvršnog postupka, kao i opisano ponašanje podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nepostupanjem izvršnog suda. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu i kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

S obzirom na to da je predmetni izvršni postup ak još u toku, Ustavni sud je kao način otk lanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu mere kako bi se ovaj postupak okončao u najkraćem roku.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti