Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u poreskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda, jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka. Žalbom se u suštini traži preispitivanje zakonitosti osporenih akata, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Privrednog društva ''Hemiks'' d.o.o. za proizvodnju i trgovinu iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. februara 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Privrednog društva ''Hemiks'' d.o.o. za proizvodnju i trgovinu Velika Plana izjavljena protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu III-3 U. 3036/10 (2008) od 11. juna 2010. godine, rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 413.9-337/06-20 od 23. januara 2008. godine i rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreska uprava - Filijala Smederevo broj 47-548-092-06 od 17. oktobra 2006. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Privredno društvo ''Hemiks'' d.o.o. za proizvodnju i trgovinu iz Velike Plane je 30. juna 2010. godine Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da su osporene odluke nezakonite, jer je u postupku koji je prethodio donošenju osporene presude Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu III-3 U. 3036/10 (2008) od 11. juna 2010. godine, pogrešno utvrđeno činjenično stanje i učinjene su bitne povrede pravila postupka. Naime, podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je prvostepeni organ ostavio rok od tri dana za dostavljanje pismenih primedbi na zapisnik, umesto zakonom propisanih pet dana, te da su povređena načela ekonomičnosti i efikasnosti postupka, jer je prvostepeni organ doneo 17 rešenja na osnovu jednog naloga za kontrolu. Navodi da su sve navedene povrede konstatovali drugostepeni organ i Upravni sud, ali da su pogrešno zaključili da su one bez značaja za odlučivanje. Takođe smatra da je Upravni sud povredio ''ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe'' tako što je primenio ''Zakon nepostojeće države SRJ''.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreska uprava - Filijala Smederevo broj 47-548-092-06 od 17. oktobra 2006. godine poreski obveznik, ovde podnosilac ustavne žalbe, obavezan da izvrši uplatu poreza na dodatu vrednost sa pripadajućom kamatom, kao i prethodni porez, za poreski period od 1. novembra 2005. godine do 30. novembra 2006. godine, u iznosima bliže utvrđenim dispozitivom ovog rešenja, kao i da u svojim poslovnim knjigama sprovede odgovarajuća knjiženja.

Protiv navedenog prvostepenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je izjavio žalbu, koja je osporenim rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije - Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 413.9-337/06-20 od 23. januara 2008. godine odbijena kao neosnovana.

Osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu III-3 U. 3036/10 (2008) od 11. juna 2010. godine odbijena je kao neosnovana tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv navedenog drugostepenog rešenja.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede prava podnosioca iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava. Naime, podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da postupa kao instancioni i ispita zakonitost osporenih odluka.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova ili konačnih upravnih akata. Stoga, odlučujući o ustavnoj žalbi, Ustavni sud ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su odluke u predmetnom upravnom postupku i upravnom sporu donete proizvoljnom i pogrešnom primenom zakona. Pri tome je Ustavni sud imao u vidu da se u ustavnoj žalbi ponavljaju navodi koji su već detaljno razmotreni u osporenoj presudi Upravnog suda.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, te imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda traži ocenu zakonitosti osporenih odluka, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Ustavni sud je imao u vidu i navode podnosioca kojima se ukazuje na ''postupanje u zakonskom i razumnom roku'', ali je ocenio da se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi mogu dovesti u vezu samo sa osporenim aktima. Ustavni sud naglašava da formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava, ustavnu žalbu ne čini, samu po sebi, dopuštenom.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

 

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA sudija dr Agneš Kartag Odri