Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, jer je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno odbacio reviziju kao nedozvoljenu. Revizija je bila dozvoljena jer je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, a ne radi se o sporu male vrednosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. S. iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. S. i utvrđuje da je stavom drugim izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 896/20 od 18. juna 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 896/20 od 18. juna 2020. godine, u stavu drugom izreke, i određuje da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4446/18 od 1. novembra 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. S. iz Valjeva podnela je Ustavnom sudu, 19. marta 2021. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 896/20 od 18. juna 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe osporava pravnu ocenu Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije koju je podnela na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, kao i neprihvatanje Vrhovnog kasacionog suda da o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. navedenog Zakona. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeni akt.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 13. juna 2018. godine, u svojstvu tužilje, podnela Osnovnom sudu u Valjevu tužbu protiv tužene B. u Valjevu, radi poništaja aneksa ugovora o radu OBV – 01 – 2274/1/1 od 22. marta 2018. godine, kojim je tužilji izmenjen koeficijent za obračun i isplatu plate, te poništaja rešenja VD direktora tužene OBV – 01 – 2915/8 od 11. aprila 2018. 2018. godine, kojim je izmenjen naziv radnog mesta tužilje.

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1. 218/18 od 14. novembra 2018. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje za poništaj aneksa ugovora o radu, dok je, u stavu drugom izreke, tužbeni zahtev za poništaj rešenja VD direktora tužene odbijen kao neosnovan.

Odlučujući o žalbi parničnih stranaka, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž1. 4446/18 od 1. novembra 2019. godine, kojom je, u stavu prvom izreke, prvostepena presuda potvrđena u odbijajućem delu, (odbijanjem žalbe tužilje), dok je, u stavu drugom izreke, usvajanjem žalbe tužene, ista preinačena u preostalom delu, tako što je odbijen kao neosnovan i tužbeni zahtev tužilje za poništaj aneksa ugovora o radu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 896/20 od 18. juna 2020. godine, u stavu prvom izreke, nije prihvaćeno odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, a u stavu drugom izreke je revizija odbačena kao nedozvoljena.

U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je Vrhovni kasacioni sud ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, jer se, u suštini, radi o rešavanju konkretnog činjeničnog i pravnog pitanja, a takođe, uz reviziju nisu priložene odluke kojima bi bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse; da ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena; da je članom 441. Zakona o parničnom postupku propisano da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa; da se u ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije ceni pod istim uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje; da je predmet spora u ovoj parnici poništaj aneksa ugovora o radu i rešenja VD direktora tužene, kojim je tužilji utvrđen naziv radnog mesta „pomoćni kuvar“; da kako se, u konkretnom slučaju, ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već se radi o izmeni naziva radnog mesta, to revizija tužilje nije dozvoljena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 403. Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20) (u daljem tekstu: ZPP) je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav 1.), da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav 2. tačka 2)).

Za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu od značaja su i odredbe ZPP, a koje su navedene u odlukama Ustavnog suda Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine (videti na veb-stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

5. Razmatrajući navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da ona svoje navode zasniva na tvrdnji da je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno primenio odredbe merodavnog procesnog prava prilikom odlučivanja o dozvoljenosti revizije u parnici u sporu iz radnog odnosa.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Vrhovni kasacioni sud odluku o nedozvoljenosti revizije, u konkretnom slučaju, zasnovao na stanovištu da se radi o sporu iz radnog odnosa, ali ne o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa u kome je revizija, saglasno članu 441. ZPP, uvek dozvoljena.

Ustavni sud ukazuje da ZPP predviđa u kojim parnicama iz radnog odnosa je revizija uvek dozvoljena, ali ne isključuje pravo stranke da i u drugim sporovima iz radnog odnosa u kojima se odlučuje o nekom pravu ili obavezi zaposlenog, izjavi reviziju, ako su za to ispunjeni zakonski uslovi. Ovakva ocena Ustavnog suda utemeljena je na odredbi člana 436. ZPP, kojom je predviđeno da će se u parnicama iz radnog odnosa, ako u delu ZPP kojim je uređen ovaj poseban parnični postupak ne postoje posebne odredbe, primenjivati ostale odredbe ovog zakona. U tom smislu, izmenama ZPP, koje su stupile na snagu 31. maja 2014. godine, dakle pre podnošenja tužbe u konkretnom slučaju, dopunjena je odredba člana 403. stav 2. ZPP, tako što je predviđeno da je revizija uvek dozvoljena i u situaciji kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, odnosno kada je taj sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (odredbe tač. 2) i 3) stava 2. člana 403. ZPP). Prema pravnom stavu Ustavnog suda, izraženom u Odluci Už-7147/2015 od 19. jula 2018. godine, od ovog pravila postoji izuzetak, a koji se odnosi na sporove male vrednosti, budući da je odredbom člana 479. stav 6. ZPP izričito propisano da revizija nije dozvoljena u postupku u sporovima male vrednosti. S obzirom na to da se, prema odredbi člana 469. ZPP, sporovi iz radnih odnosa ne smatraju sporovima male vrednosti, Ustavni sud, s obzirom na prethodno izloženo, nalazi da stanovište Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije izjavljene protiv dela drugostepene presude kojim je preinačena prvostepena presuda, tako što je tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe za poništaj aneksa ugovora o radu odbijen kao neosnovan, nije utemeljeno na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog zakona. Ovakvo stanovište Ustavni sud je već iskazao u svojim odlukama Už-5083/2016 od 5. jula 2018. godine i Už-4885/2017 od 21. marta 2019. godine.

Sledom svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe stavom drugim izreke osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 896/20 od 18. juna 2020. godine, u delu koji se odnosi na reviziju izjavljenu protiv preinačujućeg dela pobijane drugostepene presude, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja u označenom delu i određivanjem da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4446/18 od 1. novembra 2019. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava iz člana 36. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanja štetnih posledica.

8. Nakon što je podnositeljki utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio da se štetne posledice otklone ponovnim odlučivanjem o predmetnoj reviziji, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u delu kojim se osporava stav prvi izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 896/20 od 18. juna 2020. godine, kada je reč o reviziji koja je, kao posebna, izjavljena protiv preinačujućeg dela pobijane drugostepene presude.

Što se tiče stava prvog izreke osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda koji se odnosi na ocenu o dozvoljenosti kako posebne revizije, tako i one koja je izjavljena po opštim pravilima, protiv stava prvog izreke pobijane drugostepene presude, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog revizijskog rešenja.

Sledom izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u navedenom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti