Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja priznatog potraživanja u stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3625/2016
08.02.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i S. V . iz sela Dragovac, opština Bojnik, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S . V . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskov cu u predm etu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznosu koji je utvrđen u stečajnom postu pku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) , umanjenom za eventualno isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dos tavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba S. V . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 1799/15 od 10. februara 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S . V . iz sela Dragovac, opština Bojnik, izjavio je Ustavnom sudu, 4. maja 2016. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 1799/15 od 10. februara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, na osnovu sadržine ustavne žalbe i uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je prijavio svoja potraživanje u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine, nad stečajnim dužnikom P. "P ." iz Bojnika. Podnosiocu ustavne žalbe je priznato prijavljeno potraživanje, ali isto nije isplaćeno, a stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 1799/15 od 10. februara 2016. godine, utvrđena je povreda prava podnosioca na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (prvobitno St. 30/09) , naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak što pre okončao i delimično usvojen zahtev predlagača za primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, i to tako što mu je dosuđena naknada u iznosu do 20.000 dinara.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocu ustavne žalbe, a protiv stečajnog dužnika P. "P ." iz Bojnika, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena pravnosnažnim sudskim odlukama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, a koji mu nije isplaćen (videti, pored drugih, odluke Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine, Už-10062/2016 od 7. septembra 2017. godine i Už-8283/2016 od 2. marta 2017. godine).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenih za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. S obzirom na to da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom rešenju određena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je ovom odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 3. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 1799/15 od 10. februara 2016. godine u odnosu na odluku o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud podseća da iz odredbe čl ana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), imao pravo da protiv osporenog prvostepenog rešenja izjavi žalbu Vrhovnom kasacionom sudu, o čemu je i poučen u osporenom aktu.

Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavljena proizlazi da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristio Zakonom o uređenju sudova propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 1799/15 od 10. februara 2016. godine , jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosi oca ustavne žalbe za naknadu troškova sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti