Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na slobodu, utvrdivši da je odluka o produženju pritvora bila zakonita i obrazložena. Preostali deo žalbe, zbog paušalnih navoda, odbačen je.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Fathi Hamija, iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Fathi Hamija izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1504/10 od 28. juna 2010. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Fathi Hami iz Subotice izjavio je 31. jula 2010. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1504/10 od 28. juna 2010. godine, zbog povrede prava iz člana 31. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije, te povređenih prava "na nezavisno, nepristrasno i pravično suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo, prava na jednaku pravnu zaštitu bez diskriminacije, kao i nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta".

Podnosilac ustavne žalbe navodi:

- da se protiv njega vodio krivični postupak pred Višim sudom u Subotici u predmetu K. 82/10 po optužnici Višeg javnog tužioca u Subotici Kt. 194/09 od 15. marta 2010. godine zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi sa stavom 6. Krivičnog zakonika;

- da mu je pritvor bio određen rešenjem veća Okružnog suda u Subotici Kv. 311/09 od 18. decembra 2009. godine i da je više puta produžavan;

- da je rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 177/10 od 14. juna 2010. godine prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor za dva meseca, do 17. avgusta 2010. godine, te da je produženje pritvora zasnovanao na odredbi člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP;

- da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1504/10 od 28. juna 2010. godine odbijena žalba njegovog branioca kao neosnovana;

- da smatra da prilikom odlučivanja o žalbi Apelacioni sud u Novom Sadu nije vodio računa o sledećim bitnim povredama postupka kojima je obuhvaćeno prvostepeno rešenje: u donošenju rešenja je kao predsedik veća učestvovao sudija F.M. koji je postupao u istrazi, kao i sudija N.K.A. koja je godišnjim radom raspoređena u parničnoj, a ne krivičnoj materiji i u situaciji kad je i sama reizbornost sudija sporna; prilikom produženja pritvora nije slaslušan okrivljeni, a tužilac i branilac nisu bili obavešteni o vremenu i mestu saslušanja, niti je vođen poseban zapisnik i priložen spisima; precenjen je značaj krivičnog postupka K. 250/10 (ranije K. 994/09) pred Osnovnim sudom u Subotici koji se vodi protiv podnosioca zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi sa krivičnim delom nesavesno lečenje bolesnika iz člana 126. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer to, po mišljenju podnosioca, ne može imati teret osobitih okolnosti kod ocene pritvorskog razloga obzirom da se ne radi o istovrsnom krivičnom delu i da je u tom predmetu bila jednom doneta oslobađajuća presuda koja je u 2009. godini ukinuta samo iz procesnih razloga;

- da su oba postupajuća suda, samo paušalno, kao osnov sumnje da bi okrivljeni mogao ponoviti krivično delo navodili postojanje drugog krivičnog postupka;

- da je 5. jula 2010. godine doneta i objavljena presuda Višeg suda u Subotici u predmetu K. 82/10 kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi sa stavom 6. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, te da je istog dana doneto i rešenje o ukidanju pritvora;

- da je podnosilac držan u pritvoru više od šest meseci na bazi istog činjeničnog stanja - zbog činjenice da se protiv njega vodi drugi krivični postupak, da bi posle donošenja presude ta činjenica izgubila važnost i isto veće je drugačije posmatralo.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih prava, poništi osporeno rešenje i naknadi mu nematerijalnu štetu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Pred Višim sudom u Subotici vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, po optužnici Višeg javnoj tužilaštva u Subotici Kt. 194/09 od 15. marta 2010. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi sa stavom 6. Krivičnog zakonika.

Podnosilac se nalazio u pritvoru po rešenju veća Okružnog suda u Subotici Kv. 311/09 od 18. decembra 2009. godine, kada mu je određen pritvor u trajanju od mesec dana, računajući od dana i časa lišenja slobode okrivljenog, na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku (dalje ZKP). Okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, lišen je slobode 31. decembra 2009. godine u 11,25 časova. Pritvor mu je kasnije produžavan više puta po istom osnovu.

Viši sud u Subotici je po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 146. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, ispitivao da li i dalje postoje razlozi za pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe i rešenjem Kv. 177/10 od 14. juna 2010. godine mu je produžio pritvor. Pritvor je produžen, jer su, po oceni vanpretresnog veća, i dalje stajali razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru u smislu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika, uz obrazloženje da se protiv okrivljenog pred Osnovnim sudom u Subotici vodi krivični postupak K. 994/09 zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi sa krivičnim delom nesavesno lečenje bolesnika iz člana 126. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, i da nezavisno od toga što u tom postupku nije doneta pravnosnažna osuđujuća presuda protiv okrivljenog, postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivična dela koja su mu u tom postupku stavljena na teret, uz osnovanu sumnju da je izvršio predmetno krivično delo u konkretnom slučaju, u svojoj sveukupnosti predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni, ukoliko bi boravio na slobodi, mogao ponoviti krivično delo i opravdava osnov propisan odredbom iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP. U obrazloženju rešenja se dalje navodi da je vanpretresno veće, osim ovoga, kao dodatno cenilo i to da je, prema obaveštenju direktora Opšte bolnice u Subotici, još uvek na snazi rešenje Opšte bolnice u Subotici 01-185 od 1. januara 2010. godine, kojim se okrivljeni privremno udaljuje sa rada od prvog dana pritvora 31. decembra 2009. godine, dok pritvor traje, što bi, po oceni veća, značilo da bi okrivljeni po puštanju iz pritvora nastavio sa radom na svom radnom mestu, a što dodatno potkrepljuje uverenje veća toga suda da bi time bio u mogućnosti da ponovi krivično delo.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Kž. II 1504/10 od 28. juna 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog izjavljenu 21. juna 2010. godine protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 177/10 od 14. juna 2010. godine. U rešenju se navodi da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je zaključio da stoje razlozi za produženje pritvora okrivljenom i da je o tome dao precizne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Apelacioni sud. Dodaje se, pored ostalog, da „obzirom da se protiv okrivljenog pred Osnovnim sudom u Subotici pod brojem K. 994/09 vodi krivični postupak zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi sa krivičnim delom nesavesno lečenje bolesnika iz člana 126. stav 3. u vezi stava 1. KZRS, gde postoje osnovi sumnje da je okrivljeni izvršio krivična dela koja mu se u tom postupku stavljaju na teret, uz osnovanu sumnju da je u istom svojstvu, dakle kao lekar specijalista - ginekolog akušer, izvršio i predmetno krivično delo, koje okolnosti i po nalaženju Apelacionog suda u Novom Sadu, suprotno žalbenim navodima, predstavljaju osobite okolnosti koje opravdavaju dalje zadržavanje u pritvoru na osnovu člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP “.

Viši sud u Subotici je doneo rešenje K. 82/10 od 5. jula 2010. godine kojim je prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, ukinuo pritvor. U obrazloženju rešenja se, između ostalog, navodi da je nakon održanog glavnog pretresa dana 30. aprila, 28. maja, 10. juna i 1. jula 2010. godine, doneta presuda K. 82/10 kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi sa stavom 6. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, pa da sud, rešavajući o pritvoru na osnovu odredbe člana 358. stav 1. u vezi stava 5. ZKP, nalazi da za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen i produžavan.

4. Odredbama člana 21. Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, kroz načelo zabrane diskriminacije, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.).

Odredbama člana 31. Ustava utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (stav 1.); da posle podizanja optužnice sud svodi trajanje pritvora na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) propisano je: da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (član 141. stav 2.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tačka 3)).

Članom 142a ZKP propisano je: da odluku o određivanju pritvora istražni sudija ili veće donosi po saslušanju okrivljenog, a da se odluka o produženju ili ukidanju pritvora donosi u sednici veća, izuzev u slučaju iz člana 145. ovog zakonika (stav 1.); da saslušanju iz stava 1. ovog člana mogu da prisustvuju javni tužilac i branilac okrivljenog (stav 2.); da je sud je dužan da na pogodan način obavesti javnog tužioca i branioca okrivljenog o vremenu i mestu saslušanja iz stava 1. ovog člana i da se saslušanje može obaviti i u odsustvu obaveštenih lica (stav 3.); da se o saslušanju ili sednici veća na kojoj se odlučuje o pritvoru vodi poseban zapisnik koji se prilaže spisima (stav 4.); da izuzetno od stava 1. ovog člana odluka o određivanju pritvora se može doneti bez saslušanja okrivljenog ako poziv za saslušanje nije mogao da mu bude uručen zbog nedostupnosti ili neprijavljivanja promene adrese ili ako postoji opasnost od odlaganja (tačka 5)).

Članom 146. ZKP propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142 a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (tačka 3.).

Ostale relevantne odredbe ZKP propisuju: da će kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen (član 358. stav 1.); ako se optuženi već nalazi u pritvoru a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 6) i stav 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor, da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (358. stav 5.); da se žalba podnosi sudu koji je doneo rešenje (član 399. stav 1.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno (član 401. stav 1.).

Krivičnim zakonikom ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 11/09) propisano je: službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršti, kazniće se zatvorom od dve do osam godina (član 367. stav 2.); a odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini delo iz st. 1, 2. i 4. ovog člana, kazniće se kaznom propisanom za to delo ( stav 6.).

5. Analizirajući osporeni pojedinačni akt sa stanovišta navedenih zakonskih odredaba, Ustavni sud je pošao od toga da pojam određivanja pritvora ima svoju formalno-pravnu i materijalno-pravnu stranu. U formalno-pravnom smislu određivanje pritvora je lišenje slobode odlukom nadležnog suda, odnosno prvo rešenje suda kojim se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo preduzima mera pritvora, kao mera obezbeđenja njegovog prisustva i nesmetanog vođenja krivičnog postupka. U materijalno-pravnom smislu, određivanje pritvora postoji svaki put kada nadležni sud u postupku kontrole pritvora, odnosno ispitivanja osnovanosti daljeg zadržavanja na snazi ove mere, utvrdi da i dalje postoje razlozi za pritvor, pri čemu je sud svaki put kada to čini dužan da ispituje postojanje svih zakonom ustanovljenih razloga, imajući u vidu svrhu pritvora. Istovremeno, sud je posebno dužan da vodi računa ne samo o ispunjenosti zakonskih uslova za produženje pritvora, već i o tome da li se ista svrha (obezbeđenje prisustva okrivljenog i nesmetano vođenje postupka) može ostvariti i drugom (blažom) merom. Iz navedenih razloga, po oceni Ustavnog suda, prilikom odlučivanja o osnovanosti produžavanja pritvora od značaja je da li u konkretnom slučaju ima zakonskih razloga da se pritvorenik zadrži u pritvoru. Sa druge strane, Ustavni sud je ocenio da iz odredbe člana 133. stav 3. ZKP proizlazi da će sud po službenoj dužnosti ukinuti pritvor, kao i svaku drugu meru iz člana 133. ZKP, kad prestanu razlozi za njeno dalje zadržavanje na snazi, što znači da je sud dužan da u bilo kojoj fazi krivičnog postupka, pa tako i za vreme dok još nije istekao period za koji je pritvor određen, ovu meru ukine ako više nema zakonskih razloga za njeno zadržavanje na snazi.

Što se tiče postojanja razloga za određivanje, odnosno produženje pritvora propisanih odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, Ustavni sud je utvrdio da ovaj zakonski razlog pretpostavlja da su kumulativno ispunjena dva uslova u odnosu na lice o čijem pritvaranju, odnosno poduženju pritvora se odlučuje, i to: 1) da za to lice postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo i 2) da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti. Ispunjenost ovih uslova mora se ceniti u svakom konkretnom slučaju.

Ustavni sud je utvrdio da je odluku o postojanju razloga za produženje pritvora podnosiocu ustavne žalbe nadležni sud, koji je doneo rešenje osporeno ustavnom žalbom, zasnovao na tome da su u prvostepenom rešenju, suprotno žalbenim navodima, dati prezizni i jasni razlozi zašto sud nalazi da i dalje stoji zakonski osnov za produženje pritvora iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP. Naime, podnosilac ustavne žalbe je bio osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi sa stavom 6. KZ, što je proizlazilo iz navoda optužnice, a protiv njega se pred Osnovnim sudom u Subotici pod brojem K. 251/10 (ranije K. 994/09) vodio krivični postupak zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 135. stav 4. u vezi sa krivičnim delom nesavesno lečenje bolesnika iz člana 126. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS, gde su postojali osnovi sumnje da je okrivljeni izvršio krivična dela koja su mu se u tom postupku stavljala na teret, u istom svojstvu, kao lekaru specijalisti - ginekologu akušeru, što po zaključku Apelacionog suda u Novom Sadu predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni, ukoliko bude boravio na slobodi, moći da ponovi krivično delo.

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredaba člana 31. st. 1. i 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava ne može dovesti u pravnu vezu sa osporenim rešenjima, jer se navedenom ustavnom odredbom jemče prava okrivljenog na ograničeno trajanje pritvora do podizanja optužnice. Kako je u konkretnom slučaju osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim je odbijena žalba branioca okrivljenog na rešenje o produženju pritvora, doneto u fazi krivičnog postupka posle podizanja optužnice, Ustavni sud nalazi da se pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe može postaviti samo u odnosu na pravo garantovano odredbom stava 2. člana 31. Ustava, kojim se svakome jemči da trajanje pritvora posle podizanja optužnice sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je najpre ispitivao da li je osporeni pojedinačni akt donet u skladu sa zakonom, što je preduslov da sudska odluka kojom se nekom licu produžava pritvor ne povređuje njegova Ustavom zajemčena prava. U tom smislu, Sud ocenjuje da je osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 1504/10 od 28. juna 2010. godine kojim je odbijena žalba njegovog branioca kao neosnovana, doneto saglasno odredbi člana 401. stav 3. ZKP. Ustavni sud je takođe ocenio da razlozi na kojima se zasniva osporena sudska odluka spadaju u razloge propisane odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP zbog kojih se protiv određenog lica može odrediti, a time i produžiti pritvor, odnosno da pored osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret, postoje i osobite okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni, ukoliko bude boravio na slobodi, moći da ponovi krivično delo. Ustavni sud je iz navedenog utvrdio da je osporeno drugostepeno rešenje doneto nakon ocene navoda i razloga izjavljene žalbe, u postupku koji je sproveden na osnovu odredaba važećeg procesnog zakona i da se zasniva na Zakonom propisanim razlozima, iz čega sledi i ocena da je postojao zakonski osnov da se prema podnosiocu ustavne žalbe i nadalje zadrži na snazi mera pritvora.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe zajemčena odredbama člana 31. st. 1. i 2. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu.

7. U pogledu navoda iz ustavne žalbe da su donošenjem osporenog drugostepenog rešnja povređena "prava na nezavisno, nepristrasno i pravično suđenje u razumnom roku, kao i prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo, te prava na jednaku pravnu zaštitu bez diskriminacije", podnosilac je time u suštini samo ponovio navode iz žalbe izjavljene protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora. Ispitujući postojanje Ustavom i Zakonom utvrđenih procesnih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje, Ustavni sud konstatuje da su u ustavnoj žalbi prava za koja se tvrdi da su povređena navedena paušalno, kao i da su razlozi koji bi ukazivali na njihovu povredu samo nabrojani, bez dovođenja u međusobnu vezu pojedinih razloga sa pojedinim garantovanim ustavnim pravima.

Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da u ustavnoj žalbi nije dovoljno samo izneti tvrdnju o povredi prava, nabrojati ustavna prava za koja se smatra da su povređena, a razloge koji bi ukazivali na njihovu povredu zasnivati na subjektivnim ocenama i shvatanjima podnosioca ustavne žalbe, već se svaki navedeni razlog mora dovesti u neposrednu vezu sa sadržinom označenog Ustavom zajemčenog prava. To znači da ustavna žalba mora sadržati konkretne i detaljne razloge eventualne povrede određenog ustavnog prava, jer samo tako uspostavljena uzročno-posledična veza može činiti osnov za postupanje Suda u pravcu ocene postojanja povrede ili uskraćivanja prava, i to u odnosu na onaj akt koji je osporen ustavnom žalbom.

Polazeći od prethodno iznetog i sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da se navodi u vezi sa postojanjem, odnosno nepostojanjem, zakonskog osnova da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor ne mogu smatrati ustavnim razlozima za tvrdnju o povredi ustavnih prava. Takođe, naknadno ukinuti pritvor, posle objavljivanja presude kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 2. u vezi sa stavom 6. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, ne dovodi u pitanje zakonitost i razloge na kojima je zasnovano osporeno rešenje, a shodno iznetoj oceni Suda.

Ustavni sud dalje ukazuje da navodi o nepropisno sastavljenom veću prvostepenog suda, nisu potkrepljeni nijednim dokazom koji bi ukazivao da je postojao zakonski osnov za isključenje ili izuzeće nekog od članova veća, pa ni sudije F.M, koji je u svojstvu člana vanpretresnog veća učestvovao u donošenju prvostepenog rešenja o produženju pritvora, a navod da je sudija N.K.A, koja je učestvovala u donošenju prvostepenog rešenja sudija koja sudi u parničnoj, a ne krivičnoj materiji, i da je "sama zakonitost reizbora sudija sporna" ne može biti od značaja za tvrdnje o povredi ustavnih prava. Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba ne sadrži nijedan dokaz o tome da je osporeno rešenje posledica diskriminacije podnosioca ustavne žalbe po bilo kom osnovu.

U odnosu na navode podnosioca ustavne žalbe da nije bio obavešen i saslušan prilikom donošenja rešenja o produženju pritvora, "da prilikom donošenja rešenja nije vođen poseban zapisnik i nije priložen spisima" o čemu Apelacioni sud u Novom Sadu „nije po službenoj dužnosti vodio računa“, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih dosadašnjih odluka izneo stav da je u slučajevima u kojima su okrivljeni saslušani kada im je pritvor određen, nesporno da su osnovne procesne garancije, kao što je usmeno ročište, poštovane prema pritvorenom licu, tako da nije od značaja što pri narednoj kontroli pritvora okrivljeni nisu ponovo saslušani, jer takva obaveza kod donošenja rešenja o produženju pritvora nije propisana Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku.

Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, koji garantuje jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i dvostepenost u odlučivanju, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora. Kako je o žalbi odlučivao Apelacioni sud u Novom Sadu, to je očigledno podnosilac ustavne žalbe iskoristio pravo na pravno sredstvo, pri čemu označeno pravo iz člana 36. stav 2. Ustava ne garantuje povoljan ishod žalbenog postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova. Takođe, podnosilac ustavne žalbe nije naveo u kojim konkretnim slučajevima su sudovi u bitno sličnoj ili istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji postupali i odlučivali na drugačiji način, niti je za svoje tvrdnje priložio odgovarajuće dokaze, što predstavlja pretpostavku za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu izloženo u ovoj tački, Ustavni sud je ustavnu žalbu u odnosnom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti