Odbijanje ustavne žalbe zbog složenosti predmeta i doprinosa podnositeljke odugovlačenju postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Iako je postupak trajao preko šest godina, Sud je uzeo u obzir složenost predmeta, neophodna veštačenja i doprinos same podnositeljke odugovlačenju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nataše Vidosavljević iz Samaila, Kraljevo, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nataše Vidosavljević zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu K. 260/09, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nataša Vidosavljević iz Samaila, Kraljevo je 25. januara 201 1. godine, preko punomoćnika Miloša Šarenca, advokata iz Kraljeva, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kraljevu K. 260/09 od 28. septembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž 1. 2197/10 od 2. novembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da se pred Opštinskim sudom u Kraljevu vodio krivični postupak protiv podnositeljke ustavne žalbe zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika; da je tokom trajanja krivičnog postupka doneta oslobađajuća prvostepena presuda, koja je ukinuta; da su u ponovnom postupku donete osporene presude kojima je podnositeljka pravnosnažno oglašena krivom za navedeno krivično delo; da su sudovi prilikom donošenja osporenih odluka „povredili krivični zakon, jer okrivljena nije izvršila krivično delo“; da je „okrivljena preduzela sve da do nezgode ne dođe“, odnosno da je „upravljala automobilom u skladu sa postojećim pozitivnim propisima“, što je potvrdio i Institut „Kirilo Savić“ u svom nalazu i mišljenju, kao i da je „suđenje bilo bez ikakvih razloga“ i „nije trajalo u razumnom roku, iz čega zaključuje da su joj povređena prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložila je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporene presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čije povrede se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud je iz navoda podnositeljke utvrdio da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je vođen u predmetu Opštinskog suda u Kraljevu K. 260/09. Povreda prava na pravično suđenje odnosi se na presude donete u ovom postupku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Osnovnog suda u Kraljevu VIII Su. 820/13 od 25. septembra 201 3. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnositeljke ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred (ranije) Opštinskim sudom u Kraljevu, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut tokom 2004. godine, donošenjem rešenj a da se protiv podnositeljke ustavne žalbe sprovede istraga zbog osnovane sumnje da je izvrši la navedeno krivično delo.

Nakon sprovedene istrage, Opštinsko javno tužilaštvo u Kraljevu je 1. februara 200 6. godine protiv podnositeljke ustavne žalbe podiglo optužnicu.

Do donošenja prve prvostepene presude, Opštinski sud u Kraljevu je redovno zakazivao glavni pretres. Ročište za glavni pretres zakazano je 18 puta, od kojih je održano 12. Ročište za glavni pretres nije održano šest puta, i to: 6. oktobra 2006. godine radi dostavljanja spisa veštaku; 29. novembra i 18. decembra 2007. godine, te 22. januara 2008. godine zbog izvođenja dokaza veštačenjem; 12. februara i 10. aprila 2008. godine, jer nije pristupila podnositeljka ustavne žalbe, niti njen branilac, koji su pozive uredno primili.

Na održanim ročištima za glavni pretres je saslušana okrivljena i ispitani su svedoci, obavljena su potrebna veštačenje i veštaci su se pismeno izjašnjavali na primedbe odbrane na nalaz i mišljenje.

Opštinski sud u Kraljevu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 9. juna 2008. godine doneo oslobađajuću presudu K. 91/06, koja je, u žalbenom postupku, 19. marta 2009. godine ukinuta rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Kž. 726/08 i predmet je vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Predmet je nakon prijema u Opštinskom sudu u Kraljevu dobio novi broj K. 260/09.

Ročište za glavni pretres je zakazano četiri puta, od kojih dva nisu održana i to: 12. maja 2009. godine, zbog lošeg zdravstvenog stanja podnositeljke ustavne žalbe i 12. avgusta 2009. godine, usled nedolaska podnositeljke ustavne žalbe koja je poziv uredno primila.

Opštinski sud u Kraljevu je 28. septembra 2009. godine doneo osporenu presudu K. 260/09 kojom je podnositeljku ustavne žalbe oglasio krivom za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi sa članom 289. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i izrekao joj uslovnu osudu, tako što joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko u periodu od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude okrivljena ne izvrši novo krivično delo. Presuda je postala pravnosnažna 2. novembra 2010. godine donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 2197/10, kojom su izjavljene žalbe odbijene, a prvostepena presuda potvrđena. Drugostepeni sud je u potpunosti prihvatio navode prvostepenog suda, ocenivši da je taj sud potpuno i pravilno utvrdio sve odlučne činjenice, pravilno ocenio izvedene dokaze i da je o tome dao jasne, dovoljne i argumentovane razloge.

4. Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da su ljudska i manjinska prava i slobode i ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za njihovu zaštitu utvrđeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, ali da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, te je i u ovoj ustavnosudskoj stvari ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, od 2004. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage postupak pokrenut, do 2. novembra 2010. godine kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž 1. 2197/10 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak ukupno trajao nešto više od šest godina .

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi da trajanje krivičnog postupka, koji se vodio zbog osnovane sumnje da je okrivljena izvrši la krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, izlazi izvan okvira razumnog roka. Naime, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka pored samog vremenskog trajanja utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih organa koji vode postupak i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe. U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja objektivno može smatrati složenim, imajući u vidu pre svega činjenična pitanja koja se tokom tog postupka moraju raspraviti, te saglasno tome, složenost dokaznog postupka koji je potrebno sprovesti, a koji je, u konkretnom slučaju, podrazumevao saslušanje većeg broja svedoka i sprovođenje medicinskog, neuropsihijatrijskog i saobraćajno-tehničkog veštanjenja . S druge strane, Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da se podnositeljka ustavne žalbe, iako joj je kao okrivljeno j bilo u interesu da se postupak što pre okonča, više puta nije odazva la pozivima suda da prisustvuje glavnom pretresu, što je imalo za posledicu odlaganje pretresa . Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe u ovom delu, Ustavni sud je utvrdio i da je Opštinski sud u Kraljevu ročišta za glavni pretres redovno zakazivao, odnosno da se aktivno bavio predmetom. Stoga je Ustavni sud ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvene celine, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je kako dosadašnjoj praksi ovoga suda, tako i praksi Evropskog suda za ljudska prava.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US ).

5. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nije nave la razloge, ni dokaze koji bi ukazivali da joj je povređen o pravo na pravično suđenje. Prema oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe u ovom delu zapravo se ukazuje na to da u krivičnom postupku koji je okončan osporenim presudama činjenično stanje nije pravilno utvrđeno i u tom smislu se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da postupa kao instancioni sud, a što Sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da čini.

Sledom iznetog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog složenosti predmeta i doprinosa podnositeljke odugovlačenju postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti