Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi dali dovoljne i individualizovane razloge za produženje pritvora, zasnovane na opasnosti od bekstva i ponavljanja krivičnog dela.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3630/2011
23.12.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Svetlane Milovanović iz sela Glibovac kod Smederevske Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Svetlane Milovanović izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 2 274/11 od 7. jula 201 1. godine i rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1723/11-Kv. 2948/11 od 21. juna 2011. godine, u delu koji se odnosi na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora i povredu prava na pravično suđenje, zajemčenih odredbama člana 31. st. 2. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Svetlana Milovanović iz sela Glibovac kod Smederevske Palanke je, preko punomoćnika Momčila Bulatovića, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu, 5. avgusta 2011. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci , zbog povrede prava garantovanih odredbama člana 20. st. 1, 2. i 3, člana 27 . st. 1. i 3, člana 30. st. 1. i 3, člana 31. st. 1. i 3, člana 32. stav 1. i člana 33. st. 2. i 6. Ustava Republike Srbije.

Prema navodima ustavne žalb e, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu se protiv podnositeljke ustavne žalbe vodi krivični postupak u predmetu K. 1723/11, u kome su doneta osporena rešenja o produženju pritvora.

Kao razloge koji ukazuju na povrede označenih ustavnih prava, podnositeljka navodi:

- da su joj prava iz člana 20. i člana 27. st. 1. i 3. Ustava povređena time što joj je pravo na slobodu ograničeno iz razloga propisanih odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, iako ovaj osnov ne stoji "imajući u vidu da je 3. decembra 2010. godine nastupila zakonska rehabilitacija, saglasno članu 98. stav 2. tačka 2 ) KZ, na koju je branilac bezuspešno ukazao u žalbi izjavljenoj protiv osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora";

- da su razlozi za produženje pritvora potpuno nosnovani i ne mogu se podvesti pod opravdane razloge za primenu ovakve mere, posebno stoga što je sud, kao jedan od razloga za produženje pritvora, uzeo činjenicu da podnositeljka nije postupila po izrečenoj meri zabrane napuštanja boravišta – „ što je tačno, ali da bi ista mogla proizvoditi dejstvo, saglasno članu 136. stav 7. ZKP, sud je morao svaka dva meseca da ispita da li je primenjena mera još potrebna i da donosi posebno rešenje kojim bi saglasno članu 136. stav 8. ZKP omogućio okrivljenoj izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim bi se ta mera eventualno produžila", te da "od datuma donošenja ove mere sud nikada nije ovu meru podvrgao sudskoj kontroli, tako da je ona istekom vremena od dva meseca prestala da važi i nije postojala obaveza okrivljene da po istoj postupa", čime joj je povređeno pravo iz člana 30. stav 1. Ustava, dok joj je pravo iz stava 3. ovog člana Ustava povređeno time što je "predsedniku veća trebalo osam dana da spise dostavi Apelacionom sudu na odlučivanje" o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora;

- da su joj prava iz člana 31. Ustava povređena time što joj dosadašnji pritvor traje "ovoliko dugo očigledno potpuno protivno odredbama ZKP i odredbama člana 31. Ustava";

- da "okrivljenoj nije omogućeno da o njenim zahtevima odlučuje sud efikasno, a naročito o žalbama na produženje pritvora", te da "sud krši pravo okrivljene da se o njenom zahtevu odluči u razumnom roku, s obzirom na činjenicu da ovaj postupak traje više od šest godina i da se okrivljena onemogućava u pravu da joj se mera pritvora zameni drugom merom", čime joj je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava;

- da sud pokušava da okrivljenoj postavi branioca po službenoj dužnosti, iako je okrivljena angažovala izabranog branioca, čime "predsednik veća drastično krši zakon" i uskraćuje podnositeljki pravo zajemčeno odredbama člana 33. st. 2. i 6. Ustava.

Podnositeljka je predložila da Ustavni sud poništi osporena rešenja i ukine određeni pritvor.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz navoda ustavne žalbe i uvidom u osporena rešenja o produženju pritvora i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu se protiv podnositeljke ustavne žalbe vodi krivični postupak u predmetu K. 1723/11, zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika.

Osporeno rešenje o produženju pritvora Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1723/11-Kv. 2948/11 od 21. juna 2011. godine doneto je iz razloga propisanih odredbama člana 142. st av 1. tač. 1) i 3) Z akonika o krivičnom postupku i utvrđeno da se pritvor, određen rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 70/06-05 – Kv. 60/08 od 23. januara 2008. godine, a koji joj se računa od 8. decembra 2009. godine, kada je lišena slobode, produžava za dva meseca i može trajati do 21. avgusta 2011. godine.

Prema obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora, okrivljenoj je optužnicom Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1712/04 od 3. marta 2005. godine, izmenjenoj aktom istog tužilaštva Kt. 1712/04 od 1. februara 2006. godine, kao i optužnim predlogom Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 1501/06 od 2. avgusta 2007. godine, a koji su preuzeti od Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu pod istim brojem i izmenjeni i prekvalifikovani podneskom Kt. 1712/05 od 29. septembra 2010. godine, stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i produženo g krivično g del a prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1342/10 od 11. maja 2011. godine protiv okrivljene je obustavljen krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 208. stav 1. KZ, usled odustanka Prvog osnovnog javnog tužilaštva od krivičnog gonjenja.

U obrazloženju ovog osprenog rešenja se, dalje, navodi:

- da se okrivljena nalazi u pritvoru po rešenju Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 70/06-05 – Kv. 60/08 od 23. januara 2008. godine, koji joj se računa od 8. decembra 2009. godine, kada je lišena slobode, iz razloga propisanih odredbom člana 142. stav 2. tačka 1) tadašnjeg Zakonika o krivičnom postupku, koji odgovara razlozima propisanim članom 142. stav 1. tačka 1) važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a zatim produžavan rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu, poslednji put osporenim rešenjem K. 1723/11-Kv. 2948/11 od 21. juna 2011. godine;

- da iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Ki. 1311/04 od 1. decembra 2004. godine prema okrivljenoj, po ukidanju pritvora, određenog rešenjem dežurnog istražnog sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu Kri.D. 1322/04 od 24. septembra 2004. godine, bila izrečena mera zabrane napuštanja boravišta u Beogradu, ulica Vojvode Dragomira broj 33 i naloženo joj da se svakog prvog radnog dana u mesecu javlja postupajućem sudiji, nakon čega je detaljno navedeno kretanje okrivljene, prijave i odjave prebivališta, dopisi suda dostavljeni nadležnim policijskim stanicama radi utvrđivanja prebivališta ili boravišta okrivljene, upozorenja koja su joj upućivana od strane suda i policijskih organa – da će joj biti ponovo određen pritvor ukoliko se ne odazove pozivima suda ili ne prijavi promenu prebivališta i boravišta, kako bi bila dostupna sudu;

- da je okrivljenoj rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 70/06 od 2. avgusta 2006. godine produžena mera zabrane napuštanja boravišta u Smederevskoj Palanci, naselje Glibovac, te je obavezana da se svakih 15 dana javlja u PS Smeder evska Palanka.

Kako je, prema detaljno navedenim podacima, okrivljena i dalje izbegavala da se uredno odaziva pozivima suda, određen joj je pritvor rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 70/06-05 - Kv. 60/08 od 23. januara 2008. godine, po kome je lišena slobode nakon jedne godine i deset meseci, 8. decembra 2009. godine u Novom Sadu.

Sumirajući sve navedene podatke, sud je zaključ io: "Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da prisustvo okrivljene nije moglo biti obezbeđeno preko adresa poznatih sudu i adresa koje je okrivljena sudu dostavljala, te s obzirom i da je tokom postupka prema okrivljenoj već određivan pritvor, kao i da joj je bila izrečena blaža mera zabrane napuštanja boravišta uz obavezno javljanje postupajućem sudiji, pa naknadno Policijskoj stanici Smederevska Palanka, koje obaveze okrivljena nije izvršavala, zatim da je okrivljenoj poznato da se protiv nje vodi krivični postupak i da joj je više puta saopštavano da je dužna da sudu prijavi svaku promenu mesta boravišta, zbog čega joj je ponovo određen pritvor po kome je lišena slobode nakon jedne godine i deset meseci, to po oceni veća navedene činjenice predstavljaju okolnosti koje očigledno ukazuju da bi se okrivljena, ukoliko bi bila puštena na slobodu, mogla sakriti ili pobeći, te tako postati nedostupna sudu, zbog čega postoje razlozi za pritvor propisani odredbom člana 142 . stav 1 . tačka 1 ) Zakonika o krivičanom postupku. Takođe, po oceni veća, postoje i razlozi za zadržavanje okrivljene u pritvoru propisani odredbom člana 142 . stav 1 . tačka 3 ) Zakonika o krivičanom postupku. Naime, činjenica da je okrivljena već osuđivana presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu K. 3/08 od 3. decembra 2008. godine, zbog izvršenja krivičnog dela prevare, dakle istovrsnog krivičnog dela u odnosu na dela koja joj se u ovom postupku stavljaju na teret, kao i činjenica da postoji osnovana sumnja da je okrivljena u dužem vremenskom periodu kontinuirano preduzimala inkriminisane radnje, radi sticanja materijalne dobiti, po oceni veća predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljena, ukoliko bi bila puštena na slobodu, mogla ponoviti izvršenje krivičnog dela".

Rešavajući o žalbi okrivljene izjavljenoj protiv navedenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora, Apelacioni sud u Beogradu je 7. jula 2011. godine doneo osporeno drugostepeno rešenje Kž2. 2274/11, kojim je žalbu okrivljene odbio kao neosnovanu.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja se navodi da je, p o nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, pravilno postupio prvostepeni sud kada je, postupajući u smislu odredbe člana 146 . stav 2 . Zakonika o krivičanom postupku, produžio pritvor prema okrivljenoj Milovanović Svetlani za dva meseca, tako da po rešenju može trajati do 21. avgusta 2011. godine, a iz razloga pronisanih odredbom člana 142 . stav 1 . tač. 1 ) i 3 ) Zakonika o krivičanom postupku. Naime, drugostepeni sud smatra da su činjenice koje je prvostepeni sud utvrdio i naveo u osporenom rešenju o produženju pritvora takve prirode da predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi se okrivljena, ukoliko bi se našla na slobodi mogla kriti odnosno dati u bekstvo, zbog čega je opravdano produžavanje pritvora prema njoj po navedenim zakonskim osnovima, imajući u vidu da je okrivljena ranije osuđivana zbog krivičnog dela prevare, odnosno istovrsnog krivičnog dela u odnosu na krivična dela koja joj se u o sporenom krivičnom postupku stavljaju na teret, kao i da postoji osnovana sumnja da je u dužem vremenskom periodu kontinuirano preduzimala inkriminisane radnje radi sticanja materijalne dobiti, pa sve ove okolnosti, po oceni Apelacionog suda , predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljena , ukoliko bi se našla na slobodi , mogla ponoviti izvršenje krivičnog dela, zbog čega je njeno dalje zadržavanje u pritvoru po navedenim zakonsk im osnovama nužno.

Prvi osnovni sud U Beogradu je 6. oktobra 2010. godine doneo presudu K. 4291/10 kojom je podnositeljka osuđena na kaznu zatvora od tri godine, zbog izvršenja krivičnog dela koje joj je optužnicom stavljeno na teret. Odlučujući o žalbi okrivljene, izjavljenoj protiv prvostepene osuđujuće presude, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Kž1. 7510/10 od 21. februara 2011. godine ukinuo prvostepen u presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

4. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a dalje lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, dok je odredbom stava 3. ovog člana utvrđeno da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito.

Prema članu 30. stav 1. Ustava , lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, dok odredba stava 3. ovog člana utvrđuje da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja. Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova.

Odredbama člana 31. Ustava je utvrđeno: da tajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, te da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, a ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (stav 1.); da p osle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.); da se p ritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 3.) .

Član 32. stav 1. Ustava utvrđuje da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odrebama člana 33. Ustava je, pored ostalog, utvrđeno: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da s vako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (stav 6.) .

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji se primenjivao u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik (član 1. stav 2.); da trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće potrebno vreme (član 16. stav 3.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, te da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 141. st. 1. do 3.).

Članom 136. ZKP je, pored ostalog, bilo propisano: da, a ko postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobeći, sakriti se, otići u nepoznato mesto ili u inostranstvo, sud mu može obrazloženim rešenjem zabraniti da bez odobrenja napusti svoj stan ili mesto boravišta (stav 1.); da će se o krivljeni u rešenju o izricanju mera iz st. 1. i 2. ovog člana upozoriti da se protiv njega može odrediti pritvor ako prekrši izrečene zabrane (stav 4.); da m ere iz st. 1. i 2. ovog člana mogu trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, a istražni sudija, predsednik veća ili veće je dužno da svaka dva meseca ispita da li je primenjena mera još potrebna (stav 7.); da p rotiv rešenja kojim se određuju, produžavaju ili ukidaju mere iz st. 1. i 2. ovog člana stranke mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac i protiv rešenja kojim je njegov predlog za primenu mere odbijen, te da o žalbi odlučuje veće (član 24. stav 6) u roku od tri dana od dana prijema žalbe , s tim da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 8.) .

Odredbama člana 142. stav 1. ZKP je bilo propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog: ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)); ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Članom 144. ZKP bilo je određeno: da se na osnovu rešenja istražnog sudije, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode , a da se posle tog roka okrivljeni može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora (stav 1.); da se p ritvor po odluci veća (član 24. stav 6.) može produžiti najviše za dva meseca, i da je protiv rešenja veća dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 2.); da, a ko se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca, te da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.); da će se okrivljeni pustiti na slobodu a ko se do isteka rokova iz st. 2. i 3. ovog člana ne podigne optužnica (stav 4.).

Ostalim odredbama ZKP koje su od značaja za odlučivanje, bilo je propisano: da se posle predaje optužnice sudu, do završetka glavnog pretresa, pritvor može, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu, odrediti ili ukinuti samo rešenjem veća, da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, da žalba na rešenje iz stava 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja i da protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena (član 146. st. 1. do 4.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a da rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti, i, po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje (član 401. st. 1. i 3.).

Odredbom člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika ( "Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) je propisano da p roduženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

Član 98. ovog zakonika propisuje: da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim (stav 1.); da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice koje je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne ili kojem je izrečena sudska opomena, u roku od godinu dana od pravnosnažnosti presude, odnosno rešenja ne učini novo krivično delo (stav 2. tačka 1)), ako lice kojem je izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, ne učini novo krivično delo (stav 2. tačka 2)), ako lice koje je osuđeno na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozačke dozvole ili kaznu zatvora do šest meseci, u roku od tri godine od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo (stav 2. tačka 3)), ako lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko šest meseci do jedne godine, u roku od pet godina od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo (stav 2. tačka 4)), ako lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko jedne do tri godine, u roku od deset godina od dana kad je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo (stav 2. tačka 5)); da z akonska rehabilitacija ne nastaje ako sporedna kazna još nije izvršena ili ako još traju mere bezbednosti (stav 3.) .

Odredbe člana 208. ovog zakonika, koje su na snazi od 11. septembra 2009. godine, pored ostalog, propisuju: da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom k o u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini (stav 1.); da će se učinilac kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom a ko je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi četiristopedeset hiljada dinara (stav 3.).

Odredbama člana 208. Zakonika, koje su bile na snazi od 1. januara 2006. godine do 11. septembra 2009. godine je, pored ostalog, bilo propisano: da će se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine kazniti k o u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini (stav 1.); da će se učinilac kazniti zatvorom od jedne do osam godina a ko je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi četiristopedeset hiljada dinara (stav 3.).

5. Ustavni sud ukazuje da je u više donetih odluka (videti, pored ostalih, odluke Už-1197/2008, od 13. novembra 2008. godine, Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine, Už-1429/2009 od 16. jula 2009. godine, Už-1960/2009 od 16. septembra 2010. godine, Už-34/2008 od 10. marta 2011. godine i Už-1738/2009 od 2. juna 2011 . godine) dao tumačenje prava zaštićenih odredbama čl. 27, 30. i 31. Ustava i zauzeo stav o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje da li povrede navedenih prava postoje ili ne, pa su u ovom ustavnosudskom predmetu, u postupku ocene, primenjeni već zauzeti stavovi.

6. Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe , prema kojima su prava podnositeljke iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava povređena time što joj pritvor traje protivno odredbama ZKP i odredbama člana 31. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da je osporeno rešenje o produženju pritvora Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1723/11-Kv. 2948/11 od 21. juna 2011. godine doneto iz razloga predviđenih odredbama člana 142. stav 1. ZKP, kojima je propisano da se pritvor može odrediti (samim tim i produžiti) protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, između ostalog, ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)), kao i ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Prvostepeni sud je, donoseći osporeno rešenje o produženju pritvora, imao u vidu činjenice koj e ukazuju da je okrivljena izbegavala prijem poziva za glavni pretres i da se krila, čime je onemogućila nesmetano vođenje krivičnog postupka, kao i činjenicu da prisustvo okrivljene nije moglo biti obezbeđeno preko adresa poznatih sudu i adresa koje je okrivljena dostavljala sudu , te s obzirom na to da joj je tokom postupka već određivan pritvor, kao i da joj je bila izrečena blaža mera zabrane napuštanja boravišta uz obavezno javljanje postupajućem sudiji, pa potom policijskoj stanici u Smederevsk oj Palan ci, koje obaveze okrivljena nije izvršavala, zatim da je okrivljenoj poznato da se protiv nje vodi krivični postupak i da joj je više puta saopštavano da je dužna da sudu prijavi svaku promenu mesta boravišta, zbog čega joj je ponovo određen pritvor po kome je lišena slobode nakon jedne godine i deset meseci . Sve navedene činjenice, po nalašenju prvostepenog suda, predstavljaju okolnosti koje očigledno ukazuju da bi se okrivljena, ukoliko bi bila puštena na slobodu, mogla sakriti ili pobeći, te tako postati nedostupna sudu, zbog čega postoje razlozi za pritvor propisani odredbom člana 142 . stav 1 . tačka 1 ) ZKP.

Sud je, takođe, ocenio da i dalje postoje i razlozi za zadržavanje okrivljene u pritvoru propisani odredbom člana 142 . stav 1 . tačka 3 ) ZKP, s obzirom na to da je okrivljena ranije osuđivana presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu K. 3/08 od 3. decembra 2008. godine zbog izvršenja krivičnog dela prevare, dakle istovrsnog krivičnog dela u odnosu na dela koja joj se u ovom postupku stavljaju na teret, kao i da postoji osnovana sumnja da je okrivljena u dužem vremenskom periodu kontinuirano preduzimala inkriminisane radnje radi sticanja materijalne dobiti, te da sve navedeno predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljena, ukoliko bi bila puštena na slobodu, mogla ponoviti izvršenje krivičnog dela.

Apelacioni sud u Beogradu je osporenim drugostepenim rešenjem Kž2. 2274/11 od 7. jula 2011. godine, kojim je žalbu okrivljene odbio kao neosnovanu, u potpunosti prihvatio razloge prvostepenog suda za produženje pritvora okrivljenoj po oba osnova propisana odredbama člana 142. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, smatrajući da izneti razlozi predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva okrivljene i da bi okrivljena, ukoliko bi se našla na slobodi, mogla ponoviti izvršenje krivičnog dela.

Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja doneta u zakonito sprovedenom postupku, da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima na osnovu kojih se, prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo, može produžiti pritvor, kao i da su za dalje zadržavanje podnositeljke ustavne žalbe u pritvoru dati dovoljno jasni, ubedljivi i individualizovani razlozi. Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su, bez posebnog predloga stranaka i u zakonskom roku, pažljivo ispitali opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, i utvrdi li postojanje zakonskog osnova za dalje trajanje pritvora, te podrobno obrazložili razloge zbog kojih su smatra li da je produženje pritvora opravdano. Ustavni sud smatra da se u osporenim rešenjima razlozi koji su dati za produženje pritvora posle podizanja optužnice odnose kako na objektivne, tako i na subjektivne razloge za produženje pritvora, koji ih individualizuju i čine opravdanim u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnositeljke ustavne žalbe, zajemčena odredbama člana 31. st. 2. i 3. Ustava .

7. Podnositeljka ističe da joj "nije omogućeno da o njenim zahtevima odlučuje sud efikasno, a naročito o žalbama na produženje pritvora", te da "se okrivljena onemogućava u pravu da joj se mera pritvora zameni drugom merom", čime joj je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Kako je u sprovedenom ustavnosudskom postupku Ustavni sud utvrdio da je o žalbi izjavljenoj protiv osporenog rešenja o produženju pritvora Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1723/11-Kv. 2948/11 od 21. juna 2011. godine, rešavao Apelacioni sud u Beogradu , koji je doneo osporeno rešenje Kž2. 2 274/11 od 7. jula 201 1. godine, to je Ustavni sud ocenio da su navodi podnositeljke o tome da joj "nije omogućeno da o njenim zahtevima odlučuje sud efikasno, a naročito o žalbama na produženje pritvora", neosnovani.

U osporenom krivičnom postupku, podnositeljki je pritvor prvobitno bio određen rešenjem dežurnog istražnog sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu Kri.D. 1322/04 od 24. septembra 2004. godine. Ova, najteža mera za obezbeđenje prisustva okrivljene u krivičnom postupku i nesmetano vođenje krivičnog postupka je, rešenjem Okružnog suda u Beogradu Ki. 1311/04 od 1. decembra 2004. godine, zamenjena blažom merom – zabranom napuštanja boravišta. Međutim, kako okrivljena nije postupala po izrečenoj meri, ova mera je ukinuta i ponovo joj je određen pritvor rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 70/06-05 – Kv. 60/08 od 23. januara 2008. godine, a koji joj se računa od 8. decembra 2009. godine, kada je lišena slobode, koji je produžen osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 1723/11-Kv. 2948/11 od 21. juna 2011. godine. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da su navodi podnositeljke ustavne žalbe "da se okrivljena onemogućava u pravu da joj se mera pritvora zameni drugom merom" takođe neosnovani.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ocenio da su navodi ustavne žalbe o povredi podnositeljkinog prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1.Ustava, takođe neosnovani.

8. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US i 103/15), ustavnu žalbu u odnosu na povredu prava iz člana 31. st. 2. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava odbio kao neosnovanu, i odlučio kao u prvom delu izreke.

9. Ustavni sud ukazuje da je u odlukama navedenim u tački 5. obrazloženja, pored ostalog, zauzeo stavove: da se odredbe člana 27. Ustava odnose na lišenje slobode; da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalno određivanje pritvora; da se odredba člana 31. stav 1. Ustava odnosi na najkraće neophodno vreme trajanje pritvora do podizanja optužnice.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu osporenih rešenja kojima je podnositeljki ustavne žalbe pritvor produžen nakon podizanja optužnice, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe o povredi prava iz čl. 27. i 30. i člana 31. stav 1. Ustava ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom ovih prava.

Podnositeljka tvrdi da sud krši njeno prava na ograničeno trajanje pritvora i na suđenje u razumnom roku, jer osporeni postupak traje više od šest godina protivno odredbama ZKP. Imajući u vidu činjenicu da je podnositeljka bila nedostupna sudu jednu godinu i deset meseci neprekidno, zbog čega joj je pritvor ponovo određen, kako bi se obezbedilo njeno prisustvo i nesmetano odvijanje osporenog krivičnog postupka, kao i da, po mišljenju Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi ukazivali na to da su postupajući sudovi nepotrebno odugovlačili postupak i tolerisali zloupotrebu prava lica koja u njemu učestvuju, odnosno da su svojom neaktivnošću prouzrokovali da pritvor i krivični postupak u celini traje preko razumnog roka, Ustavni sud je ove navode ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. st. 2. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava ocenio očigledno neosnovanim.

Navodi podnositeljke ustavne žalbe o povredi njenih prava iz člana 20. i člana 27. st. 1. i 3. Ustava, time što joj je "pravo na slobodu ograničeno, prema osporenim rešenjima, iz razloga propisanih odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, iako ovaj osnov ne stoji imajući u vidu da je 3. decembra 2010. godine nastupila zakonska rehabilitacija, saglasno članu 98. stav 2. gačka 2 ) KZ, na koju je branilac bezuspešio ukazao u žalbi izjavljenoj protiv osporenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora", po mišljenju Ustavnog suda, nisu ničim dokumentovani, niti su Sudu pruženi dokazi iz kojih bi se moglo utvrditi, prvo, da je zaista nastupila zakonska rehabilitacija podnositeljke po presudi Opštinskog suda u Zrenjaninu K. 3/08 od 3. decembra 2008. godine i, drugo, da je podnositeljka ustavne žalbe kao okrivljena ukazala prvostepenom i drugostepenom sudu na nastupanje navedene zakonske rehabilitacije.

Podnositeljka tvrdi da sud pokušava da joj postavi branioca po službenoj dužnosti, iako je angažovala izabranog branioca, čime "predsednik veća drastično krši zakon" i uskraćuje podnositeljki pravo zajemčeno odredbama člana 33. st. 2. i 6. Ustava. S obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe u osporenom krivičnom postupku omogućeno da angažuje branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane, što podnositeljka nije osporila, a imajući u vidu Ustavom utvrđenu sadržinu označenih ustavnih prava, Ustavni sud je ocenio i ov e navod e podnositeljke kao ustavnopravno neprihvatljive.

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu izreke.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog produženja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti