Sudska praksa

Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o povlačenju tužbe zbog izostanka stranaka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je tužba smatrana povučenom zbog neopravdanog izostanka stranaka sa ročišta. Navodi podnosioca predstavljaju ponavljanje žalbenih razloga i ne ukazuju na povredu Ustavom zajemčenih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić, i dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovice Mijaljevića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. novembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Jovice Mijaljevića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu P. 3557/09 od 23. novembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 1317/10 od 18. maja 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Jovica Mijaljević iz Novog Pazara, preko punomoćnika Nataše Mijaljević, advokata iz Novog Pazara, podneo je Ustavnom sudu 2. avgusta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je u parničnom postupku koji je predhodio podnošenju ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku, doneto rešenje da se njegova tužba smatra povučenom, jer uredno pozvane parnične stranke nisu došle, a izostanak nisu opravdale. Podnosilac ističe da je njegov punomoćnik u parničnom postupku u predlogu za odlaganje ročišta jasno naglasio da nije u mogućnosti da pristupi na ročište zakazano za 23. novembar 2009. godine iz zdravstvenih razloga, pri čemu je uz podnesak priložio dokaze koji opravdaju izostanak sa zakazanog ročišta.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi podnosioca ustavne žalbe vođen parnični postupak, radi duga, u predmetu Opštinskog suda u Nišu P. 3557/09.

Opštinski sud u Nišu je osporenim rešenjem P. 3557/09 od 23. novembra 2009. godine, u stavu prvom izreke, utvrdio da se tužba smatra povučenom, dok je u stavu drugom obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove. Rešenje je doneto s pozivom na odredbu člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku, jer uredno pozvane parnične stranke nisu pristupile na ročište, a svoj izostanak nisu opravdale.

Viši sud u Nišu je osporenim rešenjem Gž. 1317/10 od 18. maja 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno da punomoćnik tužioca nije bio privremeno sprečen za rad 23. novembra 2009. godine kada je bilo zakazano ročište, s obzirom na to da mu je bolovanje zaključeno 18. novembra 2009. godine, a što je utvrđeno uvidom u izveštaj lekara specijaliste i izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad.

4. Odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, na čiju povredu se u ustavnoj žalbi ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, kao i da se svakom jemči mirno uživanje imovine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li je osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Formalno pozivanje podnosioca na povredu Ustavom zajemčenih prava prava, samo po sebi, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na istim razlozima koji su isticani i u žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja i ocenjeni u drugostepenom rešenju, pa se njihovim ponovnim navođenjem u ustavnoj žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost osporenih odluka, niti se ukazuje na proizvoljnost i arbitrernost u njihovom donošenju.

Po oceni Ustavnog suda podnosiočevi navodi da su u postupku postojali opravdani zdravstveni razlozi zbog kojih je njegov punomoćnik izostao sa ročišta, bez dostavljanja uz ustavnu žalbu drugih odgovarajućih dokaza osim onih koji su u osporenim rešenjima detaljno ocenjeni, predstavljaju subjektivno mišljenje podnosioca i ne mogu biti potvrda o povredi prava na pravično suđenje.

Kako je u konkretnom slučaju osporenim rešenjima odlučivano o jednom procesnom pitanju, to se osporena rešenja ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu obacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu