Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu usled neizvršenja pravnosnažne presude protiv preduzeća sa većinskim državnim kapitalom. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini nenamirenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3635/2020
27.01.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. B . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. januara 202 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. B . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 16/17 (raniji broj I. 3853/12) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 3853/12 od 20. novembra 2012. godine, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. B . iz Čačka je , 13. marta 2020. godine, preko punomoćnika M . P, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 16/17 (raniji broj I. 3853/12), kao i protiv rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 7/20 od 7. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

Podneskom od 28. oktobra 2020. godine, podnosilac je proširio ustavnu žalbu, tako što je osporio i rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 56/20 od 18. septembra 2020. godine.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je osporeni izvršni postupak, koji se vodi radi prinudne naplate pravnosnažno dosuđenih minimalnih zarada, pokrenut 16. novembra 2012. godine i još uvek nije okončan; da je podnosilac ustavne žalbe samo delimično namiren, i to u periodu kada je postupak sprovođenja izvršenja vodio javni izvršitelj; da je podnosiocu ustavne žalbe, pored prava na suđenje u razumnom roku, povređeno i pravo na imovinu, a kako je izvršni dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom, država je dužna da mu naknadi materijalnu štetu u visini nenamirenih potraživanja; da je osporenim rešenjima, u dva navrata, podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor radi ubrzavanja predmetnog postupka, jer je sud cenio samo period nakon što je predmet od javnog izvršitelja ponovo ustupljen izvršnom sudu na nadležnost, ne uzimajući u obzir kontinuitet u postupanju javnog izvršitelja i suda.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su podnosiocu u osporenom izvršnom postupku povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, kao i mu prizna pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra i materijalne štete u visini nenamirenih potraživanja u izvršnom postupku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 16. novembra 2012. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „F.“ d.o.o. Čačak, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 162/12 od 24. aprila 2012. godine, radi prinudne naplate minimalnih zarada, troškova parničnog i troškova izvršnog postupka.

Predloženo izvršenje je određeno rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 3853/12 od 20. novembra 2012. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 7/20 od 7. februara 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 417/19 od 20. decembra 2019. godine, kojim je odbijen kao neosnovan njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu istog suda I. 16/17.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 56/20 od 18. septembra 2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4I. 91/20 od 10. avgusta 2020. godine, kojim je odbijen kao neosnovan ponovljeni prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu istog suda I. 16/17.

U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 410/15 od 5. februara 2016. godine, koje je postalo pravnosnažno 25. februara 2016. godine, usvojen zahtev predlagača Branka Božovića i utvrđeno je da mu je u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 3853/12 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega je naloženo preduzimanje odgovarajućih mera kako bi se postupak okončao u najkraćem roku, a predlagaču dosuđena primerena naknada u iznosu od 15.000 dinara; da je podneskom od 10. januara 2017. godine izvršni poverilac predložio da se sprovođenje izvršenja nastavi pred javnim izvršiteljem; da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 16/17 od 13. januara 2017. godine, koje je postalo pravnosnažno 31. januara 2017. godine, obustavljeno sprovođenje izvršenja određeno rešenjem o izvršenju I. 3853/12 od 20. novembra 2012. godine, te je usvojen zahtev izvršnog poverioca da postupak izvršenja nastavi javni izvršitelj Aleksandar Krdžić; da je zaključkom javnog izvršitelja Ii. 131/17 od 15. aprila 2019. godine najpre utvrđeno da je izvršni poverilac delimično namiren, a zatim je obustavljen postupak sprovođenja pred javnim izvršiteljem i određeno da se postupak dalje nastavi pred Osnovnim sudom u Čačku; da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 16/17 od 28. novembra 2019. godine prekinut izvršni postupak, jer je izvršni dužnik prestao da postoji kao pravno lice, a zatim je određeno da se postupak odmah nastavi prema privrednom društvu „Fabrika reznog alata“ a.d. Čačak, kao pravnom sledbeniku izvršnog dužnika, u skladu sa usvojenom statusnom promenom.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, a pre svega, da je podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 410/15 od 5. februara 2016. godine utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud zaključuje da propust nadležnog suda da namiri potraživanja podnosioca ustavne žalbe utvrđena pravnosnažnom presudom, protiv izvršnog dužnika „F.“ a.d. Čačak, prethodno „F.“ d.o.o. Čačak, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 3853/12 od 20. novembra 2012. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. U vezi sa istaknutom povredom prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost da se, u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), obrati nadležnom sudu prigovorom radi ubrzavanja postupka, koju mogućnost je više puta koristio. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud nije posebno razmatrao navode ustavne žalbe kojima se osporavaju rešenja Višeg suda Čačku, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na imovinu i dosudio materijalnu štetu u visini potraživanja koja su predmet osporenog izvršnog postupka, kao i činjenicu da je nadležni sud podnosiocu jednom već utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dosudio primerenu naknadu.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti