Odbačaj ustavne žalbe u poreskom sporu zbog neosnovanosti navoda

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu preduzeća „EKSPORTUNIVERZAL“ d.o.o. izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Sud nalazi da navodi o povredi prava na pravično suđenje nisu osnovani, jer Upravni sud nije bio dužan da detaljno obrazlaže sve navode tužbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-3640/2010
03.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća „EKSPORTUNIVERZAL“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba preduzeća „EKSPORTUNIVERZAL“ d.o.o. izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 5132/10 (2008) od 30. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „EKSPORTUNIVERZAL“ d.o.o. iz Beograda je 2. avgusta 2010. godine, preko punomoćnika Vojislava Katića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 5132/10 (2008) od 30. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žabi je navedno: da se sud u osporenoj presudi nije izjasnio o bitnim navodim tužbe kojom je podnosilac ustavne žalbe osporio zakonitost konačnog poreskog rešenja i dokazima dostavljenim uz tužbu, odnosno da ih je razmatrao potpuno selektivno; da su poreski organi pogrešno utvrdili da promet usluga po računima dobavljača, kao podizvođača građevinskih radova, uopšte nije izvršen, iako su svi podizvođači platili PDV za izvedene radove; da takav stav poreskih organa, koji je prihvatio sud, predstavlja samo pretpostavku, koja je suprotna dostavljnim dokazima; da je stoga podnosiocu ustavne žalbe, kao glavnom izvođaču, naloženo da za iste radove po drugi put plati već plaćeni PDV, čime je faktički ustanovljena nova stopa PDV od 36% za izvršene usluge; da sud nije cenio dokaze, po prvi put dostavljene uz tužbu, koji upućuju na to da su dobavljači podnosioca ustavne žalbe uredno plaćali PDV.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Beograd broj 47-881/07-20 od 22. jula 2008. godine odbijena kao neosnovana žalba poreskog obveznika, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Beograd – Filijala Zvezdara broj 47-00170/2007-0022-010 od 21. septembra 2007. godine, kojim je poreskom obvezniku naloženo da radi otklanjanja nepravilnosti utvrđenih u postupku terenske kontrole obračunavanja i plaćanja poreza na dodatu vrednost i poreza i doprinosa po odbitku, izvrši uplatu utvrđene obaveze poreza na dodatu vrednost i poreza i doprinosa po odbitku, sa pripadajućom kamatom, za periode i u iznosima navedenim u izreci. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je drugostepeni organ, nakon ocene izvedenih dokaza u pogledu ulaznih računa koje su ispostavili dobavljači SZGR „Pegaz“, SZGR „Dom Crnotravac“ i SZGR „Luks dom“, utvrdio da navedeni računi ne sadrže datum prometa usluga saglasno odredbi člana 42. stav 3. tačka 5) Zakona o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu: Zakon o PDV), kao i da po navedenim računima nije došlo do stvarnog prometa građevinskih usluga, u smislu članu 28. istog zakona. Stoga je, po oceni drugostepenog organa, pravilno i zakonito postupio prvostepeni organ kada je našao da poreski obveznik po navedenim računima nema pravo na odbitak prethodnog PDV, jer je, prema članu 28. Zakona o PDV, jedan od uslova da bi obveznik PDV stekao pravo na umanjenje dugovanog PDV za prethodni porez i da je izvršen promet dobara, odnosno primljenih usluga.

Osporenom presudom U. 5132/10 od 30. juna 2010. godine Upravni sud je odbio kao neosnovanu tužbu podnetu protiv drugostepenog rešenja. U obrazloženju osporene presude je ocenjeno da je u sprovedenom postupku pravilno utvrđeno činjenično stanje, da nisu učinjene povrede pravila postupka i da je pravilno primenjeno materijalno pravo, što čini zakonitom odluku tuženog organa.

4. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava ocenu poreskih organa i Upravnog suda o neispunjavanju zakonom propisanih uslova za umanjenje poreske obaveze po osnovu PDV za iznos poreza obračunatog prilikom nabavke usluga od dobavljača, kao podizvođača građevinskih radova, ponavljajući ono što je već izneo u žalbi u upravnom postupku i tužbi u upravnom sporu. Naime, podnosilac ustavne žalbe ističe povredu procesnog prava, odnosno prava na obrazloženu sudsku odluku, kao elementa prava na pravično suđenje, od strane Upravnog suda i nepravilno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno prvenstveno osporava ocenu izvedenih dokaza na kojima se zasnivaju poreska rešenja i osporena presuda.

Saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, postoji obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja da obrazlože svoje odluke. Međutim, ova obaveza ne znači da je sud u upravnom sporu dužan da detaljno oceni svaki navod istaknut u tužbi. Ovo posebno iz razloga što je, saglasno odredbi člana 38. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik SRJ“, broj 49/96), koji se primenjivao u vreme donošenja osporene presude, rešavanje sudova u upravno-sudskom postupku imalo svoje osobenosti u smislu primene načela oslanjanja na činjenično stanje utvrđeno u upravnom postupku. S obzirom na to da je u konkretnom upravnom sporu odlučivano o zakonitosti konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to nije postojala obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani i cenjeni u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu. Kako podnosilac ustavne žalbe ukazuje na povredu prava na obrazloženu sudsku odluku zbog propuštanja Upravnog suda da oceni sve navode tužbe kojima se osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u poreskom postupku, Ustavni sud smatra da je Upravni sud u svojoj odluci ocenio navode iz podnete tužbe koje je smatrao bitnim za donošenje odluke o osnovanosti tužbenog zahteva, te stoga nije imao obavezu da obrazlaže sve navode iznete u tužbi, naročito imajući u vidu da je drugostepeni poreski organ ocenio žalbene navode koji su bili od uticaja na rešenje date upravne stvari, a koji su gotovo identični navodima iz podnete tužbe.

Podnosilac ustavne žalbe tvrdi da mu je nezakonito naloženo da uplati utvrđenu obavezu PDV, zbog toga što su svi podizvođači radova platili obavezu PDV za sve izvedene radove. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe, saglasno odredbama Zakona o PDV, mogao da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u računima dobavljača primljenih usluga, samo u slučaju da su kumulativno bili ispunjeni svi za to zakonom propisani uslovi. Imajući u vidu da je u sprovedenom poreskom postupku utvrđeno da ulazni računi navedenih dobavljača ne sadrže sve obavezne podatke iz člana 43. stav 3. Zakona o PDV, te da je nakon ocene dokaza izvedenih u postupku kontrole prethodnog poreza, koji su ponovo detaljno ocenjeni od strane drugostepenog poreskog organa, utvrđeno da se ne može smatrati da je po navedenim računima izvršen promet primljenih usluga, to nisu bila ispunjena dva uslova za sticanje prava na odbitak prethodnog poreza, u situaciji kada su svi zakonski uslovi morali biti kumulativno ispunjeni. Polazeći od navedenog, poreski organi su u obrazloženju svojih rešenja, za svaki pojedinačni iznos poreza za navedene obračunske periode, izneli detaljne razloge za svoju odluku i zauzet stav zbog čega PDV obračunat pri nabavci navedenih usluga nije mogao podnosiocu ustavne žalbe biti priznat kao poreski odbitak, a koji su, po oceni Ustavnog suda, zasnovani na ustavnopravno prihvatljivoj primeni materijalnog prava. Takve razloge poreskih organa, prihvatio je Upravni sud u obrazloženju osporene presude.

Po mišljenju Ustavnog suda, ne može se prihvatiti tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da je zaključak poreskih organa i Upravnog suda da računi označenih dobavljača ne sadrže sve elemente utvrđene zakonom suprotan stanju u spisima predmeta. Ustavni sud nalazi da je prvostepeni poreski organ u zapisniku o terenskoj kontroli konstatovao nedostatke navedenih računa, na koji inače podnosilac ustavne žalbe nije imao primedbe, a da je identične nedostatke utvrdio i drugostepeni poreski organ pošto je izvršio uvid u iste račune.

U pogledu navoda ustavne žalbe da je Upravni sud bio dužan da oceni dokaze koji su prvi put dostavljeni uz tužbu, Ustavni sud smatra da nove činjenice i dokazi izneti u tužbi mogu biti od uticaja na rešavanje upravnog spora samo ukoliko bi ukazivali na postojanje očigledno drugačijeg činjeničnog stanja od onog koje je utvrđeno u upravnom postupku. Kako se u dokazima na koje se poziva podnosilac ustavne žalbe ponovo ističe činjenica da su dobavljači izmirili svoju poresku obavezu po osnovu PDV, za koju je već utvrđeno, saglasno iznetom, da nije bila od uticaja na drugačiju ocenu o ispunjenosti uslova za odbitak prethodnog poreza, to nije postojala obaveza suda u upravnom sporu da se posebno izjašnjava o navedenim dokazima, kojima je potkrepljivana ranije isticana tvrdnja podnosioca ustavne žalbe.

Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima se osporava pravnosnažno utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, Ustavni sud ukazuje na to da nije nadležan da kao instancioni sud preispituje zaključke i ocene poreskih organa i redovnog suda u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja u upravnom postupku i upravnom sporu koji su vođeni radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Način na koji su poreski organi odredili koje činjenice treba dokazivati i kojim dokaznim sredstvima, polazeći od spornog pravnog pitanja, te navođenje utvrđenog činjeničnog stanja u obrazloženju poreskih rešenja i razloga koji su bili odlučni prilikom ocene dokaza, ne ukazuju na arbitrernost i samovolju prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja relevantnog za rešavanje ove upravne stvari.

Takođe, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, ne mogu dovesti u u vezu sa tim ustavnim pravom, čija povreda pretpostavlja različito postupanje upravnih organa i sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Konačno, podnosilac ustavne žalbe nije izneo bilo kakve razloge u pogledu istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

sudija

dr Agneš Kartag Odri

Odbačaj ustavne žalbe u poreskom sporu zbog neosnovanosti navoda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti