Usvajanje ustavne žalbe zbog očigledne greške suda u primeni prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava presudu Vrhovnog kasacionog suda zbog povrede prava na pravično suđenje. Revizijski sud je napravio očiglednu grešku zaključivši da je drugostepeni sud pravilno obračunao platu, iako to nije učinio u skladu sa važećim pravnim stavom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bos a Nenadić, Katarin a Manojlović Andrić, dr Oliver a Vučić, dr Goran Ilić, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članov i Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Raska Petrovića iz Uba, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. februara 2012 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Raska Petrovića i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu Kv. 3251/10 od 11. juna 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rasko Petrović iz Uba, preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 2. avgusta 2010. god ine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 3665/10 od 9. jula 201 0. godine o produženju pritvora prema okrivljenima R.N. i podnosiocu ustavne žalbe i neblagovremenog odlučivanja Apelacionog suda u Beogradu o žalbi branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe u predmetu Kž.2. 2803/10 , zbog povrede prava iz člana 27. stav 3, član 30. stav 3, člana 31, člana 32. i člana 36. Ustava Republike Srbije .

Podnosilac ustavne žalbe navodi da se protiv njega, kao drugookrivljenog, vodi krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu pod brojem K. 3339/10, zbog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv. 3665/10 od 9. jula 2010. godine prema podnosiocu je produžen pritvor na najduže dva meseca. Podnosilac smatra da je osporeno rešenje nezakonito jer u trenutku njegovog donošenja prethodno rešenje Višeg suda u Beogradu Kv. 3251/10 od 11. juna 2010. godine o produženju pritvora za najduže trideset dana, nije bilo pravnosnažno. Takođe, podnosilac ustavnom žalbom osporava i postupanje Apelacionog suda koji je o žalbi protiv rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Beogradu Kv. 3251/10 od 11. juna 2010. godine izjavljenoj 21. juna 2010. godine rešio tek 14. jula 2010. godine rešenjem Kž.2. 2803/10. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi nezakonito rešenje Višeg suda u Beogradu Kv. 3665/10 od 9. jula 2010. godine, s tim da se pre toga usvoji privremena mera kojom se obustavlja primena ovog rešenja do okončanja krivičnog postupka. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu štete u skladu sa članom 35. Ustava s obzirom da je do povrede označenih ustavom garantovanih prava došlo od strane sudova.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe, izvršenim uvidom u osporena rešenja i izveštaj Višeg suda u Beogradu K. 3339/10 od 1. jula 2011. godine i 12. jula 2011. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Pred Višim sudom u Beogradu protiv podnosioca ustavne žalbe , i još jednog okrivljenog, vo di se krivični postupak zbog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Podnosilac ustavne žalbe se nalazi u pritvoru po rešenju istražnog sudije Višeg sud a u Beogradu Ki. 1720/10 od 21. aprila 20 10. godine, koji mu se računa od 19. aprila 20 10. godine, kada je lišen slobode. Viši javni tuži lac u Beogradu je podigao optužnicu Kt. 390/10 od 11 . maja 20 10. godine protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog navedenog krivičn og dela. Pritvor je podnosiocu više puta produžavan.

Pre donetog osporenog rešenja prema podnosiocu je pritvor bio produžen za još 30 dana rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv. 3251/10 od 11. juna 2010. godine. Ovo rešenje uručeno je okrivljenom 14. juna 2010. godine a njegovom braniocu 18. juna 2010. godine. Protiv navedenog rešenja branilac je, putem preporučene pošte, izjavio žalbu 21. juna 2010. godine, a postupajući sud je Apelacionom sudu u Beogradu, kao drugostepenom, dostavio spise po žalbi dana 9. jula 2010. godine. Rešavajući o podnetoj žalb i protiv ovog rešenja, Apelacioni sud u Beogradu doneo je 14. jula 2010. godine rešenje Kž. 2. 2803/10 kojim su žalb e brani laca okrivljenih N.R. i Raska Petrovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, odbijene k ao neosnovane. Spisi su iz Apelacionog suda u Beogradu vraćeni Višem sudu u Beogradu 16. jula 2010. godine, a u Viši sud u Beogradu su primljeni 19. jula 2010. godine. Ovo rešenje uručeno je podnosiocu ustavne žalbe 21. jula 2010. godine, a njegovom braniocu 23. jula 2010. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Kv. 3665/10 od 9. jula 2010. godine pritvor je podnosiocu za još dva meseca produžen iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tač. 3) Zakonika o krivičnom postupku. U obrazloženju tog rešenja sud je naveo: imajući u vidu činjenicu da su okrivljeni N.R. i Rasko Petrović osnovano sumnjivi da su u periodu od januara 2010. godine do 19. aprila 2010. godine, u više navrata neovlašćeno, radi prodaje, držali opojnu drogu marihuanu, i to tako što bi okrivljeni N. R. opojnu drogu, u količinama od 30-50 grama, ostavljao na dogovoreno mesto, nakon čega bi okrivljeni Rasko Petrović preuzimao opojnu drogu, ostavljao iznos od 30 - 50 evra, upakovan u praznu kutiju od cigareta, i potom preuzetu marihuanu odnosio radi daljeg prepakivanja u manje paketiće i prodaje, pri čemu je 19. aprila 2010. godine od okrivljenog N.R. oduzeta marihuana u količini od 295,99 grama, upakovana u jednu PVC kesu, u kojoj se nalazilo šest manjih PVC kesa, a od okrivljenog Raska Petrovića marihuana u količini od 97,98 grama, upakovana u dve PVC kese, pa imajući u vidu količinu i način pakovanja opojne droge, te da su okrivljeni osnovano sumnjivi da su inkriminisane radnje preduzimali radi sticanja materijalne dobiti, to Veće nalazi da sve napred navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi okrivljeni, svaki ponaosob, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ponoviti krivično delo, te i dalje stoji zakonski razlog za dalje zadržavanje okrivljenih N.R. i Raska Petrovića u pritvoru propisan odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Z akonika o krivičnom postupku.

Protiv ovog rešenja branilac okrivljenog je izjavio žalbu dana 14. jula 2010. godine koju je dopunio dana 16. jula 2010. godine. Rešenjem Apelacionog sud a u Beogradu Kž.2. 3007/10 od 29. jula 2010. godine odbi jene su kao neosnovane žalbe brani laca okrivljenih N.R. i Raska Petrovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 3665/10 od 9. jula 2010. godine.

4. Prema odredbi člana 27. stav 3. Ustava, svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu, ako je lišenje slobode bilo nezakonito.

Odredbom člana 30. stav 3. Ustava utvrđeno je da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja. Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova.

Odredbama člana 31. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je: da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica (stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (stav 2.).

Članom 32. stav 1. Ustava, svakome je zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Članom 133. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka jesu poziv, dovođenje, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo i pritvor (stav 1.); da će se nadležan sud pridržavati uslova određenih za primenu pojedinih mera, vodeći računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom (stav 2.); da će se ove mere ukinuti i po službenoj dužnosti kad prestanu razlozi zbog kojih su preduzete, odnosno zameniće se drugom blažom merom kad za to nastupe uslovi (stav 3.).

Odredba člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo – ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 146. ZKP propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (stav 2.); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (stav 3.).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP propisano je: da se žalba podnosi sudu koji je doneo rešenje (član 399. stav 1.); da će se na postupak po žalbi na rešenje shodno primenjivati, pored ostalih, i odredbe člana 372. ovog zakonika (član 402. stav 1.); da se žalba podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud, protivnu stranku i branioca, a da će neblagovremenu (član 386.) i nedozvoljenu (član 387.) žalbu odbaciti rešenjem predsednik veća prvostepenog suda (član 372. st. 1. i 2.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno (član 401. stav 1.).

Član 246. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), u stavu 1. propisuje: da će se onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud pre svega konstatuje da odredba člana 27. stav 3. Ustava, garantujući pravo žalbe sudu licu lišenom slobode obezbeđuje da se hitno preispita zakonitost pritvaranja i da se naredi puštanje lica na slobodu, ukoliko se utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito.

Ustavni sud ističe da se ocena da li je period ispitivanja zakonitosti pritvora od strane suda u saglasnosti sa obavezom hitnosti iz člana 27. stav 3. Ustava, mora utvrditi na osnovu činjenica svakog konkretnog slučaja, polazeći od sledećih opštih principa:

Prvo, imajući u vidu da je u Ustavu jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora, to upućuje da i svaka sledeća odluka kojom se odlučuje o žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu, uz poštovanje zahteva hitnosti (videti, pored ostalih, odluke Ustavnog suda Už - 39/2007 od 16. jula 2009. godine i Už - 1254/2009 od 8. oktobra 2009. godine).

Drugo, iako sud koji odlučuje o žalbi, odluku o postojanju daljih razloga za pritvor mora doneti hitno, standard hitnosti je manje zahtevan kada se u drugostepenom postupku preispituje odluka suda o produženju pritvora, jer odlučivanje o žalbi zapravo predstavlja dodatno ispitivanje njegove opravdanosti (videti, pored ostalih, Už-2322/2010 od 3. marta 2011. godine, stav 5. i Už-2554/2010 od 10. marta 2011. godine, stav 5.). Ovakav stav Ustavnog suda saglasan je i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj je „standard hitnosti manje strog kada je reč o postupku pred žalbenim sudom... jer, ako je pritvor potvrđen od strane suda mora se smatrati zakonitim i nearbitrernim, čak i kada je žalba dozvoljena, tako da naredni postupak po žalbi treba da pruži dodatne garancije koje, pre svega, imaju za cilj dodatnu procenu celishodnosti produženja pritvora. Stoga je Evropski sud manje zabrinut oko brzine postupka pred žalbenim sudom, ukoliko je ožalbenu pritvorsku odluku doneo isto sud, iz čega proizlazi da je prethodno sprovedeni postupak imao sudsku prirodu i omogućio je pritvoreniku odgovarajuće proceduralne garancije (videti presudu u predmetu Veliyev protiv Rusije, broj 24202/05 od 24. juna 2010. godine, stav 164.)“.

Treće, da li je sud koji odlučuje o žalbi hitno postupao mora se procenjivati i u zavisnosti od faze krivičnog postupka u kojoj je doneto prvostepeno rešenje, odnosno na koji vremenski period je pritvor produžen. Ovo iz razloga što, saglasno zakonu, nadležni sud po službenoj dužnosti ispituje dalje postojanje razloga za pritvor na 30 dana, dva meseca ili prilikom izricanja prvostepene presude i može ga produžiti na najduže 30 dana ili na dva meseca ili do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, a najduže do isteka kazne izrečene prvostepenom presudom.

Ustavni sud je, primenjujući navedene opšte principe na konkretan slučaj utvrdio da se, iako se žalbom osporava "neblagovremeno odlučivanje po žalbi okrivljenog Apelacionog suda u predmetu Kž.2. 2803/10", postupak po žalbi mora posmatrati kao celina, dakle u svom trajanju pred oba nadležna suda. Ovo iz razloga što iz citiranih odredaba Zakonika nesporno proizlazi da se postupak po žalbi na rešenje o produženju pritvora sprovodi i pred sudom čije rešenje se žalbom pobija (prvostepeni sud) i pred sudom koji o žalbi odlučuje (drugostepeni sud), jer se žalba podnosi drugostepenom sudu preko prvostepenog suda i jer je prvostepeni sud ovlašćen da ceni blagovremenost i dozvoljenost podnete žalbe.

Polazeći od svega navedenog, a ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je postupak po žalbi na rešenje Višeg suda u Beogradu Kv. 3251/10 od 11. juna 2010. godine , kojim je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor za još 30 dana , trajao 28 dana, računajući od 21. juna 2010. godine kada je žalba branioca izjavljena Višem sudu u Beogradu, do 19. jula 2010. godine kada su spisi predmeta K. 3339/10 vraćeni istom sudu nakon donošenja odluke o žalbi (rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 2803/10 od 14. jula 20 10. godine), odnosno čak 30 dana do uručenja rešenja o žalbi podnosiocu ustavne žalbe kao pritvoreniku.

Ustavni sud je ocenio da žalba branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, na rešenje o produženju pritvora Višeg suda u Beogradu Kv. 3251/10 od 11. juna 2010. godine , nije bila hitno razmotrena, usled propusta kako prvostepenog tako i drugostepenog suda, te da postupanje sudova u konkretnom slučaju nije zadovoljilo standard hitnosti u odlučivanju, prema svim prihvaćenim domaćim i međunarodnim kriterijumima.

Naime, i pored toga što je žalba brani oca izjavljena 21. juna 2010. godine Višem sudu u Beogradu, taj sud je tek 9. jula 20 10. godine prosledio spise zajedno sa žalbom Apelacionom sudu u Beogradu na odlučivanje, dakle 19-og dana od dana kada je žalba izjavljena . Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku o žalbi šestog dana po prijemu predmeta ali su spisi tek 19. jula 2010. godine, dakle pet og dana nakon odlučivanja vraćeni u Viši sud u Beogradu.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je zaključio da postupak po žalbi na rešenje o produženju pritvora pred Višim sudom i Apelacionim sudom u Beogradu nije sproveden hitno, te da je time povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br .109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac istakao zahtev za naknadu štete ali je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava podnosioca ustavne žalbe u ovom slučaju ostvari objavljivanjem odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, i odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe osporava i rešenje V išeg suda u Beogradu Kv. 3665/10 od 9. jula 201 0. godine, uz tvrdnju da su mu osporenim rešenjem povređena prava zajemčena odredbama člana 27. stav 3, člana 30. stav 3, člana 31, člana 32. i član 36. Ustava.

Navode o povredi označenih prava podnosilac zasniva na tvrdnji: da je osporeno rešenje V išeg suda u Beogradu Kv. 3665/10 od 9. jula 201 0. godine bilo zasnovano na nepravosnažnom rešenju Višeg suda u Beogradu Kv. 3251/10 od 11. juna 2010. godine; da ne postoje razlozi za produženje pritvora zbog opasnosti da će okrivljeni ponovo izvršiti krivično delo jer ranije nije osuđivan, protiv njega se ne vodi drugi krivični postupak, završena je istraga, podignuta optužnica i isti je delimično priznao izvršenje dela; da je "okrivljeni renomirani slikar, njegova familija poseduje nekretnine i ima prihode od izdavanja, pa su neistinite i tvrdnje suda da mu je prodaja marihuane stalni izvor prihoda"; da i nalaz veštaka psihijatra ukazuje "da ne postoje druge osobite okolnosti za produženje pritvora."

Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da navodi ustavne žalbe moraju biti zasnovani na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine prava, odnosno slobode na čiju povredu ili uskraćivanje se poziva u ustavnoj žalbi, potkrepljuju tvrdnje o učinjenoj povredi ili uskraćivanju označenog prava, odnosno slobode.

Polazeći od navednog, a imajući u vidu, sa jedne strane, činjenice utvrđene uvidom u osporeno rešenje, žalbu branioca na to rešenje i drugostepeno rešenje Apelacionog sud a u Beogradu Kž.2. 3007/10 od 29. jula 2010. godine , koje je Sud tokom postupka pribavio, i sa druge strane, izloženu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnje o povredi označenih Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe. Ovo stoga što podnosilac navode o povredi prava zasniva delom na netačnim tvrdnjama (da je sud u obrazlaganju osobitih okolnosti naveo da je okrivljenom prodaja marihuane stalni izvor prihoda), a delom na pogrešnom i proizvoljnom tumačenju odredaba procesnog zakona (vezano za razloge produženja pritvora). Takođe, tvrdnja podnosioca ustavne žalbe o tome da nepravosnažno prethodno rešenje o produženju pritvora čini osporeno rešenje nezakonitim nije ustavnopravni razlog koji potkrepljuje navod o povredi ustavnih prava. Naime, nesporno je da je sud po službenoj dužnosti u zakonski propisanim intervalima vršio kontrolu pritvora, i da je podnosiocu zakonom omogućeno da traži i dodatnu kontrolu produženja pritvora, što je on učinio izjavivši žalbu, te da je u toj kontroli, istina, izostala neophodna hitnost u postupanju, o čemu se Sud izjasnio kod utvrđene povrede prava iz člana 27. stav 3. Ustava, ali ovaj propust nije bio ni od kakvog uticaja na ostvarivanje označenih prava podnosioca ustavne žalbe, pošto je o zakonitosti pritvora odlučeno sudskim odlukama, detaljno i jasno obrazloženim i zasnovanim na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava.

S obzirom na sve prethodno izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu iznetog i odredaba čl ana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/07, 27/07 i 76/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević